Trka za Brisel i otpor bogatih: Zašto Island ne želi ono što drugi priželjkuju?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok se devet zemalja kandidata intenzivno takmiči za ulazak u Evropsku uniju, građani Islanda su na referendumu održanom 29. avgusta odbacili mogućnost ponovnog otvaranja pristupnih pregovora sa 52,8 odsto glasova protiv, naspram 47,2 odsto onih koji su podržali taj predlog.
Ovakva odluka doneta je uprkos tome što je Island i ekonomski i institucionalno stabilniji od većine postojećih članica bloka.
Ostanak van EU znači da će ova ostrvska država nastaviti da se oslanja na Evropski ekonomski prostor (EEA) i Šengensku zonu, čime zadržava prisnu vezu sa jedinstvenim tržištem bez preuzimanja punog političkog članstva.
Credit: dts Nachrichtenagentur / imago stock&people / Profimedia
Nasuprot Islandu, države kandidatkinje poput Ukrajine, Moldavije, Crne Gore i Albanije u članstvu vide ključni geopolitički oslonac.
Crna Gora je do sada zatvorila 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja usmerena ka članstvu, Albanija se nada okončanju pregovora do 2027. godine, dok su Ukrajina i Moldavija već završile proces usklađivanja domaćih zakona sa evropskim normativima.
Ribolov i poljoprivreda kao ključne prepreke
Stručnjaci ističu da se argumentacija za ulazak u blok znatno razlikuje kod bogatih i već integrisanih društava.
Tinatin Ahvledijani, šefica programa proširenja u Centru za evropske političke studije (CEPS), objašnjava da visoko razvijene zemlje poput Islanda kroz članstvo dobijaju uglavnom politički uticaj u Briselu, ali zauzvrat moraju da ustupe deo nacionalnog suvereniteta, piše Euronews.
Presudnu ulogu u odbijanju integracija imali su domaći privredni i identitetski faktori. Oko 90 odsto islandskih ribarskih kompanija usprotivilo se ulasku u EU kako ne bi moralo da podredi svoje teritorijalne vode Zajedničkoj ribarskoj politici Unije.
Pexels
Pored ribarstva, koje je duboko povezano sa islandskim identitetom, prepreku predstavlja i zaštita domaće poljoprivrede – proizvodnje mleka, ovčijeg mesa i plastenika – koja opstaje zahvaljujući visokim carinskim tarifama.
Island i EU: od pregovora do referenduma
Island je već jednom započeo pregovore o članstvu u Evropskoj uniji. Proces je pokrenut 2010. godine, nakon što je zemlja, teško pogođena globalnom finansijskom krizom, podnela zahtev za članstvo. Pregovori su napredovali u pojedinim oblastima, ali su naišli na snažan politički otpor, pre svega zbog pitanja ribarstva i kontrole nad prirodnim resursima.
Nova vlada je 2015. godine formalno povukla zahtev za članstvo, čime je proces zaustavljen. Pitanje odnosa sa EU ponovo je otvoreno nekoliko godina kasnije, kada su promene u međunarodnom okruženju i bezbednosnoj situaciji podstakle deo islandskog političkog establišmenta da razmotri bliže povezivanje sa Evropskom unijom.
Za pristalice članstva, EU predstavlja dodatni bezbednosni i ekonomski oslonac u trenutku kada se evropska bezbednosna arhitektura menja. Island je član NATO-a, ali nema sopstvene oružane snage, zbog čega pitanje bezbednosti ima posebno mesto u raspravi o budućim odnosima sa evropskim partnerima.
O ovoj temi više čitajte u našoj dovojenoj vesti.
Ni ekonomski podsticaji poput visoke kamatne stope islandske centralne banke od 8 procenata, u poređenju sa 2,25 procenata ECB-a, kao ni pojačane geostrateške tenzije na Arktiku i rusko-ukrajinski rat, nisu bili dovoljni da uvere većinu birača da glasa za nastavak pregovora.
Tradicionalni obrazac među razvijenim evropskim državama
Odluka Islanda predstavlja nastavak šireg trenda među najbogatijim evropskim državama koje poseduju održive alternativne modele saradnje sa Briselom.
Norveška već decenijama primenjuje oko tri četvrtine zakonodavstva EU putem EEA sporazuma, dok podaci istraživanja javnog mnjenja iz ove godine pokazuju da samo 37 odsto Norvežana podržava ulazak u EU, naspram 49 procenata onih koji se tome protive.
Josef Kubes / Alamy / Profimedia
Slično tome, Švajcarska umesto članstva kontinuirano nadograđuje i produbljuje svoje bilateralne ugovore sa Unijom.
Predstavnici pojedinih evropskih organizacija, poput Kristin Lojhtenmiler iz Fondacije Konrad Adenauer, napominju da je Island specifičan slučaj uslovljen višedecenijskim specifičnostima u vezi sa ribarstvom, te da ishod glasanja ne predstavlja nužno potpunu osudu celokupnog procesa proširenja.
Ipak, analitičari se slažu da ishod glasanja šalje jasnu poruku Briselu da duboka ekonomska povezanost ne vodi automatski ka formalnom političkom učlanjenju, te da EU u budućnosti mora znatno jasnije da definise konkretne političke i strategijske pogodnosti koje nudi bogatijim nacijama.
Komentari (0)