Ukrajinci u Poljskoj sve češće na meti napada: Podrška izbeglicama pala na istorijski minimum

Promena društvene klime u Poljskoj sve više utiče na položaj ukrajinskih izbeglica, koji se, prema svedočenjima i istraživanjima javnog mnjenja, suočavaju sa rastućom netrpeljivošću. Ova promena dolazi gotovo četiri godine nakon početka rata i poklapa se sa zaoštravanjem političke debate o migracijama i odnosima prema Ukrajini. Istovremeno, pojedine volonterske grupe i dalje neumorno pomažu, opisujući svoj rad i kao vid "psihoterapije".  

Naime, istraživanje koje je u decembru sproveo CBOS, nezavisni poljski istraživački centar, pokazalo je da 48 odsto Poljaka podržava prihvatanje ukrajinskih izbeglica, što je najniži nivo od početka rata.  

Duž prve linije fronta u Ukrajini, potražnja za dronovima i kamuflažnim mrežama protiv dronova samo raste. Međutim, u Varšavi, grupa ukrajinskih volontera koja ih izrađuje kaže da rastući zamor od rata otežava ubeđivanje ljudi da pomognu. 

Naime, više od četiri godine nakon ruske invazije, udruženje "Hrabrost ne poznaje granice", primorano je da radi više, ali sa manje resursa. 

"Potreba za mrežama je ogromna, imamo liste čekanja, iako se one pletu i u Ukrajini“, rekla je Ruslana Poplavska, jedna od koordinatorki udruženja, za novinsku agenciju AFP. 

Kako je objasnila, grupa se okuplja svake subote kako bi plela mreže i sastavljala FPV dronove na lokaciji nedaleko od ruske ambasade u Varšavi.  

Stojeći u redu, volonteri su provlačili trake tamnozelene tkanine kroz veliku mrežastu konstrukciju. Naime, ove mreže se postavljaju preko automobila, puteva i opreme, u nadi da će ih učiniti nevidljivim za svakodnevne talase ruskih izviđačkih i napadačkih dronova. 

Grupa iz Varšave proizvela je oko 35.000 kvadratnih metara mreža od kada je počela sa radom u februaru 2023. godine, što je površina jednaka pet fudbalskih terena. 

Međutim, kako kažu, u poslednje vreme suočavaju se sa poteškoćama pa je i rad dosta usporeniji. 

"Volontiranje je postalo komplikovanije. Mnogi ljudi su prestali. Donacije je teže pronaći, a prisutan je i zamor. Na početku invazije punih razmera mnogi Poljaci dolazili su da nam pomognu. Nažalost, sada ih gotovo više nema“, dodala je. 

"Naučite svoju ćerku da govori poljski”: Ukrajinci u Poljskoj suočavaju se sa rastućom netrpeljivošću  

Gardijan je još u decembru prošle godine pisao da nekada dočekivani kao heroji i komšije kojima treba pomoći, Ukrajinci u Poljskoj se sve češće suočavaju sa netrpeljivošću i verbalnim napadima. 

Pad podrške izbeglicama i sve oštrija politička retorika stvaraju atmosferu u kojoj se Ukrajinci često doživljavaju napade i diskriminaciju. 

Naime, ovo potvrđuje i incident u kojem se našla Valerija Holkina kada je kupovala sladoled sa suprugom i četvorogodišnjom ćerkom i kada ih je jedan muškarac čuo kako govore ukrajinski. 

"Naučite svoju ćerku da govori poljski", rekao je nepoznati muškarac, a zatim je fizički napao oba roditelja. 

Incident, koji se dogodio u gradu Ščećinu na severozapadu Poljske, odražava sve neprijateljskiju atmosferu prema Ukrajincima u toj zemlji, što predstavlja dramatičan preokret u odnosu na raspoloženje iz 2022.godine, piše britanski list. 

Tada su, nakon ruske invazije punog obima, stotine hiljada Poljaka pokazale podršku i gostoprimstvo prema svojim susedima, volontirajući na granici i otvarajući vrata svojih domova izbeglicama. 

Sada to izlivanje dobre volje polako jenjava kako se rat približava četvrtoj godišnjici, a istraživanja pokazuju sve negativniji stav prema Ukrajincima u Poljskoj, podstaknut političkom raspravom koja se sve više pomera udesno kada je reč o migracijama, kao i ponovnim otvaranjem istorijskih sporova. 

Prema statistici UNHCR-a iz septembra prošle godine, u Poljskoj se nalazi oko milion ukrajinskih izbeglica.  

profimedia

Holkina, međutim, nije jedna od njih. Ona je među gotovo pola miliona Ukrajinaca koji su u Poljsku došli pre 2022. godine i u toj zemlji živi više od jedne decenije. 

"Sada sam više Poljakinja nego Ukrajinka, ali nikada nisam mislila da će mi neko držati lekcije o tome kako da razgovaram sa sopstvenom porodicom“, rekla je. 

Nakon napada, dodaje, dobija napade panike i rekla je svojoj ćerki da nikada ne govori ukrajinski u javnosti. 

Njeno iskustvo bilo je ekstremno, ali Gardijan navodi da je napadač na kraju osuđen na 14 meseci zatvora.  Međutim, iskustvo vređanja zbog govorenja ukrajinskog jezika u javnosti postalo je široko rasprostranjeno. 

Podrška opada 

Teško je proceniti razmere verbalnih i fizičkih napada na Ukrajince, s obzirom na to da mnogi verovatno ne prijavljuju incidente policiji. Međutim, istraživanja javnog mnjenja među Poljacima pokazuju da promena atmosfere nije samo anegdotska. 

Istraživanje pokazuje da je podrška Poljaka ulasku Ukrajine u Evropsku uniju pala na 35 odsto, sa 85 odsto koliko je iznosila 2022. godine. 

"U društvu vlada stav da Ukrajincima više ništa ne dugujemo“, rekao je Pjotr Buras iz Evropskog saveta za spoljne odnose u Varšavi. 

Istraživanje koje je u decembru sproveo CBOS, nezavisni poljski istraživački centar, pokazalo je da 48 odsto Poljaka podržava prihvatanje ukrajinskih izbeglica, što je najniži nivo od početka rata, piše Euronews.  Polovina ispitanika rekla je da je nivo pomoći koja im se pruža preteran. 

Na početku rata Poljska je otvorila svoja vrata ljudima koji su bežali od ruske invazije. Takođe, i dalje prima oko milion izbeglica, što je drugi najveći broj u Evropi. 

Međutim, predsedničke izbore 2025. godine, na kojima je pobedio nacionalista Karol Navrocki, obeležio je porast antiukrajinskih poruka. 

Nova poljska pravila za transport, uvedena u martu takođe, otežavaju dopremanje humanitarne pomoći u Ukrajinu. 

Svaki kamion sada podleže složenoj birokratiji i popunjavanju obrazaca, zbog čega sve više prevoznika otkazuje vožnje, uključujući i onu koju koristi grupa iz Varšave. 

Ipak, tridesetak stalnih volontera uprkos slabom odazivu građana, odlučno je da nastavi sa radom. Olga, iz Kremenčuka u centralnoj Ukrajini, radi kao frizerka šest dana u nedelji, a svoj jedini slobodan dan posvećuje ovom radu. 

Plete mreže, ali i besplatno šiša Ukrajince, tražeći da novac bude doniran udruženju. 

"Zamor? Naši momci tamo su još umorniji, ali drže liniju fronta. Kada pomislite na to, dođete ovde i radite“, rekla je. 

profimedia

“Ovde se niko ne oseća usamljeno”, dodala je Tetjana, penzionerka iz Slovjanska na istoku zemlje, grada koji je više od jedne decenije poprište žestokih borbi.  Živeći sama u Varšavi, ona ovu grupu naziva "malom Ukrajinom u srcu Poljske". 

Koordinatorka Natalija Kulbatsk kaže da udruženje, čiji logo prikazuje leptira na kamufliranom štitu, "prava je psihoterapija" za sve. 

Međutim, slične promene polako se primećuju i u drugim evropskim zemljama.  

Gardijan podseća da je nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o povećanom broju mladih ukrajinskih muškaraca koji putuju u Nemačku. 

“Zamolio sam ukrajinskog predsednika da obezbedi da mladi muškarci, naročito iz Ukrajine, ne dolaze u Nemačku u velikom i sve većem broju, već da služe svojoj zemlji“, rekao je. 

U Poljskoj je Navrocki u avgustu stavio veto na vladin predlog zakona kojim bi bila produžena finansijska podrška ukrajinskim izbeglicama, a umesto toga predložio sopstveni zakon prema kojem bi pravo na pomoć zavisilo od zaposlenja. Na kraju je usvojen kompromisni zakon.