Kriza u Iranu i poremećaji u Ormuskom moreuzu podstiču prelazak Vol Strita na tokenizovana tržišta koja rade 24/7

Vođene potrebom da upravljaju rizikom i van tradicionalnog radnog vremena berzi, kao i željom za većom efikasnošću kapitala, velike banke i hedž fondovi prelaze na digitalnu infrastrukturu koja funkcioniše bez prekida, prenosi Euronews.

Svet finansija prolazi kroz temeljnu transformaciju jer institucije sa Vol Strita sve više prihvataju perpetual fjučers ugovore i tokenizovanu imovinu iz realnog sveta kako bi se prilagodile globalnoj ekonomiji koja funkcioniše 24/7.

Prema stručnjacima iz industrije, ukidanje datuma isteka ugovora i pojava trenutnog "atomskog" poravnanja transakcija redefinišu značaj tržišta, posebno jer kripto-platforme sve češće predvode formiranje cena tokom geopolitičkih kriza koje se često dešavaju vikendom.

Konvergencija ovih tehnologija ukazuje na to da se granica između tradicionalnih finansija i blokčejn infrastrukture sve više briše.

Trgovinski timovi sa Vol Strita, multi-strategijski investitori i makro fondovi sada aktivno istražuju ove digitalno-orijentisane strukture jer rešavaju duboko ukorenjene operativne probleme standardnih ugovora sa datumom isteka. Ova tranzicija nije samo tehnološko unapređenje, već odgovor na način na koji globalna tržišta danas funkcionišu u realnom vremenu.

Glavni investicioni direktor kompanije Theo, Igi Jop, izjavio je za Euronews da prelazak na 24/7 operacije više nije opcija.

Theo razvija finansijske proizvode kako bi odgovorio na ovu novu potražnju i sarađuje sa velikim finansijskim institucijama poput britanske multinacionalne banke Standard Chartered.

Tanjug/AP/Richard Drew

"To više nije pitanje izbora, već postaje strukturalna nužnost. To smo jasno videli tokom zatvaranja moreuza Ormuz. Tradicionalna tržišta bila su zatvorena tokom vikenda, a tokenizovano zlato i nafta bili su jedina transparentna tržišta koja su kontinuirano odražavala potražnju za sigurnim utočištima u realnom vremenu", rekao je Jop.

"Javno sidro" poverenja

Andrej Gračev, upravljački partner u DWF Labs, vodećem kripto market mejkeru, takođe je istakao značaj ovih događaja za šire tržište.

„Najjasniji primer bio je 28. februar ove godine. Američki i izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja objavljeni su u subotu ujutru, a sve velike robne berze — CME, NYMEX i ICE — bile su zatvorene. Trgovci su se odmah preusmerili na decentralizovane platforme za perpetual fjučerse za naftu, zlato i srebro“, objasnio je Gračev.

Kada su se tradicionalna tržišta ponovo otvorila, morala su da sustignu nivoe cena koji su već bili formirani na blokčejnu, što ukazuje na promenu mesta gde se primarno formiraju cene.

Izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o tokenizovanim finansijama, objavljen ovog meseca, takođe naglašava da prelazak na digitalnu imovinu predstavlja "strukturnu rekonfiguraciju" globalne finansijske infrastrukture.

Studija, čiji je autor Tobias Adrian, upozorava da iako atomsko poravnanje i programabilnost značajno povećavaju efikasnost kapitala, oni istovremeno uklanjaju vremenske amortizere na koje se banke i regulatori oslanjaju tokom perioda tržišnih šokova. Izveštaj navodi da bi, kako bi ova tržišta mogla bezbedno da se razvijaju i izbegnu opasnu fragmentaciju, trebalo da budu zasnovana na  "javnom sidru" poverenja — konkretno kroz uvođenje digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC).

Bez takvih suverenih sredstava za poravnanje, MMF upozorava da ekstremna brzina tokenizovanih sistema može dovesti do trenutnih kriza likvidnosti, potencijalno izazivajući lančane likvidacije koje nadmašuju sposobnost regulatora da reaguju.

"Tržišna infrastruktura koja podržava stalno aktivno tokenizovano trgovanje i dalje pokušava da sustigne zahteve koje sama stvara, a taj jaz između mogućnosti proizvoda i operativne spremnosti jedan je od trenutno potcenjenih rizika u ovom prostoru", rekao je Gračev za Euronews.

Šta su tokenizovana sredstva iz realnog sveta?

Sredstva iz realnog sveta, često skraćeno RWA u finansijskom sektoru, predstavljaju bilo koju fizičku ili tradicionalnu imovinu koja postoji van digitalnog blokčejn prostora.

To uključuje zlato i druge metale, nekretnine, naftu i druge sirovine, kao i finansijske instrumente poput državnih obveznica i akcija kompanija. U savremenom kontekstu, ova imovina se "tokenizuje", što znači da se njena vrednost i vlasnička prava digitalizuju u obliku virtuelnog tokena na blokčejnu. Može se posmatrati kao digitalna potvrda koja postoji na sigurnom globalnom registru i predstavlja deo ili celokupnu vrednost imovine.

Leri Fink, izvršni direktor BlackRock-a, jedan je od najglasnijih zagovornika ove tehnološke promene. U svom godišnjem pismu investitorima za 2026. godinu naveo je da "tokenizacija može ubrzati budućnost modernizacijom finansijskog sistema i učiniti investicije lakšim za izdavanje, trgovinu i pristup".

Kako bi podržao ovu viziju, BlackRock je snažno ušao u ovaj sektor pokretanjem fonda BUIDL, koji tokenizuje američke državne obveznice na javnom blokčejnu i već je dostigao oko tri milijarde dolara (2,54 milijarde evra) imovine pod upravljanjem.