"Vratite ih nazad" odjekivalo Strazburom: Kako je Evropski parlament usvojio najstroži Zakon o povratku migranata do sad

U sredu je Evropski parlament u Strazburu usvojio novi "Return Regulation" (Zakon o povratku) sa 418 glasova za, 218 protiv i 30 uzdržanih poslanika ovog doma. Nakon objave rezultata, veliki deo poslanika sa desne strane sale počeo je da skandira "Vratite ih nazad". Poslanici sa leve strane odgovorili su uzvicima "Sram vas bilo" i podizanjem pesnica. Snimci su se brzo proširili medijima i mrežama, a postalo je jasno da u skandiranju nisu učestvovali samo predstavnici krajnje desnice, već i konzervativci.

Zakon predstavlja reformu pravila o vraćanju državljana trećih zemalja koji nelegalno borave u Evropskoj uniji i ažurira regulativu iz 2008. godine. Prema podacima koji su korišćeni u raspravi, stopa efektivnih deportacija bila je niska 20-28 odsto za osobe sa nalogom za napuštanje teritorije EU.

Novi propis uvodi standardizovane šire EU odluke o povratku, mogućnost produženog pritvora do 30 meseci, ili duže kod bezbednosnih pretnji, uspostavljanje habova za vraćanje u trećim zemljama, zabrane ulaska do 10 godina ili doživotno, kao i izmene u procedurama žalbe.

Glasanje je podržala koalicija koju čine Evropska narodna partija (EPP), Evropski konzervativci i reformisti (ECR), te grupe Patriote za Evropu (PfE) i Evropa suverenih nacija (ESN). Štaviše, i neki poslanici iz Obnovimo Evropu kojom dominira frakcija francuskog predsednika Emanuela Makrona takođe su glasali za.

Protiv su uglavnom bili poslanici Levice, Zelenih i većina Socijalista i demokrata.

Detalji Zakona o povratku

Prema izveštajima Euronewsa i Europarla, zakon omogućava brže procedure identifikacije, pretres domova i saradnju sa trećim zemljama za prihvatanje deportovanih lica. Predviđa se da habovi za povratak budu locirani u sigurnim trećim državama radi obrade slučajeva odbijenih azilanata.

Propis je deo šireg Novog dogovora o migracijama i azilu iz 2024. godine i očekuje se da stupi na snagu nakon finalnog odobrenja Saveta EU. Ranije faze pripreme uključivale su glasanje u odboru LIBE u martu 2026, gde je usvojena pozicija sa 389 glasova za, 206 protiv i 32 uzdržana.

Skandiranje "Vratite ih nazad" predvodili su članovi Patriota za Evropu grupe i drugi desničarski poslanici. Levičarski poslanici, uzvratili su protestnim uzvicima. Grupa Socijalisti i demokrate izdala je saopštenje u kom je navela da ovakvi slogani nisu migraciona politika.

Irski poslanik Beri Endrjuz (Fianna Fail/Obnovimo Evropu) kritikovao je mere kao potencijalno štetne po ljudska prava, dok je Redžina Doherti (Fine Gael/EPP) branila zakon kao stvaranje čvrstog sistema.

Politički kontekst i rast desničarskih stranaka

Na evropskim izborima 2024. godine desničarske grupe koje podržavaju strože regulative i pravila za migracije i posebno nelegalne migrante, ostvarile su značajan napredak. Patriote za Evropu, koju predvode Marin Le Pen i Viktor Orban, postala je jedna od uticajnijih frakcija u evroparlamentu. EPP je ostala najveća grupa, ali je u pojedinim slučajevima tražila podršku kolega sa desnice.

Na nacionalnim izborima i u anketama zabeležen je veliki rast podrške sličnim strankama. Na primer, FPÖ u Austriji je osvojio 28,8 odsto na izborima 2024. godine, AfD je trenutno u Nemačkoj, prema anketama, partija sa najvećom popularnošću, a pobedila je i na izborima u više pokrajina.

Malin Wunderlich / AFP / Profimedia

Kandidat Nacionalnog okupljanja u Francuskoj Žordan Bardela je favorit za pobedu na predsedničkim izborima 2027. godine, sa vrlo malim šansama ostalih kandidata da ga ugroze. Partija Slobode Herta Vildersa u Holandiji je upravo sa antiimigracionom politikom uspela da napravi i koalicionu vladu.

Desničarka Đorđa Meloni je jedna od najuspešnijih premijera Italije, s obzirom da će evidentno, uspeti da izgura ceo mandat na čelu vlade, a u dobroj je poziciji i da nastavi da vlada.

Koncept remigracije u evropskoj politici

Termin "remigracija" pojavio se u programima i retorici nekih desničarskih stranaka. U Nemačkoj su mediji izvestili o internim diskusijama unutar AfD-a i srodnih krugova o vraćanju stranaca koji nisu uspeli da se uklope u nemačko društvo. FPÖ u Austriji uključio je elemente ove ideje u platformu "Fortress Austria".

Termin je vrlo popularan u Italiji, koja ima problem sa prilivom migranata sa severa Afrike, koji pritiskaju južne granice zemlje. Remigracija je do sada postala mejnstrim termin, na kojoj platformi nastaju i nove partije.

Prema podacima Frontexa i Evropske komisije, broj ilegalnih prelazaka migranata varirao je u periodu 2023–2026. godine, sa povećanim pritiskom na centralno-mediteransku i zapadno-balkansku rutu.

Evropska unija sklopila je sporazume sa Tunisom, Egiptom, Libijom i drugim zemljama radi readmisije i kontrole migracije. Italija je primenila model saradnje sa Albanijom. Niska stopa vraćanja migranata, ipak, ostala je problem zbog teškoća u identifikaciji i saradnji sa zemljama porekla.

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Kada je u pitanju usvajanje novog predloga i pooštravanje pravila, Amnesty International i druge organizacije NVO sektora kritikovale su ga tokom pripreme, navodeći rizike od produženog pritvora i slabljenja zaštite migranata.

Sa druge strane, desničarski poslanici poput Marieke Elers i Silvia Sardone (Patriote za Evropu) javno su pozdravili usvajanje kao važan korak.

Evropska unija se sa migracionim izazovima suočava od 90-ih. Dablinska regulativa određuje da prva zemlja ulaska obrađuje azil, što je dovelo do neravnomernog opterećenja. Migrantska kriza 2015/2016. godine sa preko milion nelegalnih prelazaka granice dovela je do privremenih graničnih kontrola i spora oko kvota. Upravo je Novi pakt o migraciji i azilu iz 2024. predstavljao pokušaj sveobuhvatne reforme, čiji je "Zakon o povratku" deo.

Nakon jučerašnjeg glasanja tekst predloga ide na dalje usaglašavanje sa Savetom EU. Države članice će morati da prilagode nacionalno zakonodavstvo, a Evropska komisija će pratiti primenu kroz izveštaje o stopama vraćanja migranata.