Ko udiše najzagađeniji vazduh u Evropi? Italija prva na listi, Balkan odmah iza
Komentari
10/05/2026
-16:01
Najnoviji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) o kvalitetu vazduha donosi zabrinjavajuće podatke - čak 20 odsto mernih stanica širom Evrope zabeležilo je nivoe zagađenja iznad važećih standarda Evropske unije.
Zemlja poznata po "slatkom životu" suočava se sa ozbiljnim ekološkim izazovom – Italija trenutno ima najviše lokalne koncentracije PM2.5 čestica u celoj Evropi.
Šta su PM2.5 čestice i zašto su opasne?
PM2.5 su sitne, opasne čestice prašine koje prodiru duboko u pluća i krvotok. Njihovi glavni izvori su drumski saobraćaj, rafinerije, cementare, sagorevanje fosilnih goriva, ali i šumski požari.
U periodu između 2024. i 2025. godine, najviši godišnji proseci zabeleženi su na jugu Italije. Gradići Čelje Mesapika i Torkjarolo zabeležili su šokantnih 117 i 113 μg/m3 (mikrograma po kubnom metru), što je daleko iznad granice EU koja iznosi svega 25 μg/m3.
"Kao i ranije, ovi skokovi su uglavnom uzrokovani sagorevanjem biomase tokom zime, pre svega loženjem kamina u domaćinstvima", objašnjava Đanluiđi De Đenaro, profesor hemije životne sredine sa Univerziteta u Bariju.
On dodaje da zagađenje postaje kritično jer atmosfera u tom delu godine gubi moć da rasprši štetne čestice zbog specifičnih atmosferskih slojeva koji zadržavaju zagađenje blizu tla.
Pored juga, severna Italija - kao glavni industrijski centar, predstavlja drugo kritično žarište gde se nivoi čestica stalno kreću oko same granice dozvoljenog.
Povezane vesti
Balkan na mapi zagađenja: Crne tačke u Srbiji i regionu
AP Photo/Darko Vojinovic
Osim Italije, granice zagađenja u periodu od 2024. do 2025. prešlo je još osam zemalja, među kojima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Poljska, Severna Makedonija, Rumunija, Turska, pa čak i Danska, gde je na jednoj lokaciji u Kopenhagenu zabeleženo neverovatnih 95 μg/m3.
Najveće koncentracije "crvenih tačaka" na mapi Evrope pronađene su u industrijskim zonama Sarajeva i Severne Makedonije.
Podaci pokazuju da su Balkan i Istočna Evropa regioni sa najvišom procenjenom stopom smrtnosti na 100.000 ljudi povezanom sa dugotrajnim izlaganjem PM2.5 čestice. Na ovoj listi prednjače Albanija, Bugarska, Grčka i Rumunija.
Takođe, Italija beleži stopu od 101 smrtnog slučaja na 100.000 stanovnika, što je drastično više u poređenju sa Španijom (41), Francuskom (34) ili Nemačkom (37).
Najčistiji vazduh i najnižu stopu smrtnosti i dalje imaju zemlje severne Evrope: Island, Finska, Švedska, Estonija i Norveška.
Uprkos blagom poboljšanju opšteg kvaliteta vazduha, više od devet od deset Evropljana i dalje udiše vazduh koji se smatra nebezbednim prema strožim standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja granicu za PM2.5 postavlja na samo 5 μg/m3.
Kako se možete zaštititi od zagađenja?
Credit: Artur Widak/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
Prema rečima stručnjaka, prevencija počinje jednostavnim navikama.
Povezane vesti
Na primer, De Đenaro preporučuje ljudima koji žive u urbanim sredinama da izbegavaju provetravanje domova tokom vršnih sati saobraćaja, dakle tek nakon 9:00 ujutru. Prečišćivač vazduha takođe može delimično pomoći u čišćenju vazduha u zatvorenom prostoru.
Stručnjaci iz EEA su nam takođe rekli da koristimo samo sertifikovane peći, izbegavamo sagorevanje goriva tokom zimskih dana i izbegavamo aktivnosti na otvorenom, poput trčanja, tokom perioda sa najvećom koncentracijom štetnih materija u vazduhu.
Takođe je korisno biti informisan o nivoima zagađenja putem aplikacija koje pružaju geolokalizovane podatke u realnom vremenu.
Povezane vesti
Komentari (0)