EU razmatra kontramere protiv SAD: Šta je trgovinska "bazuka" i kako će evropske zemlje reagovati na Trampove pretnje
Komentari
18/01/2026
-18:00
Evropska unija sve je više pod pritiskom da upotrebi svoj instrument protiv prinude kao odgovor na pretnju predsednika SAD Donalda Trampa da uvede tarife, jer Danska ne pristaje da proda Grenland. Francuski predsednik Emanuel Makron poziva na upotrebu trgovinske "bazuke", dok italijanska premijerka Đorđa Meloni tvrdi da su Trampove tarife "greška", prenosi Euronews.
Sve je više poziva da EU primeni tzv. trgovinsku "bazuku" protiv Sjedinjenih Američkih Država nakon što je predsednik Tramp izjavio da će uvesti nove tarife Danskoj i njenim evropskim saveznicima dok ne pristanu na prodaju Grenlanda.
Evropski lideri dogovoaraju svoj sledeći potez nakon što je Trampova administracija zapretila uvođenjem nove tarife od 10 odsto na sve proizvode iz osam evropskih zemalja, uključujući Dansku, Nemačku i Francusku, i nagovestila da bi mogle uslediti i dodatne mere dok se ne postigne dogovor o "potpunoj i ukupnoj kupovini Grenlanda".
Grenland je poluautonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske.
U nedelju su osam zemalja, predvođenih Danskom, Švedskom, Finskom, Francuskom, Nemačkom, Holandijom i Ujedinjenim Kraljevstvom, u zajedničkom saopštenju rekli da "pretnje tarifama narušavaju transatlantske odnose i rizikuju opasnu spiralu sukoba".
Takođe su ponovili "punu solidarnost" sa Danskom i naglasili svoje napore da ojačaju bezbednost na Arktiku, navodeći da zajednička istraživačka misija evropskih snaga, koja je izazvala nezadovoljstvo Bele kuće, "ne predstavlja pretnju nikome".
Universal images group / Profimedia
Italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja nije učestvovala u zajedničkoj misiji na Arktiku i koja je do sada ostala po strani po pitanju Grenlanda, izjavila je novinarima u nedelju da je Trampova pretnja tarifama "greška" i sugerisala moguću grešku u komunikaciji unutar NATO-a, čiji su i Vašington i Kopenhagen članovi.
Povezane vesti
Meloni je rekla da je u nedelju telefonom razgovarala sa američkim predsednikom.
Ipak, sve je više poziva da EU upotrebi svoj ultimativni instrument protiv prinude prema SAD ako Bela kuća ispuni svoju pretnju uvođenja novih tarifa od 1. februara, dok se ambasadori EU pripremaju za vanredno zasedanje u nedelju u 17 časova.
Francuski predsednik Emanuel Makron planira da zatraži od EU da istraži sve dostupne alate, uključujući instrument protiv prinude, kao odgovor na ono što Pariz smatra neprihvatljivom pretnjom iz SAD, navodi izvor blizak Jelisejskoj palati.
Instrument protiv prinude, usvojen 2023. godine kako bi se borio protiv političkog ucene kroz trgovinu, omogućio bi EU da ograniči učešće trećih zemalja u javnim nabavkama, ograniči trgovinske licence i zatvori pristup jedinstvenom tržištu.
Ovaj alat nikada nije korišćen i, iako bi ozbiljno pogodio američke usluge i proizvode, mogao bi imati i geopolitičke posledice.
Evropa menja ton nakon neuspešne politike smirivanja
Najnoviji sukob dovodi u pitanje evropsku strategiju smirivanja kada je reč o Trampu, koja je do sada vodila Komisiju EU i 27 država članica.
Prošlog leta, EU i SAD su potpisale sporazum koji je utrostručio carine na evropske proizvode na 15 odsto, dok je smanjio tarife na američku industrijsku robu na nulu.
Bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, jedan od najuticajnijih glasova u evropskim diplomatskim krugovima, izjavio je da je EU na kraju izašla slabija.
Povezane vesti
U isto vreme, Brisel je ukazao da je sporazum, koji je doneo velike ustupke u korist Vašingtona, cena koju treba platiti za američko angažovanje u Ukrajini i globalnu stabilnost.
Predsednica EK Ursula fon der Lajen rekla je da je sporazum, iako kritikovan, pružio neophodnu jasnoću za preduzeća i pomogao u ublažavanju transatlantskih tenzija.
Najnovija Trampova pretnja pokazuje da sporazum malo doprinosi i sugeriše da će Evropljani morati da razmotre kontramere nakon što su do sada favorizovali politiku deeskalacije. Ton sada postaje oštriji, prenosi Euronews.
Povezane vesti
Švedski premijer Ulf Kristerson, blizak saveznik Danske, izjavio je u subotu da blok neće dozvoliti "da bude ucenjen", u jednoj od najoštrijih izjava do sada. Francuski predsednik Makron rekao je da EU neće biti uplašena pretnjama.
Oštar ton oko Grenlanda takođe je ujedinio sve glavne proevropske političke snage u Evropskom parlamentu, naglašavajući ozbiljnost trenutka.
Evropska narodna partija, Socijalisti i liberali iz grupe Renew složili su se da će odbiti sprovođenje sporazuma SAD-EU o smanjenju tarifa na američku industrijsku robu dok Tramp ne promeni kurs.
Bivši komesari EU Paolo Đentiloni i Cecilija Malmstrom, koji su osmislili instrument protiv prinude, izjavili su da EU treba da primeni kontramere.
"Postaje smešno ovo stalno pretnje tarifama. Vreme je da Evropa stane. Postoje kontramere, uključujući i instrument protiv prinude. Grenland nije na prodaju", napisala je Malmstrom na mreži Iks.
Rasmusen: Danska pokušava da ubedi Trampa da odustane od preuzimanja Grenlanda
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen izjavio je danas tokom posete Oslu da Kopenhagen pokušava da američkog predsednika Donalda Trampa ubedi da odustane od ideje da Sjedinjene Američke Države preuzmu Grenland.
Rasmusen je, nakon razgovora sa norveškim kolegom Espenom Bartom Ajdom rekao novinarima da Danska, uprkos pretnjama američkog predsednika, želi da nastavi da traži diplomatsko rešenje, prenosi BBC.
On je ocenio da je Trampova odluka o uvođenju carina evropskim saveznicima u NATO-u "veoma paradoksalna", navodeći kao primer nedavnu bezbednosnu operaciju "Arctic Endurance", kojom su Danska i njeni partneri, prema njegovim rečima, pokazali posvećenost zaštiti arktičkog regiona.
Šef danske diplomatije je istakao da saveznici moraju da deluju na više koloseka, naglašavajući da teži "konstruktivnom dijalogu" sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Tanjug/AP/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix
Prema njegovim rečima, takav dijalog započet je tokom njegove posete Vašingtonu prošle sedmice, uz poruku da će Danska "ostati na tom putu, osim ako SAD ne odluče drugačije".
Rasmusen je dodao da je tokom susreta sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom dogovoreno formiranje radne grupe na visokom nivou, čiji je cilj da se ispita mogućnost pronalaženja zajedničkog rešenja.
On je naglasio da je rat u Ukrajini na kritičnoj fazi i da to ne sme biti zanemareno u aktuelnim razgovorima
Besent brani carine prema Evropi zbog Trampovih ambicija oko Grenlanda
Američki ministar finansija Skot Besent naveo je danas da je cilj uvođenja carina za osam evropskih zemalja koje se protive nameri predsednika SAD Donalda Trampa da SAD preuzmu Grenland sprečavanje buduće nacionalne vanredne situacije i dodao da je pitanje odabira između Grenlanda i NATO-a "lažna dilema".
Besent je za NBC Njuz rekao da Tramp tokom drugog mandata planira uvođenje sveobuhvatnih carina pozivajući se na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA), koji američkom predsedniku omogućava da reguliše uvoz u vanrednim okolnostima.
Na pitanje novinarke koja vanredna situacija opravdava carine prema zemljama koje se protive Trampovim ambicijama u vezi sa Grenlandom, Besent je odgovorio da je "nacionalna vanredna situacija upravo izbegavanje nacionalne vanredne situacije".
"To je strateška odluka predsednika. Reč je o geopolitičkoj odluci i on može da koristi ekonomsku moć SAD kako bi izbegao oružani sukob", rekao je Besent.
Tramp je ranije, u subotu, izjavio da će uvesti carine od 10 odsto na uvoz iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Finske, uz najavu da će one porasti na 25 odsto od 1. juna ukoliko se ne postigne dogovor o kupovini te teritorije.
Tramp je ranije izjavio da će SAD Grenland dobiti "na ovaj ili onaj način".
Upitan da li je vojna opcija i dalje moguća, Besent je rekao da o tome nije razgovarao sa predsednikom.
Besent je, na pitanje u čemu je "razlika od ruske agresije Krima" odgovorio da veruje da će Evropljani razumeti da je takav ishod "najbolji za Grenland, Evropu i Sjedinjene Države".
Na pitanje da li su Grenland ili NATO važniji za nacionalnu bezbednost SAD, Besent je rekao da je reč o "lažnoj dilemi", naglasivši da će SAD "svakako ostati deo NATO-a".
Prošle sedmice delegacija američkih kongresmena boravila je u Danskoj, gde je razgovarala sa danskim i grenlandskim zvaničnicima.
Tramp tvrdi da je SAD potreban pun nadzor nad Grenlandom iz bezbednosnih razloga, dok su te navode oštro odbacili Grenland, Danska i drugi evropski saveznici.
Komentari (0)