Micotakis za Gardijan: Skulpture sa Partenona nisu za "pozajmljivanje"

U autorskom tekstu za britanski list Gardijan, grčki premijer Kirjakos Micotakis ponovo je pokrenuo pitanje povratka skulptura sa Partenona. Povod za ovo obraćanje je dolazak čuvene Tapiserije iz Bajea u Britanski muzej, koja je iz Francuske stigla u formi "zajma".

"Niko ozbiljan ne bi ni pomislio da preseče na pola sačuvani deo tapiserije i izloži jednu polovinu u Londonu, a drugu u Bajeu, tvrdeći da je to adekvatan način da se ovo delo razume. Međutim, upravo to se dogodilo sa skulpturama sa Partenona", ističe, između ostalog, Micotakis.

Grčki premijer je ponovio dobro poznat i nepromenljiv stav Atine: "Grčka ne može da prihvati nikakav dogovor koji bi je obavezao da prizna vlasništvo Britanskog muzeja nad skulpturama, niti plan koji bi značio da 'pozajmljujemo' delove sopstvenog spomenika".

"Grčka decenijama vodi dijalog sa Velikom Britanijom kako bi ostvarila ovaj cilj. Poslednjih godina, moja vlada je imala detaljne razgovore sa upravom Britanskog muzeja o tome kako bi se moglo postići ponovno spajanje skulptura. Zato me je iznenadio nedavni predlog Muzeja da bi pozajmica Tapiserije iz Bajea mogla da posluži kao model za dogovor o skulpturama sa Partenona. Ja ne verujem da može", dodao je Micotakis.

Apsurdnost podeljenog remek-dela

Euronews/Tara Tomović

U celovitom autorskom tekstu, grčki premijer objašnjava zašto je poređenje sa francuskom tapiserijom neadekvatno. On podseća da je Tapiserija iz Bajea celovito delo dugo skoro 70 metara koje priča priču od događaja pre normanskog osvajanja do Bitke kod Hejstingsa.

S druge strane, skulpture sa Partenona stvorene su kao neodvojivi arhitektonski deo samog spomenika. "Jedno jedinstveno remek-delo je rasparčano, a njegovi sačuvani delovi se sada nalaze razdvojeni, uglavnom u Londonu i Atini", objašnjava on i podseća da su skulpture ilegalno odnete pre više od dva veka od strane lorda Elgina.

Micotakis napominje da vraćanje skulptura ne znači otvaranje vrata za "pražnjenje svetskih muzeja", već da je Partenon specifičan i izuzetan slučaj. Radi se o obnavljanju fizičkog, estetskog i konceptualnog integriteta osakaćenog spomenika ogromne globalne vrednosti.

Politika i britansko javno mnjenje

Euronews/Tara Tomović

Zanimljivo je da se i britansko javno mnjenje sve više okreće na stranu Grčke. Prema anketama s kraja prošle godine, većina Britanaca podržava povratak skulptura u Grčku, dok se čak 72 odsto slaže da se skulpture najbolje mogu razumeti kao deo jedinstvene celine sa Partenonom - za šta je specijalno i izgrađen Muzej Akropolja u Atini.

"Godine 2023, Endi Bernam je tražio da se skulpture vrate 'bez uslova', dodajući: 'Iskoristimo kulturu da promenimo sliku Britanije u svetu'. Ne bih mogao više da se složim sa tim“, citirao je Micotakis i zaključio:

"U vremenu kada su demokratski principi na iskušenju širom sveta, obnavljanje jedinstva spomenika koji je tako blisko povezan sa rođenjem same demokratije poslalo bi snažnu poruku. Grčka ostaje spremna. Ono što je sada potrebno jesu politička volja i hrabrost za odlučujući korak: ponovno spajanje skulptura i pretvaranje dugogodišnjeg spora u jedinstven čin kulturnog prijateljstva".