Između optimizma i skepticizma: Može li nuklearna fuzija rešiti energetsku krizu Evrope?

Evropski startap Proxima Fusion razvija tehnologiju nuklearne fuzije zasnovanu na stelaratorima, dok rastuća globalna energetska kriza ponovo skreće pažnju na alternativne izvore energije.

Sukob u Iranu, koji je počeo 28. februara, kao i odluka Teherana da ograniči isporuke kroz Ormuski moreuz, izazvali su ozbiljne poremećaje na tržištu nafte. Međunarodna agencija za energiju ocenila je da je reč o najvećem poremećaju u snabdevanju u istoriji tog tržišta.

Kriza je dodatno podstakla evropske donosioce odluka da preispitaju zavisnost od uvoznih fosilnih goriva i ubrzaju razvoj domaćih energetskih rešenja, među kojima se, pored obnovljivih izvora i nuklearne fisije, sve više pominje i nuklearna fuzija.

Šta je nuklearna fuzija

Za razliku od nuklearne fisije, koja oslobađa energiju cepanjem teških atomskih jezgara, nuklearna fuzija podrazumeva spajanje lakih jezgara.

Prema podacima Međunarodna agencija za atomsku energiju, fuzija ima potencijal da proizvede četiri puta više energije po kilogramu goriva nego fisija, i gotovo četiri miliona puta više nego sagorevanje fosilnih goriva.

Ova tehnologija ne emituje ugljen-dioksid, ne stvara dugotrajan radioaktivni otpad i smatra se bezbednijom i stabilnijom u odnosu na postojeće izvore energije. Ipak, ona još nije komercijalno dostupna, jer je proces stvaranja i održavanja fuzione reakcije izuzetno složen i zahteva veliku količinu energije.

Stelaratori kao alternativa tokamacima

Startap Proxima Fusion, osnovan 2023. godine iz Institut Maks Plank za fiziku plazme u Minhenu, razvija fuzione reaktore zasnovane na stelaratorima, za razliku od većine projekata poput JET i ITER koji koriste tokamake.

Obe tehnologije koriste snažna magnetna polja za zadržavanje plazme na ekstremno visokim temperaturama, ali se razlikuju po načinu stabilizacije sistema. Stelaratori su složeniji za projektovanje i izradu, ali omogućavaju stabilniji i kontinuirani rad.

Prema planovima kompanije, demonstracioni uređaj "Alfa“ trebalo bi da bude operativan početkom 2030-ih i da pokaže da li je moguće ostvariti neto energetski dobitak.

Paralelno se razvija i projekat „Stelaris“, prva komercijalna fuziona elektrana, čije je pokretanje planirano u drugoj polovini iste decenije.

Elektrana bi trebalo da bude izgrađena na lokaciji bivše nuklearne elektrane u Gudremingenu u Nemačkoj, koja je 2023. godine završila proces gašenja nuklearne fisije.

Podrška države i skepticizam stručnjaka

Nemačka vlada je u oktobru 2025. godine predstavila plan za ubrzanje razvoja fuzione tehnologije, kojim je predviđeno ulaganje veće od dve milijarde evra do 2029. godine.

Ipak, deo stručne javnosti ostaje oprezan. U studiji objavljenoj u časopisu Nature Energy navodi se da su troškovi fuzionih elektrana i dalje neizvesni, kao i da su ranije procene o smanjenju troškova verovatno bile preoptimistične.

Istraživači sa ETH Cirih procenjuju da bi stopa smanjenja troškova mogla iznositi između dva i osam odsto, što je znatno manje od ranije procenjivanih osam do 20 procenata.

Uprkos tome, razvoj fuzione energije nastavlja da se posmatra kao dugoročna šansa za jačanje energetske nezavisnosti Evrope.