Igre 
Šest zaključaka izbora u Češkoj: Babiš pred borbom za opstanak, mnogo zavisi od predsednika koji je na intenzivnoj nezi
Komentari11/10/2021
-13:50
Na parlamentarnim izborima održanim tokom vikenda u Češkoj Republici, koalicija Zajedno, osvojila je najveći broj glasova. Iako će trenutno vladajuća stranka ANO imati najveći broj poslaničkih mesta u parlamentu to neće biti dovoljno za formiranje većine, pa je, prema oceni analitičara, vrlo verovatno da će Češka dobiti novu vladajuću garnituru. Ipak, kao i u slučaju Nemačke, proces pregovora mogao bi da potraje.
Izbori u Češkoj doneli su nekoliko iznenađenja i prekretnica u istoriji ove zemlje, a Euronews donosi pregled šest zaključaka ovog narodnog glasanja.
1. Babiš verovatno izgubio izbore
Na izborima koji su pozdravljeni kao pobeda liberalne demokratije u Češkoj, vladajuća stranka aktuelnog premijera Andreja Babiša poražena je na narodnom glasanju. Nova alijansa desnog centra će najverovatnije formirati sledeću koalicionu vladu.
Vladajuća ANO osvojila je jedno mesto više u parlamentu u odnosu na savez SPOLU, ali je takođe verovatno i da neće uspeti da pronađe partnere koji će komandovati većinom u Predstavničkom domu, što nagoveštava stvaranje koalicione vlade između SPOLO i još jednog političkog saveza.
profimedia
Ipak, Babiš je i dalje najverovatnija opcija za premijera koju će odabrati predsednik Miloš Zeman i, s obzirom na to da će verovatno izgubiti poverenje u parlamentu, moglo bi da prođe nekoliko meseci pre nego što vlada i zvanično bude formirana.
Zeman je inače u nedelju odveden u bolnicu zbog lošeg zdravstvenog stanja i nalazi se na intenzivnoj nezi. Ukoliko on ne bude mogao da nastavi da obavlja svoje dužnosti, to bi označilo kraj Babiševe političke karijere i ubrzalo formiranje naredne vlade.
SPOLU su, inače, ranije ove godine osnovale tri stranke uključujući Građanske demokrate (ODS), drugu po veličini stranku u zemlji koja je izašla na izbore.
Povezane vesti
Uoči izbora, savez SPOLU je naveo da će raditi na koalicionoj vladi sa još jednim novim političkim savezom formiranim ove godine između Piratske stranke (PIR) i stranke Gradonačelnici i netavisni (STAN). Savez PIR-STAN prikupio je 37 mesta, što je treći najveći udeo na izborima.
SPOLU i PIR-STAN označili su sebe kao "demokratski blok" protiv navodno neliberalnog ANO i desničarske Stranke slobode i direktne demokratije (SPD), od kojih je ova druga osvojila nešto ispod 10 odsto glasova. Dve alijanse zapravo sada kontrolišu 108 mesta u domu od 200 mesta.
Odziv birača bio je blizu 65 odsto, u poređenju sa 60 odsto na prethodnim parlamentarnim izborima 2017. godine.
"Rezultat je iznenađenje, ali ne i potpuna senzacija", rekao je Šon Henli, profesor za politiku centralne i istočne Evrope na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Većina istraživanja pre izbora davala su ANO prednost od pet procentnih poena u odnosu na SPOLU, ali je na kraju ova stranka zaostala za savezom za oko 0,6 odsto.
Prema Henliju, "neliberalni kulturni rat" koji je ANO pokrenuo mogao bi da ima negativan efekat. Babiš je pojačao svoju retoriku protiv imigracije pre glasanja i prošlog meseca je pozvao kontroverznog mađarskog premijera Viktora Orbana na predizborni skup.
Babiš, milijarder i drugi najbogatiji čovek u Češkoj, sklon je, kako piše Euronews, kretanju po političkom spektru. Međutim, njegovu kampanju su propratile optužbe za korupciju. Revizijom Evropske komisije ranije ove godine utvrđeno je da je u sukobu interesa zbog načina na koji je njegov konglomerat "Agrofert" prihvatop subvencije iz Brisela.
Nekoliko dana pre izbora njegovo ime pojavilo se i u takozvanim "Pandora papirima", te se našao pod pritiskom da objasni zamršenu ofšor strukruru koju je koristio za kupovinu viče od 15 miliona evra na jugu Francuske.
Povezane vesti
2. Komunisti i socijaldemokrate nisu uspeli da uđu u parlament
Prvi put od 1920. godine češki parlament neće imati komunističke delegate s obzirom na to da Komunistička partija Češke i Moravske (KSCM) nije uspela da osvoji više od pet odsto glasova, što je cenzus potreban za ulazak u parlament.
Najstrarija stranka u državi Socijaldemokratska (CSSD), takođe nije uspela da uđe u parlament prvi put u istoriji.
Nakon što nisu uspeli da uđu u parlament prvi put od kako je oformljena Češka Republika 1993. godine, čelnici CSSD Jan Hamaček i KSCM Vojteh Filip podneli su ostavke u subotu uveče.
3. Loš rezultat za Pirate
Kampanja kulturološkog rata čini se da je oštetila Pirate sa desnog centra koji su bili na udaru Babiša i brojnih medija koje aktuelni premijer poseduje, kaže Henli.
Piratska stranka osvojila je samo četiri mesta u svom novom savezu što je mnogo manje u odnosu na 22 koja su osvojili na poslednjim izborima 2017. godine.
Uprkos tome što SPOLU i savez PIR-STAN sada imaju većinu poslaničkih mesta, analitičari očekuju dugotrajnu posizbornu kalkilaciju i moglo bi da prođe nekoliko meseci pre nego što Češka dobije novu vladu.
U roku od sat vremena nakon što se u subotu završilo prebrojavanje, lider saveza SPOLU Petr Fiala, koji će najverovatnije postati naredni premijer nakon što se posizborni haos okonča, rekao je da će započeti koalicione pregovore sa savezom PIR-STAN.
Međutim, s obzirom na to da je oko 70 odsto okruga prebrojano oko 16 sati u subotu, izgledalo je kao da ANO ide prema tesnoj pobedi. Međutim, većina okruga u Pragu još nije bila prebrojana i ANO je zapravo zauzela treće mesto u glavnom gradu. U 17 sati ANO je i dalje imao 1,8 procentnih poena prednosi u odnosu na SPOLU. Sat kasnije pao je na samo 0,4.
Na kraju, savez SPOLU osvojio je narodno glasanje za samo 35.000 glasačkih listića. Međutim, sistem proporcionalne zastupljenosti znači i da ANO i dalje ima više mesta od saveza, 72 naspram 71.
Da su antikopcijska stranka Prisaha ili CSSD dobili 0,3 odnosno 0,4 odsto više glasova, oni bi ušli u parlament i najverovatnije sklopili neki dogovor sa ANO.
4. Opoziciona koalicija je možda previše "glomazna" da bi efekasno vladala
Politički komentator David Klimes rekao je u nedelju da blok SPOLU i PIR-STAN sada "slavi zasluženo, ali da nismo sigurni koliko će ta euforija da traje".
To je zapravo tačno. Čak i ako uspešno spreče Babiša da zadrži vlast, teška če biti borba dva saveza, koji imaju vrlo različite političke interese, da nađu zajednički jezik.
"Možda bi Zeman, pod uslovom da je zdrav, mogao da dođe do neke vrste uslova, poput isključivanja Pirata", rekao je Henli. Ili bi mogao da odbije da prihvati određene ministre ili nominacije za premijere.
"Pre ili kasnije, mislim da će se pojaviti koalicija SPOLU/PIR-STAN. Ključno pitanje bi onda moglo da bude koliko bi onda bila stabilna s obzirom na pet uključenih strana", dodao je.
Češka, inače, ima istoriju dvopartijskih ili tropartijskih koalicija, ali ne i sa pet stranaka. SPOLU čine ODS, kao i hrišćanske demokrate (KDU-CSL), te centristički TOP-09.
Tanjug/ AP Photo/Darko Bandic
Te tri strane pronašle su zajednički jezik u manifestu, ali će biti teže pronaći i sa savezom PIR-STAN, čiji je program bio u suprotnosti sa grupom desnog centra.
Iako SPOLU ima program za biznis i niske preze, savez PIR-STAN pozvao je na progresivne politike. Fiala, lider SPOL, verovatno je sledeći premijer, a u prošlosti je optuživao Piratsku stranku da su "neomarskisti".
Ovo bi zapravo moglo da bude mnogo lakše jer su Pirati na izborima doživeli "tragediju", kaže Kostelka. Iako je savez PIR-STAN osvojio 37 mandata na izborima ovog vikenda, samo četiri mesta pripala su piratskim kandidatima, što znači gubitak 18 mesta.
5. Zemanovo zdravstveno stanje moglo bi da omete i Babiševu postizbornu moć
Predsednik Zeman sada mora da imenuje premijera koji onda mora da ide na izglasavanje u parlamentu. On je pre izbora rekao da će tu ulogu ponuditi lideru najveće stranke, a ne najvećeg saveza. Sa 72 mesta, to je stranka ANO - znači Babiš.
Međutim, ako i bude nominovan, Babiš će verovatno da izgubi na glasanju u parlamentu, s obzirom na to da većinom mesta sada komanduju pomenuta dva saveza.
Moguće je da bi Zeman mogao da zadrži Babiša na mestu premijera bez odobrenja parlamenta do sledećih predsedničkih izbora u januaru 2023. godine, iako su političari SPOLU rekli da će pokušati da sklone Zemana putem Ustavnog suda ako se to dogodi.
U pripremi za izbore uveliko se spekulisalo da je Babiš mogao da bude primoran da posigne dogovor sa desničarskim SPD, koji je osvojio 20 mesta u parlamentu, što je gubitak od va na prethodnim parlamentarnim izborima. Međutim, pakt ANO-SPD i dalje bi bio u manjini.
Pre izbora kružile su glasine da bi ODS mogao da se odvoji. Od 71 mandata za SPOLU, stranci ODS pripada 33. Hipotetički, pakt ANO-ODS bi imao većinu u parlamentu. Izvori kažu da bi uslov bio da Babiš podnese ostavku na mesto lidera ANO, možda u zamenu za pomilovanje u vezi sa trenutnim istragama oko korupcije. Babiš je u subotu rekao da će napustiti politiku ukoliko ANO uđe u parlament kao opozicija.
Međutim, ukoliko bi ODS raskinuo savez sa SPOLU i udružio se sa ANO, to bi bilo "političko samoubistvo", kaže Filip Kostelka, predavač na Univerzitetu u Eseksu. Zista, popularnost ANO zavisi od lične privlačnosti Babiša i, ako je njegovo napuštanje politile uslov pakta ANO-ODS, podrška ANO bi se srušila na narednim izborima.
"Zeman će želeti da da Babišu vremena a razbije izbornu koaliciju SPOLU i pokušaće da ubdei ODS, ali Babiš ima vrlo male šanse za uspeh", rekao je profesor Lubomir Kopeček, profesor političkih nauka na Univerzitetu Masarik.
Tanjug/AP/Petr David Josek
Glavno pitanje koje komplikuje postizborne pregovore je i Zemanovo zdravlje, dodao je on. Sada vezan za invalidska kolica, 77-godišnji Zeman nije mogao da napusti Praški dvorac i ode na glasanje u subotu i veruje se da pati od problema sa jetrom.
U nedelju, neposredno nakon sastanka sa Babišom, Zeman je kolima hitne pomoći odvezen u prašku Centralnu vojnu bolnicu. Lekar je na konferenciji za novinare rekao da se Zeman nalazi na odeljenju intenzivne nege.
"Ukoliko Zeman bude previše odlagao formiranje vlade, može se suočiti sa pretnjom gubitka ovlašćenja zbog svoje nesposobnosti da ih izvrši", rekao je Kopeček, što znači da Babiš možda neće imati nedelje ili mesece kako bi pokušao da osmisli opstanak na vlasti.
U slučaju da Zeman mora da podnese ostavku iz zdravstvenih razloga ili premine, mesto šefa države preuzeo bi predsednik Predstavničkog doma ili Senata, gornjeg doma. Potonji bi preuzeo ulogu ako predsednik napusti funkciju pre nego što novi Predstavnički dom bude formiran.
U svakom slučaju, sadašnji predsednik Senata, Miloš Vistrčil je iz stranke ODS, alijanse SPOLU, a sledeći predsednik Predstavničkog doma takođe će verovatno biti član ovog saveza.
6. Česi će se verovatno okrenuti Zapadu
Ukoliko bi SPOLU i PIR-STAN formirali sledeću vladu to bi značilo i "stabilizaciju češke demokratije i jaku potvrdu posvećenosti Zapadu, EU i NATO", kaže Kostelka.
To će takođe značiti da će Češka izbeći sporove sa EU. Ranije ove godine Evropska komisija je zaključila da je Babiš u sukobu interesa zbog njegovog konglomerata "Agrofert" koji je prihvatao subvencije iz Brisela. Istraga je utvrdila da je Babiš i dalje donosio odluke u kompaniji uprkos tome što je to bio sukob interesa kada je postao premijer 2017. godine.
Komisija ej zapretila da će odgoditi isplate Češkoj osim ukoliko ne načini ključne reforme u antikorupcijske zakone, a drugi mandat za Babiša doveo bi do eskalacije tenzija sa Briselom.
"Čini seda bi spoljna politika češke vlade postala konzistentnija sa EU i SAD", rekao je programski direktor Centralnoevropskog instituta za azijske studije pri Palaki univerzitetu Ričard Tarskanji.
To bi bio i signal koji bi označio kraj čvrstog prijateljstva sa Rusijom i Kinom, rekao je, ali dodao da bi Zeman, koji vodi prorusku i prokinesku agendu, mogao da ostane predsednik do januara 2023.
"Sve u svemu, ishod izbora je dobra vest, ili čak trijumf za liberalnu demokratiju", naveo je Kostelka.
Komentari (0)