Skoro četvrtina birača u Evropi podržava krajnje desničarske stranke: Sve više država ima desničarske vlade

Skoro svaki četvrti birač u Evropi danas glasa za krajnje desničarske stranke, pokazuje istraživanje, koje je sprovelo više od 150 politikologa iz 31 zemlje.

Taj udeo je porastao gotovo pet puta od sredine 90-ih godina prošlog veka, a naročito je naglo rastao tokom poslednje tri godine, prenosi Gardijan.

Analiza politikologa pokazuje da je procenat Evropljana koji su na poslednjim nacionalnim izborima glasali za krajnje desničarsku stranku porastao na više od 23 odsto, sa oko 10 procenata pre 10 godina i približno pet odsto 1995. godine.

Istraživanje, koje je za projekat PopuList predvodio politikolog Matijs Roduijn sa Univerziteta u Amsterdamu, takođe je pokazalo da gotovo 30 odsto Evropljana sada glasa za antisistemske stranke, što predstavlja novi rekord.

"Kada smo 2018. pokrenuli projekat PopuList, glavni zaključak bio je da jedan od četiri Evropljanina glasa za populističke stranke, uglavnom krajnje leve ili krajnje desne. Sada jedan od četiri glasa za krajnje desničarske stranke, koje su uglavnom populističke. To je velika promena", rekao je Roduijn.

Istraživanje je pokazalo da je rast podrške krajnjoj desnici bio posebno izražen između 2023. i 2025. godine.

Krajnje desničarske stranke ostvarile su često istorijske uspehe na nacionalnim izborima u velikim zemljama poput Francuske i Velike Britanije 2024. godine, a zatim i u Nemačkoj naredne godine.

U Austriji je krajnje desničarska Slobodarska partija (FPO) povećala podršku sa 16 procenata na odsto na izborima 2024. godine.

U Francuskoj je Nacionalno okupljanje (RN) skočilo sa 19 odsto na 37 procenata i postalo pojedinačno najveća stranka u parlamentu, dok je portugalska stranka Čega porasla sa sedam odsto na 18 procenata.

U Britaniji, Reform UK je povećao svoj udeo glasova sa dva odsto 2019. godine na 14 procenata 2024. godine.

Ta stranka je ranije tvrdila da nije krajnje desničarska.

Na izborima u Nemačkoj 2025. godine, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) udvostručila je svoj rezultat sa 10 odsto na 21 procenat i po prvi put postala druga najveća stranka u zemlji.

Krajnje desničarske populističke stranke danas učestvuju u vlasti kao deo vladajućih koalicija u Hrvatskoj, Češkoj, Italiji i Finskoj, podržavaju desničarsku manjinsku vladu u Švedskoj, a prema istraživanju vode u anketama u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji.