EU odlaže ekonomsku "bazuku": Kontramere "teške" 93 milijarde evra stupaju na snagu 6. februara ako ne bude dogovora
Komentari
18/01/2026
-23:20
Paket kontramera Evropske unije (EU) u vidu carina na robu iz Sjedinjenih Američkih Država, vredan 93 milijarde evra, automatski će stupiti na snagu 6. februara ukoliko ne bude postignut dogovor sa Vašingtonom, izjavio je danas neimenovani diplomata EU za Rojters.
Istovremeno, kako saznaje Juronjuz EU je na današnjem hitnom sastanku u Briselu odlučila da se uzdrži od pokretanja oštrih trgovinskih kontramera i da u prvi plan stavi dijalog i diplomatiju sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Izvori Juronjuza navode da države članice EU zasad neće aktivirati instrument protiv ekonomske prinude (ACI) kao odgovor na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa uvođenjem carina zbog Grenlanda.
EU je u avgustu suspendovala uvozne carine na američku robu na period od šest meseci, nakon što je Brisel postigao trgovinski sporazum sa Vašingtonom.
Međutim, taj sporazum je sada doveden u pitanje zbog eskalacije spora u vezi sa Grenlandom, a najveće stranke Evropskog parlamenta odložile su glasanje o sniženju carina na američku robu po nedavnom trgovinskom sporazumu.
Istovremeno, EU bi mogla da reaktivira paket odmazde vredan 93 milijarde evra, usmeren na američke proizvode, ukoliko Tramp realizuje najavu o uvođenju dodatnih carina od 10 odsto za osam evropskih zemalja.
Nicolas Economou/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
Paket od 93 milijarde evra pripremljen je prošle godine u vreme neizvesnosti oko postizanja trgovinskog sporazuma EU i SAD i predviđa carine EU do 30 odsto na niz američkih proizvoda, uključujući automobile, delove za avione, burbon, soju i živinsko meso.
Povezane vesti
Instrument protiv ekonomske prinude, usvojen 2023. godine, omogućava EU da ograniči pristup jedinstvenom tržištu od 500 miliona potrošača i predviđa širok spektar kontramera, uključujući ograničenja ulaganja, povlačenje zaštite prava intelektualne svojine, suspenziju poslovnih dozvola kompanijama, kao i zabranu pristupa javnim nabavkama ali do sada nije primenjen u praksi.
Prema važećim pravilima, Evropska komisija ima četiri meseca da proceni da li postoji ekonomska prinuda, nakon čega države članice kvalifikovanom većinom odlučuju o aktiviranju instrumenta.
Ukoliko pregovori ne uspeju, EU može da uvede širok spektar kontramera, i to ne samo u vidu carina.
Košta: EU jedinstvena u podršci Danskoj i Grenlandu, sledi vanredni samit
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta saopštio je danas da će u narednim danima sazvati vanredni sastanak Evropskog saveta zbog dešavanja oko Grenlanda i poručio da Brisel ostaje posvećen poštovanju međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta.
"S obzirom na značaj nedavnih dešavanja i radi dalje koordinacije, odlučio sam da sazovem vanredni sastanak Evropskog saveta u narednim danima", naglasio je predsednik Evropskog saveta u objavi na društvenoj mreži Iks.
On je naveo da EU ostaje jedinstvena u podršci i solidarnosti s Danskom i Grendladom. Nicolas Economou/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
Košta je istovremeno naveo da su države članice EU, nakon konsultacija o tenzijama u vezi s Grenlandom potrvdile uverenje da su mir i bezbednost na Arktiku zajednički transatlantski interes, pre svega kroz saradnju u okviru NATO-a
Prema njegovim rečima, članice EU dele stav da bi uvođenje carina potkopalo transatlantske odnose i bilo nespojivo sa trgovinskim sporazumom EU i SAD, uz spremnost Unije da se odbrani od svakog oblika prinude.
Povezane vesti
Košta je istakao spremnost EU da nastavi konstruktivan dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama o svim pitanjima od zajedničkog interesa.
Fon der Lajen: Evropa stoji čvrsto uz suverenitet Danske i Grenlanda
Evropa čvrsto stoji u podršci očuvanja suvereniteta Kraljevine Danske i Grenlanda navela je danas predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen dodajući da će Evropska unija (EU) uvek štititi svoje strateške ekonomske i bezbednosne interese.
"Na ove izazove evropskoj solidarnosti odgovorićemo staloženo i odlučno", navela je Fon der Lajen u objavi na društvenoj mreži Iks.
Povezane vesti
Predsednica EK je navela da je razgovarala i sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, premijerom Velike Britanije Kirom Starmerom, nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i premijerkom Italije Đorđom Meloni o aktuelnim izazovima u vezi sa Grenlandom.
"Zajedno čvrsto stojimo u našoj posvećenosti očuvanju suvereniteta i Kraljevine Danske i Grenlanda", zaključila je Fon der Lajen.
Komentari (0)