Češka reže vojni budžet: Prag na putu da razbesni Trampa i NATO saveznike

Češka je na putu da ove godine smanji svoja osnovna izdvajanja za odbranu na nivo ispod dva procenta BDP-a, čime ulazi u direktan sukob sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ali i sa ostalim NATO saveznicima.

Nacrt budžeta koji je objavila nova populistička koalicija premijera Andreja Babiša predviđa smanjenje budžeta za odbranu za 900 miliona evra u poređenju sa predlogom prethodne vlade za 2026. godinu. Prag tvrdi da je ovaj potez neophodan kako bi se ispravilo loše trošenje sredstava i zaštitili drugi prioriteti.

"Prethodni predlog bio je pun prevara, pa smo morali to da rešimo", izjavio je češki ministar spoljnih poslova Petr Macinka grupi novinara u Vašingtonu u petak. "Morali smo da napravimo određene rezove - ne samo u odbrani. Da to nismo uradili, morali bismo da prekinemo finansiranje zdravstvenog i socijalnog sistema"

Međutim, to znači da je Prag formalno namenio samo 1,8 procenata svog budžeta za osnovnu vojnu potrošnju, čime pada ispod cilja od dva odsto koji su prošle godine, više od deceniju nakon što je postavljen, ispunile sve članice NATO-a.

"To nema nikakve veze sa našom pozicijom u NATO-u", rekao je Macinka. "Dobio sam uveravanja od Ministarstva odbrane da ćemo ipak dostići dva odsto BDP-a".

Ovaj potez rizikuje da izazove gnev i Vašingtona i ostalih članica NATO-a.

"Ne verujem da će generalni sekretar NATO-a Mark Rute dopustiti da to prođe tek tako", rekao je jedan diplomata iz NATO-a, koji je, kao i drugi sagovornici, govorio pod uslovom anonimnosti za Politico. "Mislim da ne želi da Trampu da izgovor da napadne NATO".

Od povratka na funkciju, Trampova administracija vrši pritisak na evropske zemlje da preuzmu odgovornost i troše više na sopstvenu odbranu, dok SAD sve više preusmeravaju fokus na zapadnu hemisferu i Indo-Pacifik.

Alijansa se prošle godine dogovorila da poveća izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine, od čega bi 3,5 odsto trebalo da bude direktna vojna potrošnja.

Međutim, Prag se kreće u suprotnom smeru.

To će verovatno iritirati druge evropske vlade, koje se takođe suočavaju sa teškim kompromisima dok pokušavaju da ojačaju sopstvenu odbranu, često na račun socijalnih davanja. Na prošlogodišnjem samitu NATO-a u Hagu, saveznici su izrazili bes prema Španiji nakon što je Madrid odbio da se formalno obaveže na povećanje od pet odsto.

"Posle Haga, svi smo mislili da je granica od dva procenta prošlost", rekao je drugi NATO diplomata. "Svi ulažemo napore u tom pogledu. Ostajanje na oko dva odsto bez planova za povećanje, ili čak nazadovanje, neće pomoći NATO-u da postane jači", dodao je on.

Ovo takođe rizikuje da naljuti Belu kuću. "Predsednik Tramp očekuje da NATO saveznici poštuju svoje obećanje o izdvajanju pet procenata za odbranu", rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli za Politico, odgovarajući na pitanje o planovima potrošnje Češke.

Češka vlada nije odgovorila na zahtev za komentar.

Igre brojeva

Uhlíř Patrik / ČTK / Profimedia

Prema nacrtu budžeta, Prag se obavezao da će trošiti 2,1 odsto svog ekonomskog outputa na odbranu. Međutim, 0,34 od tih 2,1 odsto - ili 1,2 milijarde evra, doći će iz drugih izvora, uključujući Ministarstvo saobraćaja.

Babiš pokušava da održi potrošnju za odbranu iznad dva procenta delom kroz završetak auto-puta D11 koji povezuje Prag sa poljskom granicom, što se obično ne bi računalo kao direktna vojna potrošnja.

Ovo nije prvi put da zemlje NATO-a pokušavaju "budžetsku gimnastiku". Prošle godine, Italija je predložila novi most ka Siciliji vredan 13,5 milijardi evra kao način da ispuni cilj od pet odsto, od čega se 1,5 posto može usmeriti na "mekše" vojne troškove dvostruke namene. Rim je ubrzo povukao tu ideju nakon kritika iz SAD-a.

Motivacija za "kreativno računovodstvo" Praga prvenstveno je želja da se više troši na drugim mestima, uključujući socijalnu zaštitu, kao i Babišovo istorijski nisko interesovanje za pitanja odbrane, rekla je Petra Guasti, vanredna profesorka političkih nauka na Karlovom univerzitetu u Pragu.

Još jedan faktor može biti to što Ministarstvo odbrane kontroliše manji koalicioni partner, krajnje desničarska, proruska stranka Sloboda i direktna demokratija, koja je "zainteresovana za smanjenje potrošnje na odbranu" kao deo svoje ideološke averzije prema NATO-u, rekla je ona. "Ali generalno govoreći, ovo nije zla namera - ovo je nekompetentnost", rekla je Guasti i dodala: "I nadaju se da će uz malo sreće proći nekažnjeno".

Iako Babiš možda ima reputaciju "češkog Donalda Trampa", to neće biti dovoljno da dobije podršku Vašingtona, predvideo je Tomaš Pojar, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost češke vlade, koji sada radi za Hadson institut, blizak republikancima.

"Oni su ideološki u istom taboru i misle da će to biti dovoljno", rekao je on. "Ali na kraju Tramp želi da vidi novac i oružje na stolu... Ako nismo ozbiljni po tom pitanju, biće problema".

Pogled iznutra

Kubeš Slavomír / ČTK / Profimedia

Za NATO, rezovi Praga donose rizike.

Pored svoja 31 saveznika, Češka je prošle godine pristala na ažurirane ciljeve za vojnu opremu i trupe koje čine osnovu odgovora alijanse na potencijalni rat sa Rusijom.

Mnogi detalji ostaju poverljivi. Ali javno, zemlja je rekla da njene obaveze prema NATO-u uključuju izgradnju teške mehanizovane brigade - naoružavanje nekoliko hiljada vojnika novim tenkovima Leopard 2A8 i borbenim vozilima pešadije CV90, do ove godine.

Češki načelnik odbrane Jaromir Zuna u utorak je insistirao da postojeći ugovori neće biti pogođeni, ali je rekao da će vlada odložiti plaćanja za projekte. Njegovo ministarstvo je takođe priznalo da će morati da odloži planove za izgradnju kapaciteta NATO-a.

"Kao rezultat toga, većina velikih programa nabavke Ministarstva odbrane će praktično stati", rekao je Jakub Janda, zamenik direktora politički nezavisnog tink-tenka Evropske vrednosti. Čak i ispunjavanje postojećih obećanja sada će biti "veoma teško izvodljivo jer, praktično, nećete imati novca da kupite opremu i povećate broj vojnog osoblja", dodao je on.

Češki predsednik Petr Pavel prošle nedelje je kritikovao opšta smanjenja budžeta, nazvavši ih "neodgovornim", ali je obećao da neće staviti veto na predlog.

"Ako budžet bude usvojen onako kako je trenutno predložen, bili bismo jedna od retkih zemalja koja sledi suprotan trend", rekao je on. "To bi značilo značajan gubitak kredibiliteta Češke Republike kao partnera i saveznika, ne samo u očima naših saveznika, već i Ukrajine".