Evropa konačno "prodisala": Decenije ekološke borbe daju rezultate, ali novi pretnja je već na pragu

Decenije sprovođenja ekoloških politika konačno daju plodove, jer Evropa beleži stalno i stabilno poboljšanje kvaliteta vazduha. Iako se povremeno javljaju lokalne epizode zagađenja koje prete da uspore ovaj napredak, opšta slika ostaje izrazito pozitivna.

Služba za praćenje atmosfere Kopernikus (CAMS) Evropske unije ističe u svom najnovijem izveštaju za 2025. godinu da su, uprkos problemima u pojedinim delovima kontinenta, ukupni izgledi ohrabrujući. Izveštaj detaljno analizira trendove glavnih zagađivača regulisanih Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha, koja ima za cilj usklađivanje standarda EU sa zvaničnim preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Faktori koji pročišćavaju atmosferu

Od 2015. godine, emisije sumpor-oksida (SOx) i azot-oksida (NOx) opadaju stopom od oko 3 do 5 odsto godišnje na nivou cele Unije. Najznačajniji pad zabeležen je u teškoj industriji i drumskom saobraćaju.

Zanimljivo je da je sektor transporta jedini koji i dalje proizvodi više emisija u poređenju sa dalekom 1990. godinom, zaostajući za industrijom i energetikom. Ipak, ovaj trend se menja: transportni sektor je 2024. godine emitovao 1,05 milijardi tona CO2, što je pad od 5 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ključnu ulogu u tome igra sve veći prelazak na električna vozila, koja postepeno zamenjuju benzince i dizelaše, kao i prelazak na čiste izvore energije.

U drugom kvartalu 2025. godine, prvi put u istoriji, više od polovine električne energije proizvedene u EU došlo je iz obnovljivih izvora. Švedska je apsolutni lider sa impresivnih 99 odsto energije dobijene iz izvora sa niskom emisijom ugljenika.

Šta zapravo udišemo?

Sumpor-dioksid je izuzetno toksičan gas koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, izaziva iritaciju disajnih puteva i doprinosi stvaranju kiselih kiša. Azotni oksidi (NOx) imaju slične negativne efekte, uzrokujući upale pluća i astmatične napade, a ujedno su i snažni gasovi staklene bašte.

Podaci CAMS-a pokazuju da su industrijske emisije SOx smanjene za 59 odsto, dok je NOx iz industrije pao za 39 odsto. Emisije iz drumskog saobraćaja takođe su značajno opale: NOx za 40 odsto, a fine čestice PM2.5 za 34 odsto.

Uticaj ekstremnih vremenskih prilika

Međutim, stručnjaci upozoravaju na novi izazov: ekstremne toplotne talase. Visoke temperature i intenzivno sunčevo zračenje stvaraju idealne uslove za formiranje prizemnog ozona tokom leta.

Dok je ozon u stratosferi naš štit od zračenja, onaj koji udišemo pri tlu je opasan zagađivač koji oštećuje plućno tkivo i uništava biljke. Izveštaj pokazuje da su visoke koncentracije ozona zabeležene tokom uzastopnih toplotnih talasa u junu i avgustu prošle godine.

Takođe, suše dovode do razornih šumskih požara koji drastično kvare kvalitet vazduha. Požari koji su u avgustu 2025. pogodili Portugal i Španiju doveli su do ogromnog prekoračenja dozvoljenih vrednosti čestica PM2.5, a dim je dodatno doprineo stvaranju ozona, podsećajući nas koliko su klimatske promene i kvalitet vazduha neraskidivo povezani.