Alarm u EU: Oružje sa ukrajinskog fronta moglo bi da završi na evropskom crnom tržištu

Vojnici koji se vraćaju sa fronta u Ukrajini unose oružje i vojnu opremu u Evropsku uniju, upozorava poverljivi dokument, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg krijumčarenja vojne opreme sa ratišta u zemlje EU. Prema poverljivom dokumentu EU u koji je Euronews imao uvid, vojnici koji se vraćaju sa linije fronta u Ukrajini sa sobom donose oružje i vojnu opremu, što izaziva zabrinutost da bi delovi i oprema korišćeni na ratištu mogli početi da kruže unutar Evropske unije.

Rizik od preusmeravanja vatrenog oružja sa ratišta biće tema razgovora ambasadora zemalja članica EU u sredu, dok evropske vlasti pojačavaju napore da prate oružje koje ulazi u Uniju.

"Države članice prijavile su da se delovi oružja i vojna oprema nalaze u posedu boraca koji se vraćaju sa ratišta“, navodi se u dokumentu Saveta EU, koji se bavi uticajem rata u Ukrajini na unutrašnju bezbednost EU.

"Iako se ove osobe ne mogu nužno povezati sa organizovanim aktivnostima krijumčarenja, ovi slučajevi ukazuju na potencijalni rizik da se vojni delovi ili druga oprema sa ratišta prevoze iz Ukrajine u EU“, navodi se dalje u dokumentu.

Poslednjih meseci, nekoliko zemalja EU zalagalo se za zabranu ulaska bivšim i sadašnjim ruskim borcima u Uniju zbog potencijalnih bezbednosnih rizika, posebno zbog njihove moguće umešanosti u sabotaže i hibridne napade na evropskom tlu.

Tanjug/AP/Russian Defense Ministry Press Service

Zabrana je bila uključena u 21. paket sankcija, ali je na kraju ublažena nakon protivljenja Francuske i Italije.

Međutim, na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU početkom ovog meseca, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas rekla je da postoji "široka podrška“ za uvođenje zabrane izdavanja viza, nakon pokušaja napada dronom u Lajpcigu, u kojem je jedan od osumnjičenih navodno ušao u šengenski prostor sa turističkom vizom koju je izdala Italija.

U međuvremenu, Estonija je pokrenula operaciju razmene obaveštajnih podataka sa drugim zemljama takozvanog istočnog krila, kako bi se objedinjavale odluke o odbijanju ulaska identifikovanim ruskim borcima, zasnovane na sudskim ili administrativnim odlukama.

"Strani borci, bilo da su dobrovoljci ili plaćenici, i dalje predstavljaju rizik, jer stiču vojna znanja i iskustvo koje bi mogli dodatno iskoristiti nakon povlačenja iz zone sukoba, uključujući za bavljenje kriminalnim aktivnostima ili terorizmom“, navodi se dalje u dokumentu.

Tanjug/AP/Oleg Petrasiuk/Ukraine's 24th Mechanised Brigade

Međutim, zabrinutost nije ograničena samo na ruske borce. Ona se odnosi i na Ukrajince koji se vraćaju sa fronta, naročito u državama članicama koje primaju veliki broj ukrajinskih izbeglica, poput Nemačke, Poljske i Češke.

Istovremeno, vlasti u tim zemljama ukazuju da se pitanje bezbednosti odnosi na EU u celini, budući da su one deo šengenskog prostora, kao i da je malo verovatno da će vojnici koji se vraćaju svojim porodicama legalno prodavati oružje koje su doneli sa sobom, saznaje Euronews.

Prema izveštaju koji je u martu objavila organizacija Global Initiative Against Transnational Organized Crime, trenutno ne postoji značajan priliv oružja iz Ukrajine u susedne zemlje, ali cirkulacija oružja i dalje predstavlja "strukturni rizik“.

Tanjug AP/Oleg Petrasiuk/Ukrainian 24th Mechanised Brigade via AP

Kijev je, sa svoje strane, već uspostavio Nacionalnu kontaktnu tačku za vatreno oružje, koja Europolu dostavlja spiskove zaplenjenog, ukradenog ili izgubljenog vatrenog oružja.

Europol, agencija EU za sprovođenje zakona, direktno je uključen u ovaj proces i trebalo bi da do prvog kvartala 2027. godine uspostavi poseban Centar za vatreno oružje (Firearms Hub), kako bi se unapredili analiza i razmena podataka o zaplenjenom oružju.

Očekuje se i da Ukrajina do kraja ove godine usvoji posebnu mapu puta za borbu protiv trgovine vatrenim oružjem, po uzoru na sličan proces koji je već sproveden na Zapadnom Balkanu. Konkretni kriterijumi u vezi sa ovim pitanjem čak su uključeni i u pregovore o pristupanju Ukrajine EU.

Frontex, agencija EU za zaštitu spoljne granice, takođe je izdao posebna uputstva graničnoj policiji i carinskim službama o sprečavanju preusmeravanja vatrenog oružja, sa posebnim fokusom na Ukrajinu.

"Jedna od najznačajnijih dugoročnih zabrinutosti u kontekstu ruskog agresivnog rata protiv Ukrajine jeste širenje i preusmeravanje vatrenog oružja i drugog SALW naoružanja [lakog i malokalibarskog naoružanja]. Za sada je zaplenjeno malo oružja i izvršeno je malo hapšenja“, navodi se u dokumentu.