Američki "šamar" NATO-u: Tramp povlači trećinu borbenih aviona iz Evrope, saveznici u strahu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sjedinjene Američke Države planiraju da povuku trećinu svojih borbenih aviona koje stavljaju na raspolaganje NATO-u u Evropi. Ovaj plan o američkom distanciranju od Alijanse, koji su potvrdili zvaničnici i zvanični dokumenti, pruža do sada najjasniji uvid u nameru administracije Donalda Trampa da radikalno smanji svoje obaveze prema Severnoatlantskom savezu.
Prema rečima dvojice visokih evropskih zvaničnika, SAD planiraju značajno smanjenje broja aviona i ratnih brodova namenjenih operacijama NATO-a u Evropi. Ovim potezom Amerika ubrzava proces povlačenja zaštite koju evropskim saveznicima pruža već punih osam decenija.
Ova odluka će ozbiljno ograničiti sposobnost NATO-a da izvodi napade dugog dometa i sprovodi nadzor terena. Detalji su saveznicima dostavljeni početkom juna u formi pisanog dokumenta, u koji je uvid imao i The New York Times.
Planirane redukcije obuhvataju smanjenje broja borbenih aviona F-16 i F-15E sa oko 150 na svega 100 letelica; smanjenje broja aviona za pomorsko izviđanje sa 26 na 15, kao i povlačenje svih osam aviona-tankera za dopunu goriva u vazduhu koji su bili stacionirani u Evropi; prekomandu jedne podmornice opremljene projektilima i jednog nosača aviona, zajedno sa pratećim ratnim brodovima i desetinama aviona koji učestvuju u misijama nosača; povlačenje jedne od dve grupe bombardera koje su ranije bile zadužene isključivo za odbranu evropskog kontinenta.
Pentagon je odbio da komentariše konkretne brojke iz dokumenta, upućujući na prošlonedeljno saopštenje Evropske komande u kojem se uopšteno govori o nameri smanjenja vojnog angažmana u Evropi.
Kraj jedne ere?
Tanjug/AP/Virginia Mayo
Ovi detalji, koje je delom prvi preneo nemački Die Welt, pružaju najjasniju sliku do sada o tome u kojoj meri Trampova vlada planira da redefiniše odnos sa NATO-om. Savez, stvoren nakon Drugog svetskog rata prvenstveno da zaštiti američke saveznike od Sovjetskog Saveza, evropske članice i dalje smatraju ključnim za odvraćanje Rusije.
Iako Pentagon još uvek nije javno objavio tačan vremenski okvir, američki zvaničnici navode da će odluka stupiti na snagu "vrlo brzo", mnogo ranije nego što su evropski partneri očekivali. Nagli prekid američke podrške uticao bi na sposobnost NATO-a da, primera radi, prati kretanje ruskih podmornica ili lansira krstareće rakete Tomahavk duboko u rusku teritoriju.
Povezane vesti
Iako Evropljani poseduju slične raketne sisteme, eksperti upozoravaju da američki projektili služe kao mnogo jači faktor odvraćanja, jer su evropske zemlje često uzdržanije u njihovoj primeni.
"Svaka od ovih mera pojedinačno je problematična, ali zajedno predstavljaju tektonsku promenu stava i postavljaju ogroman izazov za odbrambenu spremnost Evrope", izjavio je Đuzepe Spatafora sa Instituta EU za bezbednosne studije u Parizu.
Donald Tramp se godinama žali na "neproporcionalan teret" koji SAD snose unutar NATO-a, pozivajući Evropu da učini više za sopstvenu odbranu. Do sada su se njegove pretnje svodile na sporadične najave, ali junski dokument po prvi put precizira masovno povlačenje podrške Alijansi u celini.
Kriza poverenja i incidenti na granicama
STRINGER/AFP/Profimedia
Povlačenje dolazi u izuzetno napetom trenutku. Krajem maja, ruski dron je pogodio stambenu zgradu u Rumuniji, što je bio prvi takav napad na urbanu zonu unutar teritorije NATO-a. Ovaj i drugi upadi u vazdušni prostor pojačali su strahove da bi Rusija mogla proširiti agresiju i van granica Ukrajine.
Zabrinutost raste i zbog unutrašnjih previranja kod saveznika. Britanski ministar odbrane Džon Hili podneo je ostavku, optužujući vladu da premalo troši na vojsku, dok je Nemačka nedavno potvrdila povlačenje iz zajedničkog projekta izgradnje novog borbenog aviona sa Francuskom i Španijom.
Za mnoge Evropljane, pitanje broja vojnika je manje važno od pitanja poverenja. Nemački poslanik Anton Hofrajter sažeo je problem: "Glavna muka NATO-a je što, dok je Tramp predsednik, više niko ne veruje da će SAD priteći u pomoć Evropljanima u slučaju stvarne opasnosti".
General Aleksus Grinkevič, visoki vojni komandant, poručio je početkom juna da postoji "nezdrava zavisnost" NATO-a od američkih snaga, naglašavajući da su predsednik Tramp i sekretar odbrane Hegset jasno stavili do znanja da se to mora promeniti zbog realne mogućnosti istovremenih sukoba na više svetskih ratišta.
Povezane vesti
Komentari (0)