Evropi prete ekstremne vrućine, meteorolozi upozoravaju na povratak El Ninja: Kako se navići na novu klimatsku realnost

Meteorološko leto je počelo, a sa njim su stigle i nesnosne vrućine koje su nastupile još pre nego što se proleće završilo. Iako se zapadna Evropa uglavnom oslobodila prošlonedeljnog "toplotnog kupolastog sistema“ koji je oborio majske temperaturne rekorde u Velikoj Britaniji i Irskoj, region se već priprema za još jedno iscrpljujuće leto. Predstoje sparni dani, neprospavane noći i razorni požari. U utorak je Svetska meteorološka organizacija upozorila da se Evropa spremi za skori povratak klimatskog fenomena El Ninjo, koji dodatno podiže temperature.

Naučnici još nisu utvrdili koliko je ljudi stradalo tokom ovog poslednjeg talasa vrućina, ali prema preliminarnom modelu jednog stručnjaka za epidemiologiju životne sredine, samo u Ujedinjenom Kraljevstvu je tokom vikenda, pre nego što su temperature dostigle vrhunac, zabeleženo oko 250 dodatnih smrtnih slučajeva. Konačan broj žrtava mogao bi biti znatno veći, jer je toplotni udar stigao pre nego što su ljudi stigli da prilagode svoje navike i preduzmu mere zaštite od visokih temperatura, prenosi Gardijan.

Britanski list piše da vrućine u Evropi odnose više života nego gotovo bilo koji drugi rizik o kojem brinemo - od kriminala do terorističkih napada, sa desetinama hiljada prevremenih smrti svake godine.

Drugo, sagorevanje fosilnih goriva je već učinilo toplotne talase toplijim, dužim i smrtonosnijim, jedna studija iz septembra pripisala je dve od svake tri smrti tokom vrućina u evropskim gradovima klimatskim promenama. Treće, jednostavne mere koje bi spasile živote, od kojih su mnoge jeftine ili bi se dugoročno isplatile, uglavnom nisu prisutne u nacionalnim politikama. Istraživanje evropskih zemalja iz 2024. pokazalo je da samo 21 od 38 ima planove za delovanje u slučaju vrućina. Pretvaranje parkinga u zelene površine i dalje se često smatra radikalnim potezom.

profimedia

Postoje izuzeci od tog kolektivnog potiskivanja problema, poput sve većeg broja klimatskih skloništa u kojima ljudi mogu da se sklone, rashlade i popiju čašu vode. Evropski gradovi uglavnom nemaju ogromne sportske objekte koji se u SAD i Australiji koriste kao rashladni centri, ali postoje javne zgrade sa klimom, poput škola, muzeja i biblioteka, koje su poznate i lako dostupne.

Klimatska skloništa su postala popularna u Barseloni, gde ih danas ima više od 400 od kada je lokalni program počeo 2020. godine, a sada su se proširila širom Španije. U decembru je socijalistički premijer Pedro Sančez najavio nacionalnu mrežu klimatskih skloništa kao deo "državnog pakta za borbu protiv klimatske vanredne situacije“. Gradovi širom Evrope ih takođe uvode, a formalne rashladne zone pojavljuju se od Pariza do Beča.

Situacija ipak nije savršena. Skloništa koja funkcionišu samo tokom dana malo pomažu protiv porasta "tropskih noći“ koje sprečavaju da se iscrpljena tela oporave. Osim toga, ekstremne vrućine ove godine su počele već u maju, ali mnoga klimatska skloništa su planirana da se otvore tek u junu. 

U kontinentalnoj Evropi, južna Evropa je najizloženija ekstremnim temperaturama, ali pravi test prilagođavanja toplijem svetu možda će doći u severnoj Evropi. Ulice i zgrade u mediteranskim zemljama već su građene imajući u vidu vrućinu, sa roletnama, tendama, zasenčenim ulicama i javnim fontanama i postoje znaci da se ljudi već prilagođavaju kako bi smanjili rizik. Upravo zemlje severne Evrope, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarske i Norveške, prema studiji iz 2023, doživeće najveći relativni porast neprijatno visokih temperatura.