Ključa oko Kalinjingrada - Rusija uputila dramatično upozorenje NATO paktu: Zašto je ova teritorija Putinu najvažnija?

Novi sukob između NATO-a i Rusije izbio je zbog Kalinjingrada, nakon što je Moskva uputila dokument Alijansi u kojem osuđuje "provokacije" oko ove ruske eksklave.

NATO je potvrdio da je primio dokument i odgovorio na njega, oštro osudivši retoriku Moskve.

"Snažno osuđujemo pretnju upotrebom vojne sile, uključujući svaku neodgovornu nuklearnu retoriku", izjavila je portparolka Alijanse Alison Hart.

Ruska ambasada u Briselu objavila je sadržaj dokumenta na mreži X, izražavajući "zabrinutost" zbog poteza NATO-a u regionu. Rusija ukazuje na "nezapamćen porast vojnih aktivnosti Alijanse" duž njenih zapadnih granica i upozorava da je spremna da odgovori "celokupnim svojim arsenalom" ukoliko se, kako tvrde, pokuša izolacija Kalinjingrada od ostatka zemlje.

Pored ovog diplomatskog upozorenja, ruske ambasade u najmanje tri evropske zemlje izdale su saopštenja u kojima optužuju NATO za podizanje tenzija kroz vojne vežbe u blizini Kalinjingrada.

Litvanija: Pokušaj psihološkog pritiska

Litvanija je oštro reagovala na izjave Rusije o mogućoj upotrebi sile. Zvaničnici u Viljnusu nazvali su pretnje neosnovanim i ocenili ih kao pokušaj vršenja psihološkog pritiska.

Deividas Matulionis, savetnik predsednika Litvanije, istakao je da Moskva pokušava da razbije jedinstvo saveznika i natera ih da ograniče pomoć Kijevu.

"Snažno osuđujemo sve pretnje upotrebom sile i zaoštravanje retorike. Pokušaji Rusije da nas natera da zaustavimo ili na bilo koji način ograničimo vojnu podršku Ukrajini bili su i ostaće uzaludni", poručio je Matulionis.

NATO: Nećete nas odvratiti od podrške Ukrajini

Tanjug/AP/Omar Havana

Ova razmena oštrih poruka dolazi u trenutku kada evropske vlade optužuju Moskvu za intenziviranje "hibridnog rata", koji uključuje navodne sabotaže i podmetanje požara širom kontinenta.

"Upotreba hibridnih pretnji od strane Rusije je znak očaja, ali to nas neće odvratiti od naše podrške Ukrajini", naglasila je Alison Hart.

Moskva, sa druge strane, odbacuje zapadne optužbe da predstavlja vojnu pretnju Evropi i tvrdi da nema nameru da napadne članice NATO-a, ali ponavlja upozorenje da bi svaki pokušaj napada ili izolacije Kalinjingrada izazvao najsnažniji mogući odgovor.

Zašto je Kalinjingrad tačka ključanja?

AP Photo/Gary Peach

Kalinjingrad je ruska eksklava na Baltičkom moru, smeštena između Poljske i Litvanije, koje su članice NATO-a. Zbog svog strateškog položaja, odsustva kopnene veze sa maticom i snažne militarizacije, ovaj region predstavlja dugogodišnji izvor zabrinutosti i napetosti u odnosima između Rusije i zapadne Alijanse.

Da bi se razumela današnja napetost, potrebno je sagledati jedinstven geografski i istorijski položaj Kalinjingrada. Ova teritorija fizički je potpuno odvojena od ostatka Ruske Federacije (udaljena je oko 300 kilometara) i "uglavljena" je između Poljske i Litvanije, dve članice NATO alijanse i Evropske unije.

Istorija ovog regiona je izuzetno burna. Vekovima je bio poznat kao Kenigsberg, prestonica Istočne Pruske i jedan od najvažnijih nemačkih kulturnih i trgovačkih centara (u njemu je živeo i čuveni filozof Imanuel Kant). Međutim, na kraju Drugog svetskog rata, 1945. godine, Crvena armija je zauzela grad. Na osnovu Potsdamskog sporazuma, regija je pripala Sovjetskom Savezu. Preostalo nemačko stanovništvo je raseljeno, grad je sravnjen i izgrađen u sovjetskom stilu, a teritorija je masovno naseljena građanima iz SSSR-a i 1946. preimenovana u Kalinjingrad (po boljševičkom zvaničniku Mihailu Kalinjinu).

AP Photo/Sergey Ponomarev, File

Sve do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, geografski položaj regije nije predstavljao problem jer je teritorija bila povezana sa Moskvom preko drugih sovjetskih republika. Međutim, osamostaljenjem Litvanije i Belorusije, Kalinjingrad je preko noći postao ruska eksklava - izolovano ostrvo duboko na teritoriji koja je danas pod okriljem NATO-a.

Zašto je ovaj region od vitalne važnosti za Moskvu?

Geopolitički i vojni značaj Kalinjingrada za Rusiju je ogroman i prevazilazi njegovu veličinu:

Za razliku od Sankt Peterburga, čija se luka zimi često zamrzava, luka u Kalinjingradu je operativna i bez leda tokom cele godine. Zbog toga je on glavno sedište moćne ruske Baltičke flote i ključna tačka za projekciju ruske pomorske moći.

Osim toga, zapadni vojni analitičari Kalinjingrad često nazivaju najmilitarizovanijim komadom zemlje u Evropi. Moskva je od njega napravila neprobojnu tvrđavu rasporedivši najmodernije oružje, uključujući PVO sisteme S-400 i balističke raketne sisteme kratkog dometa "Iskander-M". Ovi sistemi mogu da nose nuklearne bojeve glave, a njihov domet lako pokriva velike evropske prestonice, poput Berlina, Varšave i Kopenhagena.

Credit: Мелехов Александр / Zuma Press / Profimedia

Kalinjingrad se nalazi u neposrednoj blizini takozvanog Suvalki koridora - uskog graničnog pojasa dužine oko 65 kilometara koji spaja Poljsku i Litvaniju. Sa jedne strane ovog koridora je Kalinjingrad, a sa druge Belorusija (ključni saveznik Moskve). NATO stratezi decenijama strahuju da bi u slučaju eskalacije sukoba, Rusija mogla brzim udarom da spoji Kalinjingrad i Belorusiju, zatvori Suvalki koridor i time fizički potpuno odseče baltičke države (Litvaniju, Letoniju i Estoniju) od ostatka NATO saveznika.

Upravo zbog ovakve koncentracije vojne moći na teritoriji okruženoj zapadnim saveznicima, svako ograničavanje tranzita robe, vojne vežbe u okolini ili zveckanje oružjem oko Kalinjingrada momentalno pale crvene alarme širom sveta. Za Moskvu on je neprocenjiv strateški adut, dok za NATO predstavlja konstantnu pretnju iza leđa.