"Flamingosi" protiv Trampovog zeta: Demonstranti u Tirani nosili zastave "velike Albanije", tzv. države Kosovo i UČK
Komentari
05/06/2026
-16:20
Flamingos je neočekivano postao maskota protesta u Albaniji protiv predloženog projekta odmarališta koje podržava zet Donalda Trampa, Džared Kušner, a koje bi zadiralo u stanište ovih ptica. Na glavnom bulevaru u Tirani okupile su se hiljade demonstranata, a masa je nosila albanske zastave državne zastave, plakate sa duhovitim sloganima i velike kartonske figure flamingosa na štapovima. Uz ove simbole primećeni su i zastave tzv. Kosova, "Velike Albanije", tj. onoga što se naziva "etničkom Albanijom", kao i simboli terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (UČK).
"Albanija nije na prodaju", pisalo je na jednom transparentu, a na drugom: "Gde će sada da žive?", uz sliku roze flamingosa, piše Politico.
Protesti su se brzo proširili na Tiranu, a flamingos je postao simbol pokreta, pojavljujući se i na društvenim mrežama uz naziv "revolucija flamingosa".
Suzi, demonstrantkinja koja radi u turizmu (koja je, kao i ostali u ovom tekstu, tražila anonimnost zbog straha od odmazde), kaže:
"Protestujemo jer postoji opasnost da našu zemlju predamo ljudima koji nimalo ne mare za Albance, već samo za sopstvenu zaradu", navodi Politico.
S druge strane, istič i da je ovo protest bez presedana.
"Ovaj pokret je bez presedana u postkomunističkoj istoriji Albanije", rekla je Gresa Hasa, stručnjakinja za Albaniju i doktorand na Univerzitetu u Gracu u Austriji i dodala:
"Bez podrške bilo koje političke partije, grade nezavisan građanski pokret zasnovan na mobilizaciji odozdo. To su uglavnom mladi ljudi, većina mlađa od 30 godina".
Početkom ove sedmice, tužilac za borbu protiv korupcije saopštio je da istražuje vlasništvo i pravni status zemljišta predviđenog za projekat, te da je zaplenio imovinu osoba povezanih sa projektom, naveo je Politico.
Osim simbola flamingosa na protestima su viđene i zastave koje se u većini zemalja u okruženju smatraju iredentističkim i pozivaju na stvaranje tzv. Velike Albanije, koncepta koji je zamišljen od strane "Prizrenske lige" 1878. godine.
STRINGER / AFP / Profimedia
Koncept stvaranja nacionalne i homogene države Albanaca uključuje, osim teritorije današnje Albanije, koja je kao nezavisna prepozanta 1913. godine, i delove teritorije Srbije (Kosovo i Metohija, Preševo, Bujanovac i Medveđa, pa čak i Vranje i Niš).
U tzv. Veliku Albaniju prema ideji albanskih ekstremnih nacionalista ušle bi i teritorije "Malesije" tj. istoka Crne Gore u kojem su Albanci etnička većina. Osim toga, njihov cilj je zauzimanje i većeg dela zapada Severne Makedonije, koja je od strane nekih nazivana "Republika Ilirida".
Olsi Shehu / AFP / Profimedia
Takođe, na meti albanskih nacionalista prema konceptu Ismailja Ćemalija i Ise Boljetinca u tu "Veliku Albaniju" treba da uđu i delovi severne Grčke, odnosno nekadašnjeg Epira, koje nazivaju "Čamrija".
Inače, prostor na kojem je bi trebalo da se ostvari Kušnerov projekat nalazi se na jugu Albanije, koji je praktično vezan sa prostorom "Čamrije", u oblasti u kojoj je značajno prisustvo grčke nacionalne manjine.
I etnički Grci su učestvovali u protestima, a prilikom jednog od njihovih okupljanja privatno obezbeđenje je brutalno reagovalo. Tom prilikom ranjen je jedan pripadnik grčke manjine i navodno je dobio prostrelnu ranu u predelu vrata.
Projekat na Sazanu trebalo je da ima čak 10.000 hotelskih soba
Još 2024. godine Džared Kušner investitor u sektoru nekretnina, finansijer i Trampov pregovarač za Gazu, Iran i Ukrajinu, objavio je planove da njegova privatna investiciona firma Affinity Partners razvije veliki luksuzni resort na ostrvu Sazanu i obali Zverneca kod Valone, sa potencijalom za čak 10.000 hotelskih soba, piše Politico.
Posetio je lokaciju sa suprugom Ivankom Tramp u januaru 2026, dok je u aprilu albanski premijer Edi Rama potvrdio za Politico da razgovori o projektu i dalje traju.
Ranije je Rama za CNN International rekao da projekat još ne postoji i da je procena uticaja na životnu sredinu u toku. Dodao je i da "izazov nije da se flamingosima sipa beton na glavu. Izazov je da se dokaže da razvoj i priroda ne samo mogu da koegzistiraju, već da su jedno drugom potrebni", prenosi Politico.
Džared Kušner, Bela kuća i Affinity Partners nisu odgovorili na zahteve za komentar Politico u vezi sa ovim slučajem.
Evropa
Komentari (0)