Hladan tuš za Brisel: Zašto članice EU beže od priče o proširenju i Ukrajini?

Vizija Ursule fon der Lajen o znatno proširenoj Evropskoj uniji koja uključuje i Ukrajinu nailazi na ozbiljnu prepreku: mnoge trenutne članice uopšte ne žele da razgovaraju o toj temi.

Strah od davanja vetra u leđa populistima, košmarni nacionalni referendumi o svakoj novoj državi članici i kolektivna trauma u odnosima sa Mađarskom od njenog ulaska 2004. godine - sve to doprinosi uzdržanosti u nekoliko evropskih prestonica, tvrdi devet diplomata i zvaničnika EU u razgovoru za POLITICO. Podsećanja radi, nijedna država nije pristupila Uniji od Hrvatske 2013. godine.

Prijem novih članica ili "proširenje", što je proces koji predvodi predsednica Evropske komisije Fon der Lajen, trebalo je da bude na dnevnom redu samita EU u Nikoziji na Kipru krajem ovog meseca. Međutim, kao jasan znak ambivalentnosti lidera, malo je verovatno da će se ta tema uopšte naći pred njima, potvrdio je visoki zvaničnik EU uključen u pripreme.

"Proširenje mora ostati zahtevno i zasnovano na zaslugama kako bi se osigurali njegov uspeh i kredibilitet", izjavio je za POLITICO Benžamen Hadad, francuski ministar delegat za evropske poslove.

Strah od populizma i "poljskog vodoinstalatera"

Brain light / Alamy / Profimedia

Najveća zabrinutost vlada zbog mogućih političkih posledica po lidere koji bi temu novih članica uveli u nacionalne debate. Kako navode diplomate koji su želeli da ostanu anonimni, u prestonicama strahuju od povratka retorike o "poljskom vodoinstalateru". To je metafora koja je dominirala uoči ulaska Varšave 2004. godine, kada su zapadni političari tvrdili da će jeftina radna snaga iz Poljske ugroziti visoko plaćene poslove na Zapadu.

"Iste polupopulističke i poluksenofobične argumente koje smo slušali o Poljacima, verovatno ćemo slušati i o Ukrajincima: ko su ti ljudi, šta će raditi u našem klubu i da li dolaze da nam uzmu poslove?", kaže diplomata jedne srednje velike članice EU.

Ovaj otpor je posebno izražen u Francuskoj, koja je po zakonu obavezna da održi referendum o prijemu svake nove članice. Glasanje o Ukrajini bi moglo direktno da pomogne kampanji lidera desnice Žordana Bardele, kojem ankete predviđaju pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora 2027. godine.

Bez apetita za geopolitičke ustupke

Tanjug/AP/Andrew Medichini

Francuska nije usamljena. Diplomate navode da Nemačka, Holandija i Italija insistiraju na tome da se proces zasnovan na zaslugama mora poštovati bez izuzetaka, čak i ako razumeju pod kakvim su geopolitičkim pritiskom Ukrajina i Moldavija.

"Naravno da ne želimo da oslabimo Zelenskog, ali velika većina država članica trenutno nema nikakav apetit za ovu debatu", izjavio je visoki diplomata jedne velike evropske države.

Pobeda Petera Mađara na izborima u Mađarskoj, kojom je okončana šesnaestogodišnja vladavina Viktora Orbana, podgrejala je nade da bi Budimpešta mogla da ublaži protivljenje članstvu Ukrajine. Ipak, Mađar je na konferenciji za novinare u ponedeljak poručio da "ne podržava prečice za Kijev".

"Osigurati se od Mađarske"

Tanjugb/AP/Denes Erdos

Dodatni problem je iskustvo sa Mađarskom kao opstruktivnim partnerom. Država koja je ušla u EU 2004. suočila se sa brojnim optužbama za gušenje demokratije pod Orbanom, koji je održavao veze sa Rusijom i blokirao pomoć Ukrajini.

Zbog toga Evropska komisija želi da proces proširenja učini "otpornim na Mađarsku" (Hungary-proof), na primer uvođenjem pravila po kojem nove članice ne bi imale pravo veta prvih nekoliko godina nakon pristupanja. Fon der Lajen je u ponedeljak podržala i ukidanje pravila jednoglasnosti pri odlučivanju o proširenju.

Zastoj Crne Gore i Ukrajine

Euronews Srbija

Čak i Crna Gora, koja je ispunila gotovo sve korake, suočava se sa oklevanjem članica da odobre sledeću fazu - mandat za izradu pristupnog ugovora. Crnogorski zvaničnici izražavaju frustraciju zbog zastoja, upirući prstom u Francusku kao glavnu prepreku, dok Pariz tvrdi da samo želi širu debatu o reformi Unije.

Ovaj zastoj je problematičan za Ukrajinu, koja članstvo u EU vidi kao ključnu bezbednosnu garanciju protiv ruske agresije. Iako bi eventualni mirovni sporazum sa Rusijom mogao uključiti članstvo u EU već 2027. kao motiv za ukrajinske birače, države članice su oštro odbacile mogućnost bilo kakvog ubrzanog postupka.

"Još uvek nismo stigli do te tačke", zaključio je visoki zvaničnik EU.