Nova reforma proširenja EU: Mape puta do članstva, više prava pre ulaska i kraj jednoglasnog odlučivanja?

U Strazburu će sutra biti predstavljen novi dokument o reformi Evropske unije uoči njenog budućeg proširenja, koji bi trebalo da donese značajne promene u načinu na koji zemlje kandidati napreduju ka članstvu. Među najvažnijim novinama su precizne mape puta za najnaprednije kandidate, postepena integracija u evropsko tržište, pristup pojedinim pravima i pre punopravnog članstva, ali i prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na kvalifikovanu većinu u pojedinim fazama procesa.

Kako iz Brisela javlja dopisnik Euronews Srbija Vladimir Bekić, za četiri najnaprednije zemlje biće predstavljene precizne mape puta, sa jasno definisanim koracima i rokovima koje bi trebalo da ispune na putu ka članstvu.

Jedna od tih zemalja je Moldavija, kojoj je danas odobrena nova tranša iz Plana rasta u iznosu od 157 miliona evra.

Prema rečima Bekića, reforma bi trebalo da donese jasniju strukturu procesa proširenja, odnosno da zemlje kandidati unapred znaju koje obaveze moraju da ispune i u kojim rokovima.

„Reforma najpre podrazumeva takozvane mape puta, odnosno precizno definisane korake i rokove do kada moraju biti ispunjeni“, naveo je Bekić.

Moldavija želi da zatvori sva poglavlja do 2028.

Kao konkretan primer novih mapa puta navodi se Moldavija. Prema planu koji je predstavljen, cilj te zemlje je da do 2028. godine zatvori sva pregovaračka poglavlja, dok bi 2030. trebalo da postane članica Evropske unije.

Moldavski premijer Tofan poručio je da je cilj njegove zemlje punopravno članstvo u EU, ali i da Kišinjev razume da države članice imaju pravo da odrede način na koji će buduća Unija funkcionisati.

Upitan o mogućnosti da Moldavija nakon ulaska u EU čak 15 godina ne bi imala pravo veta, Tofan je rekao da je za sada prerano donositi zaključke jer konkretni predlozi još nisu predstavljeni.

„Još uvek nismo videli predloge i smatram da je ovo previše važna tema da bismo je razmatrali isključivo na osnovu eventualnih spekulacija“, rekao je moldavski premijer.

On je istakao da je za Moldaviju najvažnije da što pre postane članica Evropske unije.

„Želim da naglasim da nam je veoma važno da zemlja što pre uđe u Evropsku uniju i da je naš cilj zaista punopravno članstvo“, poručio je Tofan, dodajući da njegova zemlja uvažava pravo država članica da osmisle arhitekturu koju smatraju najpogodnijom za razvoj evropske ideje.

Evropska komisija: „Ovo je jesen proširenja“

Evropska komisija istovremeno poručuje da buduće članice moraju da nastave da ispunjavaju svoje obaveze, uz ocenu da se upravo zbog toga sada otvorio prostor za ubrzavanje procesa proširenja.

„Radimo na tome kako bismo pripremili vaš dom unutar Evropske unije. Ovo je zaista jesen proširenja, ali to je moguće samo zato što vi ispunjavate svoje obaveze. Evropska komisija ispunjava svoje obaveze, a to čine i države članice“, navedeno je u Strazburu.

Nova politika proširenja trebalo bi, prema najavama, da podrazumeva i postepenu integraciju zemalja kandidata u pojedine delove evropskog sistema i pre formalnog članstva.

To bi moglo da znači raniji pristup evropskom tržištu, kao i postepeno uključivanje kandidata u pojedine politike i programe EU. Predviđa se i drugačiji pristup finansiranju, kroz dugoročnije finansijske okvire.

Najveća promena: kvalifikovana većina umesto jednoglasnosti

Ipak, ključna novina predloženog dokumenta odnosi se na način odlučivanja.

Kako navodi Vladimir Bekić, jedna od najvažnijih promena jeste predlog da se kvalifikovana većina koristi umesto jednoglasne odluke u pojedinim delovima procesa proširenja.

Cilj je da se proces ubrza i da se smanji mogućnost da jedna država članica blokira napredak kandidata.

„To se prvenstveno odnosi na ubrzavanje procesa, zatim sprečavanje blokada kakve smo do sada imali, primer radi, u Severnoj Makedoniji, ili recimo nedavnu blokadu Crne Gore od strane Hrvatske, ili, ako hoćemo, i neotvaranje Klastera 3 za Srbiju“, naveo je Bekić.

AP Photo/Pascal Bastien

Upravo je pitanje blokada pojedinačnih kandidata jedno od najosetljivijih pitanja politike proširenja. Zemlje kandidati godinama upozoravaju da bilateralni sporovi ili politički interesi pojedinačnih članica mogu da uspore ili potpuno zaustave njihov napredak ka EU.

Za Srbiju je posebno značajan primer Klastera 3, koji još nije otvoren, dok je proces proširenja u više navrata bio uslovljen političkim odlukama država članica.

Paradoks reforme: I za promenu pravila potrebna jednoglasnost

Međutim, upravo se na kraju procesa pojavljuje jedan od najvećih problema.

Iako je cilj reforme da se u pojedinim segmentima napusti princip jednoglasnog odlučivanja i uvede kvalifikovana većina, za usvajanje samih ovih izmena i dalje je potrebna jednoglasna odluka država članica Evropske unije.

„Ono što jeste problem, međutim, jeste da je i za ovakve izmene potrebna jednoglasna odluka u Evropskoj uniji“, ukazao je Bekić.

Euronews Srbija

To znači da bi države članice najpre morale jednoglasno da se dogovore o novom sistemu, nakon čega bi u određenim fazama procesa proširenja bilo moguće odlučivati kvalifikovanom većinom.

Nova reforma tako otvara pitanje kako pomiriti dve potrebe – želju EU da se proširi i ubrza proces prijema novih članica, ali i zahtev dela država članica da zadrže snažnu kontrolu nad odlukama koje se tiču budućeg sastava i funkcionisanja Unije.

Za zemlje kandidate, međutim, najveći potencijal nove politike jeste mogućnost da se put ka članstvu učini predvidljivijim. Precizni rokovi, postepena integracija i pristup evropskom tržištu pre punopravnog članstva mogli bi da predstavljaju dodatni podsticaj reformama, dok bi ograničavanje mogućnosti pojedinačnih blokada moglo da smanji političku neizvesnost koja je do sada pratila proces proširenja.