"Šatl diplomatija", sa Ukrajinom: Da li je na pomolu kraj rata, čeka se odgovor Rusije
Komentari
17/12/2025
-07:05
SAD su u Berlinu razgovarale sa ukrajinskim i evropskim liderima o mogućem mirovnom sporazumu između Ukrajine i Rusije. Ali, kakav je bio ishod i šta sledi dalje?
Razgovori su se fokusirali na bezbednosne garancije koje bi SAD i Evropa mogli da ponude Ukrajini u okviru budućeg mirovnog sporazuma sa Kremljom.
U ponedeljak su evropski lideri, među kojima i Kir Starmer, objavili zajedničku izjavu sa spiskom bezbednosnih garancija koje su na stolu. One uključuju:
- Evropsku "multinacionalnu silu" pod vođstvom Evrope koja bi podržavala ukrajinsku vojsku i branila njeno nebo i mora.
- "Pravno obavezujuću posvećenost" Velike Britanije i drugih evropskih zemalja da "preduzmu mere za obnovu mira i bezbednosti u slučaju budućeg oružanog napada“.
- Evropsku podršku za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji.
- "Stalnu i značajnu podršku“ Evrope kako bi Ukrajina "izgradila svoje oružane snage“, koje bi trebalo da ostanu na mirnodopskom nivou od 800.000 vojnika (Rusija je tražila da Ukrajina drastično smanji veličinu svojih oružanih snaga).
- Mehanizam pod vođstvom SAD za "praćenje i verifikaciju prekida vatre" koji bi "pružao rano upozorenje u slučaju budućeg napada“.
- Investicije u ukrajinsku rekonstrukciju, koje bi mogle uključivati i zamrznutu rusku državnu imovinu u Evropi.
Evropski lideri su neobično pozitivno govorili o ovim predlozima za odbranu Ukrajine od daljih agresija. Kijev bi želeo da SAD pošalju trupe u Ukrajinu kao "alarmnu prepreku" koja bi sprečila ruski napad, ali sledeća najbolja opcija bila bi da evropske trupe iz zemalja NATO budu prisutne u Ukrajini i pomažu u njenoj odbrani, prenosi The Guardian.
Zajednička izjava lidera Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i još sedam evropskih zemalja navodi da bi ovo "obezbedilo snažne bezbednosne garancije i mere ekonomske pomoći Ukrajini u kontekstu sporazuma o okončanju rata“. Nemački kancelar, Fridrih Merc, rekao je novinarima: "Sada imamo šansu za pravi mirovni proces."
Da li je rat završen?
Ne. Ovo je vrsta “šatl diplomatije", sa Ukrajinom i njenim evropskim saveznicima na jednoj strani, i Rusijom na drugoj. Nakon ovoga, američki pregovarači predvođeni izaslanikom Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom vratili bi predlog Rusima.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Međutim, uopšte nije jasno da li bi Kremlj u ovom trenutku pristao na mirovni sporazum.
Povezane vesti
Prvo, Rusi možda neće prihvatiti trupe iz zemalja NATO u Ukrajini (Kremlj je u prošlosti ovo označio kao “crvenu liniju”). Američki zvaničnici upoznati sa pregovorima tvrde da bi Rusija bila spremna da potpiše sporazum uz ove bezbednosne garancije za Ukrajinu, ali Trampova administracija je ranije bila previše optimistična oko postizanja primirja.
Drugo, dve strane se još nisu dogovorile šta učiniti sa ukrajinskom teritorijom koju je okupirala Rusija. Američka delegacija predvođena Vitkofom i Kušnerom, kako se navodi, "razmatrala" je mogućnost da se okupirane teritorije pretvore u "ekonomske slobodne zone". U suštini, pokušava se pronaći način da Ukrajina pristane da preda deo svog suvereniteta okupacionoj vojsci, što Kijev jasno odbija.
Američki pregovarači rekli su da su "90 odsto na putu do dogovora". Ipak, neka od najtežih pitanja ostaju nerešena, a u ponedeljak uveče Volodimir Zelenski je ponovio da Ukrajina nikada neće priznati okupiranu teritoriju kao rusku, niti će dozvoliti "ekonomske slobodne zone" pod ruskom kontrolom.
Komentari (0)