Toplotna kupola se širi ka istoku Evrope: Oboreni rekordi, da li donosi najteži tropski talas do sada?

Delove centralne, istočne i južne Evrope u ponedeljak je zahvatio snažan toplotni talas, pošto se takozvana "toplotna kupola“, odgovorna za prošlonedeljne rekordno visoke temperature, pomerila ka istoku i donela opasne vremenske uslove novim delovima kontinenta. Prema prognozama Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, u Budimpešti bi temperatura danas mogla da premaši 40 stepeni Celzijusa.

U Beogradu i Bukureštu u ponedeljak je izmereno 38, odnosno 37 stepeni Celzijusa, dok se toplotni talas, koji se dovodi u vezu sa stotinama smrtnih slučajeva u zapadnoj Evropi, širio ka istoku. U Slovačkoj je oboren temperaturni rekord, u jednom mestu na jugu zemlje, uz granicu, izmereno je 40,5 stepeni, čime je premašen prethodni rekord od 40,3 stepena iz 2007. godine.

Naučnici su ocenili da je aktuelni toplotni talas najintenzivniji do sada u Evropi i da bez klimatskih promena ovakve ekstremne temperature ne bi bile moguće.

"Pred nama su dva najteža dana ovog toplotnog talasa. Pokažimo da smo sposobni za potpuno nacionalno jedinstvo. Vodimo računa jedni o drugima“, poručio je u ponedeljak na mreži X mađarski premijer Peter Mađar, prenosi Gardijan.

Mađarske vlasti objavile su spisak sa više od 2.000 klimatizovanih centara za rashlađivanje širom zemlje, namenjenih građanima koji u svojim domovima ne mogu da se zaštite od visokih temperatura.

Tanjug AP/Christophe Ena

Mađarski ministar energetike odobrio je privremeno izuzeće za nuklearnu elektranu Paks od propisa koji ograničavaju temperaturu rashladne vode koja se ispušta nizvodno, kako bi se sprečilo novo značajno smanjenje proizvodnje električne energije usled ekstremnih vrućina, saopštio je operater elektrane.

Crveni meteo-alarm zbog ekstremno visokih temperatura na snazi je u Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj, Slovačkoj i Bosni i Hercegovini, dok vlasti apeluju na građane da tokom najtoplijeg dela dana ostanu u zatvorenom prostoru.

Nemačka je u nedelju treći dan zaredom zabeležila novu rekordno visoku temperaturu. Preliminarni podaci meteorološke službe DWD pokazuju da je u Košenu, u saveznoj pokrajini Brandenburg, izmereno čak 41,7 stepeni Celzijusa.

Ekstremne vrućine izazvale su poremećaje u saobraćaju u nekoliko gradova, pošto su se tramvajske šine deformisale usled visokih temperatura. Berlinska policija angažovala je vodene topove kako bi rashladila građane okupljene na javnim površinama.

U Hrvatskoj je Državni hidrometeorološki zavod u ponedeljak izdao crveni meteo-alarm za više regiona, uključujući Zagreb, kao i turističke centre Split i Dubrovnik.

Tanjug AP/Mindaugas Kulbis

Na turističkom ostrvu Vis u Jadranskom moru, oko 55 kilometara jugozapadno od Splita, desetine vatrogasaca, uz podršku četiri protivpožarna aviona, borile su se sa velikim šumskim požarom koji je zahvatio borovu šumu.

Ipak, najgori deo toplotnog talasa počeo je da jenjava u zapadnoj Evropi nakon što su oboreni brojni temperaturni rekordi. U Francuskoj su zvaničnici saopštili da je toplotni talas doprineo smrti više od 1.000 ljudi iznad uobičajenog proseka, dok je španski Institut za zdravlje registrovao više od 800 dodatnih smrtnih slučajeva širom zemlje.

Najteži toplotni talas do sada u Evropi

Na drugim mestima, ekstremno vreme donelo je i snažne oluje. U italijanskoj regiji Alto Adiđe obilne padavine izazvale su bujične poplave i klizišta, pri čemu je u nekim područjima za samo sat vremena palo i do 50 mm kiše. Nekoliko stanovnika evakuisano je iz svojih domova, dok su vatrogasci spasili jednu osobu zarobljenu u garaži nakon što je reka izlila korito u blizini grada Merana.

Naučnici su saopštili da je toplotni talas koji "prži“ Evropu, najteži i najrasprostranjeniji do sada, moguć isključivo zbog klimatske krize koju pokreće sagorevanje fosilnih goriva.

Tokom vikenda prijavljeni su i dodatni smrtni slučajevi širom kontinenta. Dva biciklista, stara 30 i 71 godinu, preminula su, kako se navodi, usled posledica vrućine tokom učešća na događaju "Poland Bike Marathon“ u blizini Varšave u nedelju. Na Kipru je policija saopštila da su dva dečaka iz Bugarske, uzrasta osam i deset godina, pronađena mrtva u parkiranom automobilu tokom nedeljnog popodneva. U Nemačkoj je najmanje 13 ljudi stradalo u incidentima utapanja tokom vikenda, saopštila je policija.

Marco Di Gianvito / Zuma Press / Profimedia

Stručnjaci upozoravaju da centralna i istočna Evropa ima niz specifičnih faktora koji pojačavaju rizike tokom velikih vrućina.

Gradovi u ovom delu Evrope često su dominantno izgrađeni od montažnih betonskih blokova iz socijalističkog perioda, projektovanih prvenstveno za grejanje, sa debelim betonskim zidovima koji zadržavaju toplotu i bez adekvatne ventilacije za letnje uslove.

Upotreba klima-uređaja u većem delu regiona i dalje je na veoma niskom nivou, ispod 10%, u poređenju sa evropskim prosekom od oko 19%, prema podacima Međunarodne agencije za energiju.

U Ukrajini je opterećena energetska mreža bila pod pritiskom zbog naglog porasta potrošnje električne energije usled visokih temperatura. Prema lokalnim vlastima i snabdevačima električne energije, u nekoliko regiona prijavljena su i vanredna isključenja struje.

Državni hidrometeorološki centar prognozirao je temperature od 35 do 38 stepeni Celzijusa u ponedeljak, uz upozorenje na "intenzivnu vrućinu“.

"Vrućina je i ozbiljan test za opremu koja već više od četiri godine radi u ratnim uslovima i izdržala je brojne napade“, rekao je tokom vikenda Serhij Kovaljenko.