Lekcija zvana Grenland: Trenutak kada je Evropa shvatila da je "prešla Rubikon"

"Nema više povratka na staro". To je bila poruka koju su poslali evropski lideri okupljeni juče u Briselu, navodi Politico u svojoj analizi, komentarišući vanredni sastanak Saveta Evrope.

Iako se sastanak, sazvan kao odgovor na Trampove pretnje u vezi sa Grenlandom, na kraju odvio u manje dramatičnoj atmosferi (pošto je američki predsednik 24 sata ranije u Davosu napravio korak unazad), prećutna spoznaja da je Evropa prešla svoj posleratni Rubikon bila je nesumnjiva poruka dana, navodi se dalje u tekstu.

Emanuel Makron i Fridrih Merc, dvojica najmoćnijih lidera EU, koji u poslednje vreme nisu bili u potpunom saglasju, delovali su ujedinjeno u upozorenju da je transatlantska kriza gurnula blok u novu, surovu realnost, u kojoj mora da prigrli svoju nezavisnost.

"Znamo da moramo delovati kao nezavisna Evropa", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen novinarima na kraju petočasovnog sastanka.

Iako, za razliku od nedavnih samita, nisu zabeleženi povišeni tonovi, sukobi, pa čak ni konkretne odluke, sastanak je svima jasno stavio do znanja jednu stvar, prema rečima četvoro evropskih diplomata i jednog zvaničnika koji su govorili za Politico pod uslovom anonimnosti. Reč je o prećutnom razumevanju da je došlo do raskida između starog i novog poretka, između načina na koji je Zapad funkcionisao od kraja Drugog svetskog rata i onoga što sledi.

Iako je zaokret ka nezavisnosti sazrevao – barem u teoriji, godinama, još otkako je Tramp prvi put ušao u Belu kuću 2017. godine, njegove nezabeležene pretnje u vezi sa Grenlandom delovale su kao "zvono za uzbunu", primoravši evropske lidere na poteze koji bi se smatrali nezamislivim pre samo nekoliko meseci, navele su pomenute diplomate.

"Ovaj trenutak označava prelazak Rubikona", izjavio je jedan diplomata EU iz zemlje istočnog krila, upućen u razgovore među liderima. "Ovo je šok-terapija. Evropa se ne može vratiti na ono što je bila pre. Lideri to govore već danima". Kako će tačno izgledati taj novi put, to je (kao što je i uobičajeno) pitanje o kojem će se raspravljati u budućnosti.

Ipak, poslednjih dana bilo je naznaka o pravcu koji bi to moglo da poprimi. Prvobitna reakcija lidera EU na krizu oko Grenlanda (uključujući suspenziju trgovinskog sporazuma sa SAD, slanje trupa na Grenland i pretnje opsežnim trgovinskim kontramerama protiv Sjedinjenih Država) pružila je prvi uvid u ono što možda sledi, zaključuje Politico.

Sve, istovremeno

AI generisana fotografija

U privatnim razgovorima, ali i javno, lideri su naglašavali da brza i jedinstvena reakcija poslednjih nedelja ne može ostati usamljeni izuzetak. Naprotiv, ona mora da definiše pristup EU u gotovo svakoj oblasti.

"Ne može se ticati samo energetske bezbednosti ili odbrane, ne može se ograničavati na ekonomsku moć ili trgovinsku zavisnost, mora se ticati svega, istovremeno", naveo je jedan od diplomata.

Centralna karakteristika nove evropske potrage za nezavisnošću jeste jedinstvo u meri koja je bloku istorijski nedostajala.

Za zemlje istočnog krila, njihov geografski položaj – na "putu" ekspanzionističke Rusije, odavno je uspostavio gotovo dogmatsku veru u NATO, u kojem je pouzdana Amerika raspolagala najvećom vojnom moći i garantovala odbranu svih ostalih članica, kao i sposobnost odvraćanja Moskve. Osećaj egzistencijalne zavisnosti od SAD držao je ove zemlje čvrsto u taboru Vašingtona, izazivajući nesuglasice sa državama koje su zapadnije, poput Francuske, a koje su promovisale "stratešku autonomiju" Evrope.

Međutim, Pariz više nije izuzetak. Čak i zemlje koje se nalaze na prvoj liniji fronta prema ruskom ekspanzionizmu pokazuju spremnost da se priklone zaokretu ka evropskoj nezavisnosti.

Karakterističan primer, piše Politico, predstavlja Estonija. Mala baltička zemlja navela je prošle nedelje da bi razmotrila mogućnost slanja trupa na Grenland, u okviru "izviđačke misije" koju bi organizovao NATO. Talin na kraju nije poslao vojnike, ali sama činjenica da je to postavio kao mogućnost svakako je vredna pažnje.

"Kada Evropa nije podeljena, kada stojimo ujedinjeni i kada smo jasni i snažni, čak i u našoj volji da odbranimo sami sebe, tada se vide rezultati", izjavila je premijerka Danske Mete Frederiksen. "Mislim da smo nešto naučili poslednjih dana i nedelja", dodala je.

Poljska, jedan od najstabilnijih saveznika SAD, takođe je izašla iz svoje "zone komfora". U razgovorima o načinu reagovanja, premijer Donald Tusk je nagovestio da je otvoren za aktiviranje Mehanizma EU protiv prinude – moćnog alata za trgovinske kontramere koji omogućava ograničavanje investicija iz zemalja koje upućuju pretnje, prema rečima diplomatskih izvora.

"Uvek smo poštovali i prihvatali američko liderstvo", rekao je Tusk. "Međutim, ono što nam je danas potrebno u našoj politici jeste poverenje i poštovanje među našim partnerima ovde, a ne prinuda. To ne funkcioniše"

Lekcija

Erika Eros / Panthermedia / Profimedia

Slična spoznaja, naglašava se u tekstu, izgleda da se učvršćuje i u severnim zemljama Evrope, koje tradicionalno podržavaju slobodnu trgovinu.

Iako su se zemlje poput Danske, Švedske i Holandije istorijski protivile svakom potezu koji bi mogao da ugrozi njihove trgovinske odnose sa SAD, sada su i one poslale signal da su otvorene za kontramere protiv Trampa.

"Reč je o novoj eri, u kojoj se više nećemo oslanjati na njih", izjavio je za Politico četvrti diplomata EU. "Barem ne u naredne tri godine", dok je Tramp u Ovalnom kabinetu. "Ova kriza oko Grenlanda bila je test. Naučili smo lekciju".

Čak i Nemačka, čija je politička kultura decenijama bila definisana verom u transatlantske odnose, preispituje ideje koje su decenijama bile ukorenjene. Merc je nagovestio da bi Berlin mogao da se prikloni oštrom trgovinskom "odgovoru" Vašingtonu.

Ipak, gledajući širu sliku, uprkos tome što evropske diplomate i zvaničnici procenjuju da su ovi potezi doprineli promeni Trampovog stava u vezi sa pretnjama carinama, oni upozoravaju da slede još teže odluke.

"Moramo preuzeti odgovornost za sopstvenu agendu", dodao je četvrti diplomata. "Ukrajina, produktivnost, konkurentnost, bezbednost, strateška autonomija. Lekcija nije u tome da na sve kažemo ne".