Od Karla Bilta do Kristijana Šmita: Ko je i kako menjao političku sliku Bosne i Hercegovine
Komentari04/06/2026
-19:19
Kristijan Šmit podneo je 10. maja ostavku na funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini nakon skoro pet godina mandata. Šmit je osmi visoki predstavnik u BiH. Kakva je politička ostavština i koje su odluke obeležile pojedine visoke predstavnike?
Do sada je Bosna i Hercegovina imala osam visokih predstavnika, sve redom evropske diplomate. Prvi je bio Karl Bilt, imenovan nakon završetka ratnih sukoba. Pošto je učestvovao u mirovnim pregovorima, međunarodna zajednica verovala je da preko bivšeg švedskog premijera može da doprinese stabilizaciji prilika u zemlji.
"Ovde sam kako bih u potpunosti sproveo mirovni sporazum. To je, naravno, pre svega političko pitanje sa širokim implikacijama", rekao je Karl Bilt, bivši visoki predstavnik u BiH.
Nakon njega, funkcija visokog predstavnika dobija znatno šira ovlašćenja. Savet za sprovođenje mira je 1997. godine na sastanku u Bonu dodelio OHR-u mogućnost da smenjuje zvaničnike i nameće zakone.
Španac Karlos Vestendorp brzo koristi takozvana bonska ovlašćenja. Uvodi jedinstvenu državnu valutu, zastavu, himnu i registarske tablice. U martu 1999. godine smenio je predsednika Republike Srpske Nikolu Poplašena jer je odbio da imenuje Milorada Dodika za mandatara za sastav entitetske vlade.
"Ne smemo gubiti vreme. Iskoristimo tu snagu i podršku kako bismo u narednim mesecima završili najveći deo našeg posla", rekao je Karlos Vestendorp.
Njegov posao nastavio je naredne tri godine austrijski diplomata Volfgang Petrič. On je doneo odluku o konstitutivnosti naroda, čime su Srbi, Hrvati i Bošnjaci postali ravnopravni u svim delovima zemlje.
Povezane vesti
Nakon izbora 2000. godine, HDZ BiH ostao je van vlasti uprkos velikoj podršci hrvatskog biračkog tela, što su mnogi Hrvati smatrali poništavanjem svog izbornog legitimiteta u Federaciji BiH. U tom periodu proglašena je hrvatska samouprava, a Petrič je smenio hrvatskog člana Predsedništva BiH Antu Jelavića, uz obrazloženje da deluje protiv ustavnog poretka države.
"Ljudi su svuda govorili o svakodnevnim ekonomskim problemima. Žele da imaju budućnost ovde, u Bosni i Hercegovini“, rekao je Volfgang Petrič.
Međunarodna zajednica potom je u BiH poslala Britanca Pedija Ešdauna. On je u jednom danu smenio 59 zvaničnika iz Republike Srpske, uključujući predsednika Narodne skupštine Dragana Kalinića.
"Iznad svega, njegova odgovornost bila je da osigura da stranka koju je osnovao Radovan Karadžić više ne finansira svog osnivača, uprkos postojećim dokazima“, rekao je Pedi Ešdaun.
Drugačiji pristup zastupao je njegov naslednik Kristijan Švarc-Šiling. Umesto nametanja odluka, zalagao se za veću odgovornost domaćih političkih aktera.
„Nadam se da mogu da dam svoj doprinos nastavku reformi, evropskog puta i stvaranju normalne evropske države", rekao je Kristijan Švarc-Šiling.
Istom cilju težio je i slovački diplomata Miroslav Lajčak. Naložio je izmene zakona o Savetu ministara i radu Parlamentarne skupštine BiH kako bi sprečio blokadu institucija, što je izazvalo kritike u Republici Srpskoj.
Povezane vesti
"Moje odluke nikome ne nanose štetu, a pomažu institucijama Bosne i Hercegovine", rekao je Miroslav Lajčak.
Valentin Incko na funkciji visokog predstavnika proveo je 12 godina. Obustavio je primenu Zakona o statusu državne imovine, a pred kraj mandata nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
"Odlazim ne potpuno zadovoljan, svestan svojih nedostataka i ograničenja, kako ličnih tako i institucionalnih", rekao je Valentin Incko.
Sa brojnim ograničenjima suočio se i Kristijan Šmit. U Republici Srpskoj smatraju ga nelegitimnim, dok mu u Federaciji BiH mnogi zameraju dve odluke - nametanje izmena izbornog zakona na izbornoj noći i privremenu suspenziju Ustava Federacije BiH kako bi bila formirana vlada bez potpisa jednog od potpredsednika Federacije.
Iako ne postoji direktna bezbednosna kriza, Bosna i Hercegovina se i dalje suočava sa krizom funkcionisanja institucija i političke odgovornosti, što utiče na upravljanje državom, ekonomski razvoj i svakodnevni život građana.
Komentari (0)