Stara skloništa, nova opasnost: Evropa ponovo otkriva zapuštenu civilnu odbranu
Komentari
15/03/2026
-16:17
Mreže civilnih skloništa širom Evrope su zapuštene. Inspekcije nakon napada dronom u blizini britanske baze na Kipru otkrile su da mnoga skloništa nisu upotrebljiva, što je ponovo pokrenulo raspravu o civilnoj zaštiti i ograničenoj ulozi EU.
Nakon što je dron za koji se sumnja da je iranske proizvodnje pogodio bazu RAF Akrotiri na Kipru u martu, vanredne inspekcije su pokazale da je oko 200 od 2.500 registrovanih civilnih skloništa na ostrvu neupotrebljivo. Inspektori su pronašli blokirane garaže za parkiranje, podrume koji se koriste kao skladišta, skloništa puna otpada, kao i lokacije koje su navedene u aplikaciji "SafeCY", a koje nije bilo moguće pronaći.
Specijalizovani timovi, uključujući građevinske inženjere iz Ministarstva unutrašnjih poslova i osoblje iz različitih agencija, mobilisani su kako bi ubrzali provere. Intenzivne kontrole počele su 1. marta, a dva dana kasnije izdata su uputstva za čišćenje skloništa.
Kipar pokazuje problem koji postoji širom kontinenta: mreže civilnih skloništa izgrađene tokom Hladnog rata su propale, a EU nema direktna ovlašćenja da reši ovaj problem.
Šta EU može, a šta ne može da uradi
EU ima veoma ograničena direktna ovlašćenja. Prema članu 196 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, odgovornost za civilnu zaštitu pripada svakoj državi pojedinačno. EU može samo da pomaže ili koordinira. Ne može da naloži izgradnju skloništa, finansira bunkere ili postavlja tehničke standarde. Princip supsidijarnosti ostavlja Briselu malo ovlašćenja u ovom pitanju, osim ako se sve članice ne slože da izmene ugovor.
Ono što EU ipak kontroliše jeste kapacitet za reagovanje u vanrednim situacijama. Mehanizam civilne zaštite EU (UCPM), koji funkcioniše preko Koordinacionog centra za hitne reakcije, omogućava državama članicama da zatraže pomoć kada su nacionalni kapaciteti preopterećeni. EU rezerva rescEU, koja obuhvata privremena skloništa spremna za brzo raspoređivanje, može se mobilisati kada država članica zatraži pomoć u kriznim situacijama.
Međutim, skloništa iz rescEU sistema su modularne jedinice, šatori i prefabrikovani kampovi. Ona su namenjena za zbrinjavanje raseljenih osoba, a ne kao blast-otporni bunkeri za civilnu odbranu.
Povezane vesti
Šta rescEU obezbeđuje i koliko to košta
EU je izdvojila više od 196 miliona evra za rescEU rezerve skloništa u šest država članica za period 2021–2027.
AP/Vadim Ghirda
Švedska ima najveću rezervu: 40,4 miliona evra u zalihama finansiranim od strane EU, koje mogu da obezbede smeštaj za 36.000 ljudi. One uključuju i zimski prilagođene jedinice sa toaletima i tuševima, koje se skladište u Valbergu i Kristinehamnu, a njima upravlja Švedska agencija za civilnu zaštitu.
Poljska gradi šest prenosivih "kontejnerskih gradova", od kojih se svaki može sastaviti za 10 do 14 dana, po ceni od 35,5 miliona evra.
Hrvatska, Slovenija, Španija i Rumunija takođe imaju dodatne zalihe.
Svaka država članica EU, uključujući Kipar, može da zatraži ove rezerve kroz UCPM, pri čemu EU pokriva do 100 odsto troškova transporta i logistike. Međutim, ove rezerve su namenjene scenarijima raseljavanja – poput poplava, zemljotresa ili kretanja stanovništva zbog konflikta – a ne za zaštitu civila tokom napada.
Kipar bi mogao da se prijavi da bude domaćin sopstvene rescEU rezerve, po modelu Švedske, koristeći finansiranje EU umesto nacionalnih sredstava. Do sada, takva prijava nije podneta.
Lekcije iz Ukrajine
Najznačajniji test kapaciteta EU za hitno obezbeđivanje skloništa dogodio se nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Povezane vesti
Kroz Mehanizam civilne zaštite EU (UCPM), EU je isporučila više od 140.000 tona pomoći ukupne vrednosti 796 miliona evra. Pomoć vezana za skloništa iznosila je 62,3 miliona evra, uključujući više od 3.000 prefabrikovanih stambenih jedinica za hitne slučajeve za oko 30.000 ljudi, 16.000 kreveta, kao i milione ćebadi i šatora.
Zalihe su transportovane preko logističkih centara u Poljskoj i Rumuniji, pre nego što su stigle u oblasti na prvoj liniji fronta, uključujući Harkovsku, Donjecku i Zaporošku oblast, koje su dobile oko 50–60 odsto opreme za skloništa.
Ova operacija je potvrdila da EU može brzo i u velikom obimu da mobilizuje pomoć, ali je takođe pokazala i njena ograničenja. Ukrajinske ojačane stanice metroa i atomska skloništa izgrađeni su i finansirani na nacionalnom nivou; EU je obezbeđivala pomoć za raseljena lica, a ne zaštitu za ljude koji ostaju u gradovima tokom napada.
Veliki jaz u pokrivenosti civilnim skloništima
Razlike među državama članicama EU u pogledu kapaciteta civilnih skloništa su ogromne.
Finska ima 50.500 skloništa koja pokrivaju 85 odsto njenog stanovništva od 5,5 miliona ljudi. Ona se održavaju u okviru doktrine "totalne odbrane", gde su podrumski prostori i javne zgrade projektovani za dvostruku namenu i uključeni u mrežu skloništa.
Nordijske i baltičke države su generalno dobro pripremljene, pri čemu Estonija i Letonija ugrađuju kapacitete skloništa u škole i bolnice.
AP/Mary Altaffer
Nemačka ima manje od 600 funkcionalnih bunkera, što pokriva oko 0,5 odsto stanovništva. Savezna vlada je najavila plan ulaganja do 30 milijardi evra kako bi do 2030. godine obezbedila skloništa za milion ljudi, ali je program još u ranoj fazi tendera.
Holandija gotovo da nema funkcionalna skloništa nakon decenija njihovog ukidanja, a nije najavljen ni veliki program obnove. Francuska, Italija i Španija takođe imaju minimalne kapacitete, jer je planiranje u vanrednim situacijama uglavnom fokusirano na prirodne katastrofe, a ne na vojne pretnje.
Kipar je svoj program skloništa započeo 1999. godine, prenamenom postojećih podzemnih prostora umesto izgradnjom novih. Vlada sada priprema zakon kojim bi se zahtevalo da podzemni prostori u novim stambenim zgradama služe kao skloništa, uz građevinske podsticaje za privatne investitore.
Kakve poluge moći ima Brisel
Bez promene evropskih ugovora nije moguće uvesti obavezne standarde skloništa na nivou cele EU. Ipak, EU ima određene "mekše" instrumente politike.
AP/Emilio Morenatti
Fond za prevenciju i pripremljenost u okviru UCPM, vredan 1,26 milijardi evra, podržava nacionalne procene rizika, revizije skloništa i prekogranične vežbe. Mehanizmi međusobne evaluacije mogli bi pomoći da se finski model proširi i na druge države.
Nakon krize, kohezioni fondovi mogu se koristiti za unapređenje skloništa u skladu sa klauzulom solidarnosti EU.
Međutim, EU do sada nije pokrenula nijedan poseban program koji bi bio usmeren na trajnu infrastrukturu civilnih skloništa u državama članicama. Takođe, u aktuelnim ciklusima finansiranja UCPM-a nisu identifikovani posebni grantovi za pripremljenost namenjeni Kipru.
Za sada Evropa ponovo procenjuje svoje kapacitete civilne odbrane nakon decenija njihovog propadanja. Nemačka ulaže desetine milijardi evra, Finska ostaje dobro pripremljena, a Kipar radi na obnovi svoje mreže skloništa.
Hitni resursi EU pokazali su se efikasnim za reagovanje u kriznim situacijama, što je demonstrirano tokom rata u Ukrajini. Međutim, EU ima ograničen uticaj na infrastrukturu civilnih skloništa pre nego što kriza nastupi.
Primarna odgovornost i dalje ostaje na nacionalnim vladama, dok je Brisel u velikoj meri po strani.
Komentari (0)