Poslednja bitka evropskog seljaka: Merkosur na udaru traktora i politike

Situacija širom Evrope ne pokazuje znakove smirivanja, dok poljoprivrednici nastavljaju masovne proteste zbog nezadovoljstva sporazumom između Evropske unije i Merkosura. Trgovinski dogovor, koji uključuje zemlje poput Brazila, Argentine i Urugvaja, izaziva strahove da će doći do poplave jeftinih uvoznih proizvoda, ugrožavajući domaću proizvodnju i male porodične farme. Poljski poljoprivrednici su među prvima koji su podigli glas, ističući da sporazum podkopava njihove napore i čini evropsku poljoprivredu nekonkurentnom. Slični protesti zahvatili su i druge zemlje, uključujući Francusku, gde se nezadovoljstvo prepliće sa dubokim političkim i ekonomskim izazovima.

U razgovoru za Euronews, dve naše dopisnice su analizirale situaciju u svojim zemljama. Agata Todorov, novinarka Euronews Poljska iz Vroclava, i Sofija Kačenkova, dopisnica iz Pariza, istakle su ključne zahteve farmera i odgovore vlasti. 

Poljski farmeri na barikadama

Agata Todorov je istakla da su poljski poljoprivrednici bili pioniri u protestima protiv evropskih zelenih inicijativa. Ona je ispričala kako su 2024. i 2025. godine farmeri izašli na ulice poljskih gradova, blokirajući saobraćaj i puteve. Ovi protesti su se intenzivirali zbog uvoza pšenice u Poljsku, a sada su usklađeni sa evropskim pokretom protiv Merkosura.

Prema njenim rečima, glavni strahovi ne razlikuju se od onih u drugim evropskim zemljama.

"Oni strahuju da će doći do masivnog uvoza proizvoda iz zemalja Merkosura, što će značiti problem za njih zato što oni kažu da su ti proizvodi napravljeni u jeftinijoj proizvodnji sa manje kvaliteta i na taj način će to uticati na domaće tržište u Poljskoj", istakla je Todorova zahteve farmera.

Dodala je da poljoprivrednici veruju da neće moći da se takmiče sa tim proizvodima, što bi moglo dovesti do gubitka poslova, posebno u malim porodičnim gazdinstvima kojih je mnogo u Poljskoj.

AP/Czarek Sokolowski

Još jedna ključna briga su standardi proizvodnje i bezbednost proizvoda. Todorova je naglasila da su pravila i propisi za farmere u EU dosta strogi, dok nisu toliko rigorozni u zemljama Merkosura.

"To su dakle stvari koje brinu poljoprivrednike u Poljskoj", rekla je ona.

Kao odgovor na ove strahove, Evropska komisija je najavila mehanizme kontrole. Jedan od najvažnijih je mogućnost privremene obustave carinskih olakšica na osetljive proizvode poput mesa i mleka. Drugi su kompenzacije, gde je Komisija obećala 50 milijardi evra obeštećenja za evropske farmere.

Što se tiče poljske vlade, Todorova je podsetila da Poljska nije glasala za sporazum sa Merkosurom. Premijer Donald Tusk je izjavio da se poštuju zahtevi poljskih farmera i da će upotrebiti sve diplomatske mere na raspolaganju da izmeni taj sporazum ili da ga potpuno odbaci.

"Poljska će glasati za taj sporazum samo ukoliko se zahtevi Poljaka ispune", navela je ona.

Francuska u epicentru

Sofija Kačenkova, dopisnica Euronews iz Pariza, opisala je situaciju u Francuskoj kao posebno intenzivnu, gde se poljoprivreda ističe ne samo zbog ljutnje farmera, već i zbog njene istorijske i političke važnosti. Ispričala je kako farmeri okupljeni u protestima postaju veoma glasni – sa traktorima i tonama krompira pred Narodnom skupštinom u Parizu. Oni imaju snažnu podršku iz različitih političkih pravaca, a karakteristično je duboko nepoverenje prema sporazumu sa Merkosurom.

Farmeri traže garancije i klauzule da će južnoamerički farmeri poštovati iste norme kao i oni u EU.

"Iako Evropska komisija insistira da te garancije postoje, u izveštaju 2024. priznaje se da zemlje poput Brazila nemaju dovoljne garancije da se spreči da se uvozi meso sa hormonima koje je inače zabranjeno u Evropskoj uniji", rekla je Kačenkova.

To dovodi do osećaja nelojalne konkurencije, a protesti otkrivaju dublju krhkost: francuski farmeri su pogođeni bolestima, klimatskim troškovima i rastućim troškovima proizvodnje. Merkosur nije ključni problem, već ono što je napravilo razliku u već ionako teškoj situaciji.

Protesti postoje i u drugim zemljama EU, ali u Francuskoj se poklapaju sa eksplozivnom političkom situacijom, što pojačava efekat. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo čine dva odsto BDP-a u Francuskoj, a ukupan efekat sporazuma sa Merkosurom na francusku i evropsku ekonomiju procenjuje se da će biti blago pozitivan, ali marginalan – oko 0,1 odsto BDP-a. Ipak, reakcija farmera izgleda nesrazmerno jer se poljoprivreda koncentriše u ruralnim oblastima pod pritiskom.

AP/Emma Da Silva

Francuski poljoprivredni izvoz opada, a zemlja rizikuje da uđe u globalni agrarni trgovinski deficit. Čak i mali potresi deluju egzistencijalno za farmere.

Najizloženiji sektori su govedina, živina i stočarstvo generalno. Iako su uvozne kvote za Merkosur manje od dva odsto od potrošnje EU, one udaraju na osetljive tržišne niše u Francuskoj, gde su razlike u cenama ogromne.

"Ne može se porediti cena proizvodnje u latinoameričkim zemljama sa intenzivnim stočarstvom u Francuskoj", navela je Kačenkova, ističući da se to smatra direktnom pretnjom opstanku francuskih stočara.

Za predsednika Emanuela Makrona, ova situacija je neizdrživa.

"Šta god da uradi, politička cena će biti visoka", rekla je Kačenkova. Gornji i donji dom parlamenta glasali su protiv sporazuma sa Merkosurom, a opozicija – desnica i levica – podnela je zahtev za izglasavanje nepoverenja, što bi moglo dovesti do pada vlade. Makron "hoda po jajima", želeći da izbegne još jednu političku krizu pred važnim opštinskim izborima u martu.

Protivljenje Merkosuru nije povratilo poverenje u vlast, a Makron i Francuska nisu ispali snažni u kontekstu EU i Brisela. Za Makrona je bitno da sačuva vladu svog premijera, koja je već oslabljena.

"Merkosur ilustruje koliko je manevarski prostor za Makrona uzak, a njegovo političko preživljavanje je sada najvažnije", ističe. 

U realnosti, on je na gubitku, posebno zbog jednoglasnog odbacivanja sporazuma, što ga čini slabijim kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj sceni.

"Ne zaboravite da su poljoprivrednici locirani u ruralnim oblastima, gde se više glasa za Marin Le Pen i Nacionalno okupljanje. Njihovi glasovi mogli bi biti presudni na izborima 2027. godine. Iako se Makron neće kandidovati, njegov naslednik će sigurno biti u težoj situaciji", zaključuje Kačenkova.