Evropska komisija predstavila Strategiju EU za vize: Povezana, bezbedna i jaka Evropa

Evropska komisija predstavila je danas Strategiju Evropske unije za vize, donetu kako bi se Unija što bolje suočila sa aktuelnim i budućim globalnim izazovima.

U dokumentu se navodi da će moderna, perspektivna vizna politika biti ključni faktor za globalnu atraktivnost EU, održavajući inovacioni kapacitet, rast i konkurentnost Evrope.

Ali, dodaje se, otvorenost mora da ide "ruku pod ruku" sa odgovornošću, kao i da kredibilna vizna politika mora da spreči zloupotrebe, odvrati ilegalne migracije i zaštiti integritet Šengenskog prostora.

"Postizanje prave ravnoteže između bezbednosti i olakšavanja je neophodno kako za održavanje poverenja građana, tako i za obezbeđivanje otpornosti spoljnih granica Evrope i njene unutrašnje bezbednosti. Istovremeno, vizna politika je moćan instrument spoljne i spoljne politike Unije. Ona može da promoviše saradnju sa zemljama partnerima u oblastima od strateškog značaja za EU. Predložene reforme će osigurati da putovanje bez viza nije trajno pravo, već privilegija čije održavanje zahteva dosledne napore", navodi se u Strategiji.

Sa druge strane, ostvarivanje te vizije zahteva moderne alate i efikasnu implementaciju, a digitalizacija viznih procedura i pojednostavljenje sistema za prijavu učiniće evropsku viznu politiku efikasnijom, bezbednijom i jednostavnijom za korišćenje, što će koristiti i putnicima i državama članicama.

"Dosledna implementacija širom Unije biće ključna da bi se ove reforme pretvorile u opipljive rezultate. U krajnjoj liniji, vizna politika, kao suštinski stub šengenske pravne tekovine, mora da služi kao strateški most između otvorenosti i zaštite. Mora da uveri građane da se evropske granice efikasno upravljaju, istovremeno signalizirajući svetu da je Evropska unija asertivan, konkurentan i strateški orijentisan globalni akter, spreman da oblikuje mobilnost pod sopstvenim uslovima u sve međusobno povezanom svetu", navodi se u Strategiji.

Navodi se da vizna politika EU odražava interese i vrednosti Unije i da mora da odražava Evropu kakvu želimo - čvrsto posvećenu bezbednosti građana i integritetu spoljnih granica, a opet otvorenu i koja doprinosi prosperitetu.

"Integritet Šengenskog prostora, jednog od naših najopipljivijih dostignuća, zavisi od robusnog upravljanja granicama i dosledne primene zajedničkih pravila. Vizni sistem je prva linija bezbednosne provere u Evropi, pomažući u sprečavanju ilegalnih migracija, organizovanog kriminala i terorizma. Nove tehnologije, razmena informacija i interoperabilnost između baza podataka EU učiniće naš vizni sistem pametnijim i otpornijim", navodi se.

Takođe, vizna politika takođe mora biti pokretač ekonomskog rasta i konkurentnosti Evrope, jer se danas, talenti, inovativne ideje i investicije privlače u regione sa dobro razvijenim, pouzdanim i efikasnim viznim sistemima.

Josef Kubes / Alamy / Profimedia

"Evropa mora ostati destinacija po izboru za: turiste i poslovne ljude, studente i istraživače, umetnike i kulturne stručnjake, sportiste, preduzetnike i kvalifikovane stručnjake, koji doprinose našim ekonomijama i društvima. Digitalne vizne procedure, brže donošenje odluka i efikasniji vizni procesi mogu učiniti putovanje u Evropu jednako besprekornim koliko i bezbednim. Modernizacija viznog sistema je strateška investicija u ekonomsku snagu i globalnu atraktivnost Evrope", navodi se.

Putovanja bez viza u EU su moćno oruđe za unapređenje strateških interesa Unije i jačanje bezbednosnog okvira, a nudeći mogućnost ukidanja viza pod određenim uslovima, EU vrši snažan geopolitički uticaj u svojim odnosima sa trećim zemljama, vezujući ih za zajednički prostor kretanja.

"Ova percepcija je, ponekad, postala izvor iritacije za treće zemlje, a ne efikasan pojačivač evropskih strateških ciljeva. Stoga će Komisija razviti moderan sistem za predlaganje izuzeća od viza koji pruža veću jasnoću i transparentnost trećim zemljama i služi strateškim interesima EU efikasnije i doslednije. Ključni element takvog sistema biće novi okvir za procenu zemalja kojima je trenutno potrebna viza kao potencijalnih kandidata za izuzeće od viza. Da bi podržala ovaj okvir, Komisija će, u konsultaciji sa državama članicama, razviti ciljaniji skup kriterijuma, delujući u okviru važećeg pravnog okvira", navodi se u dokumentu.

Uz već postojeća kvalitativna razmatranja, razmatraće se dodatni kriterijumi za državljane trećih zemalja, koji bi mogli da uključuju: stopu odbijanja viza, neosnovane zahteve za azil, stopu vraćanja i procenu praktične saradnje zemlje u vezi sa vraćanjem i readmisijom.

Komisija će, u konsultaciji sa državama članicama, proceniti da li je potrebna revizija Vizne uredbe kako bi se nedavno uvedeni novi razlozi za suspenziju uskladili sa uslovima koji moraju da budu ispunjeni prilikom razmatranja odobravanja izuzeća od vize.

Praćenje bezviznih režima od strane Evropske komisije otkriva značajne izazove za bezbednost, upravljanje granicama i migracijama EU zbog različitih oblika zloupotrebe izuzeća od vize, što može da uključuje zloupotrebu procedura za azil, pri čemu skoro četvrtina zahteva za azil u 2024. godini u EU dolazi od putnika bez viza, a značajan deo tih zahteva je neosnovan.

Naglašava se da još jedan problem predstavljaju državljani bez viza koji prekoračuju svoj dozvoljeni boravak i ilegalno ostaju u EU.

"Štaviše, bezbednosni rizici su povećani praksom određenih zemalja oslobođenih viza koje sprovode programe državljanstvo za investiciju, dodeljujući državljanstvo bez odgovarajuće bezbednosne provere. Pored toga, stalna neusklađenost u viznim politikama nekih partnera bez viza sa viznom politikom EU može da stvori ili olakša ilegalne migracione rute u EU. Za zemlje kandidate za EU ​​i potencijalne kandidate, usklađivanje vizne politike je osnovni zahtev i doprinosi bezbednosti i zaštiti Šengenskog prostora", piše u Strategiji.

U sve nestabilnijem geopolitičkom okruženju, ocenjuje se, Evropska unija mora da bude u stanju da brzo i srazmerno reaguje na neprijateljske akcije trećih zemalja, zbog čega bi vizna politika EU trebalo da sadrži efikasne alate koji će služiti i kao odvraćanje i kao mehanizam reagovanja u slučajevima ozbiljnog političkog ili bezbednosnog pogoršanja.

Neophodno je i poboljšati kapacitet vlasti država članica za verifikaciju otisaka prstiju sačuvanih u putnim ispravama EU, zbog čega će EK proceniti izvodljivost stvaranja centralne kontakt tačke na nivou EU preko koje bi države članice mogle bezbedno da razmenjuju sertifikate za verifikaciju otisaka prstiju.

Ističe se da će EU u narednim godinama sprovesti veliku reformu svojih viznih pravila koja će fundamentalno transformisati način na koji se zahtevi za vize prikupljaju, obrađuju i izdaju, olakšavajući putovanje putnicima kojima je potrebna viza za ulazak u EU, a ključna karakteristika ove reforme biće digitalizacija viznih procedura.

"Ova reforma će učiniti putovanje u Evropu bezbednijim i praktičnijim, a istovremeno će državama članicama pružiti ažurirane i usklađene alate za efikasnu i bezbednu obradu zahteva", piše u dokumentu.

Podseća se da je EU uvela jedan od najnaprednijih digitalnih sistema za upravljanje granicama u svetu - sistem ulaska/izlaska (EES), i koji je od oktobra 2025. godine zabeležio više od 20 miliona registracija ulazaka i izlazaka od svog pokretanja.

"EES se već pokazao kao prekretnica u upravljanju granicama, sprečavanju ilegalnih migracija, otkrivanju prevara sa dokumentima i identitetom i, na kraju krajeva, povećanju bezbednosti EU. Nakon postepenog početka, EES će biti u potpunosti operativan na svim graničnim prelazima u Šengenskom prostoru od aprila 2026. godine", navodi se.

Da bi se osigurala uspešna implementacija ove strategije, Komisija će sarađivati sa Evropskim parlamentom i Savetom Evropske unije i pozvati obe institucije da podrže rad na najavljenim budućim inicijativama.

S obzirom na njihov uticaj na spoljne odnose EU, predložene akcije u ovoj strategiji biće sprovedene u saradnji sa Evropskom službom za spoljne poslove, u okviru vršenja njenih funkcija.