Najsmrtonosniji ruski napadi na civilne ciljeve u Ukrajini u 2025. godini: Više od 2.300 poginulo i preko 11.000 ranjeno

Rat u Ukrajini izazvan ruskom agresijom traje tri godine i devet meseci. Procene broja žrtava ostaju u domenu nagađanja, s obzirom na to da nijedna od strana nije spremna da iznese tačne brojke. Međutim, u svakom sukobu najteže su civilne žrtve, koje ni u 2025. godini nisu bile male, a pojedini napadi ruske armije su ostavili u šoku ukrajinsku i svetsku javnost.

Po verifikovanim podacima UN Misije za praćenje ljudskih prava u Ukrajini (HRMMU), od januara do novembra 2025. ubijeno je 2.311 civila, a 11.084 je ranjeno.

UN HRMMU u svojim periodičnim izveštajima navodi da su civilne žrtve 2025. godine bile visoke, a da su napadi dugog dometa, uz pomoć raketa i "lutajuće municije" često pogađali urbana područja daleko od linije fronta.

U istom okviru, misija ističe da je napad na Ternopilj 19. novembra bio najteži pojedinačni verifikovani incident po broju ubijenih civila u više od dve godine.

Period februar–april obeležili smrtonosni udari na stambene zgrade i gradska središta

1. februar – Poltava: Human Rights Watch navodi da je projektil pogodio ugao stambene zgrade: 15 ubijenih civila, 20 ranjenih.

4. februar – Izjum: Pogođena je zgrada gradskog saveta; HRW navodi 6 ubijenih civila i 57 ranjenih, uključujući decu.

5. mart – Krivi Rog: Pogođen je hotel: HRW navodi 6 ubijenih civila i 31 ranjenog.

4. april – Krivi Rog: Pogođen je park i dečje igralište. HRW navodi 20 ubijenih civila, među njima 9 dece, i 73 ranjena; UNICEF je takođe saopštio da je u napadu "navodno ubijeno najmanje devetoro dece".

Tanjug AP/Andrii Marienko

13. april – Sumi: Reuters je izvestio da su dve balističke rakete pogodile grad, uz 34 ubijena civila i 117 ranjenih.

24. april – Kijev: Reuters je naveo 9 poginulih i 63 ranjenih u kombinovanom napadu raketama i dronovima, dok HRW u kasnijem pregledu pominje "najmanje 12" ubijenih i "najmanje 90" ranjenih.

Maj–jun: Teški vazdušni udari na Kijev i Dnjepar

24/25. maj – Vazdušni napad je pogodio više regiona i predstavljao je najveći do tada. Reuters navodi da je u masovnom talasu dronova i projektila ubijeno najmanje 12 ljudi, uključujući troje dece, uz više od 60 ranjenih.

6. jun – Kijev i drugi gradovi: Reuters je izvestio o najmanje 6 poginulih i 80 ranjenih širom zemlje, uz navode o pogođenim višespratnicama i infrastrukturi.

Tanjug/AP/Vlad Kravchuk

17–18. jun – Kijev: Reuters je prvo javio o najmanje 18 ubijenih i 151 ranjenom, a dan kasnije da je broj poginulih porastao na 28.

24. jun – Dnjepar: Reuters navodi najmanje 17 ubijenih i preko 200 ranjenih u dnevnom raketnom udaru koji je oštetio i putnički voz.

Leto i jesen: Najžešći udari na Kijev i napadi daleko od fronta uz velike žrtve

31. jul / 1. avgust – Kijev: Reuters izveštava da je posle spasilačkih akcija bilans porastao na 31 poginulog, uključujući petoro dece, uz 159 ranjenih.

28. avgust – Kijev: AP je izvestio o najmanje 21 poginuloj osobi i desetinama ranjenih u velikom kombinovanom napadu dronovima i raketama.

Tanjug AP/Anatolii Lysianskyi/Ukraine's 127th Separate Brigade via AP, Vlad Kravchuk

26. oktobar – Kijev: Reuters je izvestio o napadu u kojem su tri osobe poginule, a više desetina je ranjeno (među njima i deca).

19. novembar – Ternopilj: Reuters je najpre izvestio o najmanje 25 ubijenih i oko 80 ranjenih, a kasnije o 34 poginula. Ipak, u svom izveštaju UN HRMMU navodi da je u napadu potvrđeno najmanje 38 ubijenih civila, što predstavlja najviše u jednom incidentu u više od dve godine.

1. decembar – Dnjepar: Reuters navodi 4 poginula i 40 ranjenih u raketnom udaru.

Daleko je sunce...

Kada su u pitanju pregovori o okončanju rata, oni su ušli u fazu u kojoj se više ne govori samo o "principima", već o konkretnim nacrtima mirovnog plana. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je poslednjih dana govorio da se radi na revidiranom planu u 20 tačaka, koji se usaglašava sa američkom stranom.

Prema njemu, postoji i ideja da bi konačni dogovor mogao da ide i na referendum, ali tek nakon primirja od najmanje 60 dana. U isto vreme, Zelenski je naveo da nacrt predviđa američke bezbednosne garancije na duži period, a nakon razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom iz Kijeva su stizale poruke da se “približava” dogovor o garancijama.

Sa ruske strane, poruka je da se "proces nastavlja", ali bez signala da je došlo do preokreta. Kremlj je saopštavao da analizira američke dokumente i da razgovore ne treba tumačiti kao "proboj", tj. kao završene.

Tanjug/AP

Ipak, atmosferu narušavaju ruske optužbe o navodnom ukrajinskom napadu dronovima na rezidenciju predsednika Vladimira Putina u kojem, kako sami priznaju, niko nije povređen.

Drugi ruski odgovori na ukrajinske provokacije, bile one dokazane ili ne, uključivale se brojne civilne žrtve, kao što se vidi i iz podataka HRW i izveštaja medijskih agencija. Gorak ukus u ustima izazivaju reči portparola Kremlja Dmitrija Peskova i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.

Optužujući Ukrajinu i govoreći o navodnom napadu na Putinovu rezidenciju, Lavrov je poručio da "takva nesmotrena akcija neće proći bez odgovora".

Kada je bio upitan za dokaze da je Ukrajina zaista napala Putinovu "daču", Peskov je, s druge strane, rekao da smatra da dokazi nisu potrebni, a prema njemu "diplomatske posledice" će biti pooštravanje ruske pregovaračke pozicije.

Ostaje da se vidi da li će "osveta" uključivati samo navedeno....