"Čet kontrol" ponovo deli Evropu - zaštita dece na internetu ili udar na privatnost korisnika?

Evropska unija ponovo razmatra pravila koja bi tehnološkim kompanijama omogućila otkrivanje i prijavljivanje materijala seksualnog zlostavljanja dece na internetu. Dok zagovornici ovih mera tvrde da su one neophodne za zaštitu dece u digitalnom prostoru, kritičari upozoravaju da bi skeniranje privatne komunikacije moglo ugroziti pravo na privatnost i bezbednost enkriptovanih poruka. Regulativa poznata kao "čet kontrol" ponovo je otvorila pitanje gde se nalazi granica između borbe protiv kriminala i zaštite ličnih podataka građana?

Naime, Evropski parlament bi ove nedelje ponovo trebalo da glasa o kontroverznom zakonu koji bi tehnološkim kompanijama omogućio skeniranje onlajn komunikacije u potrazi za materijalom seksualnog zlostavljanja dece. Ovoga puta glasaće se prema drugačijim pravilima, koja će olakšati njegovo usvajanje, zahvaljujući političkom potezu Evropske narodne partije. 

Pravni okvir koji je istekao 3. aprila omogućio je platformama poput WhatsApp-a i Messenger-a da dobrovoljno primenjuju mere kojima se odstupa od pravila o elektronskoj privatnosti kako bi identifikovale korisnike za koje se sumnja da dele materijal seksualnog zlostavljanja dece (CSAM). 

Dok se razmatra nova verzija zakona, Evropska komisija predložila je privremeno produženje ovog režima, ali ga je Evropski parlament odbio u martu, sa 311 glasova protiv, 228 za i 92 uzdržana. 

ICP, incamerastock / Alamy / Profimedia

Kritičari su zakon nazvali "kontrolom četova" zbog njegovih posledica po privatnost, posebno zbog uticaja na komunikaciju zaštićenu end-to-end enkripcijom. 

"Deca se štite pametnim sprovođenjem zakona, a ne skeniranjem privatnih poruka miliona nevinih ljudi", rekao je za Euronews poslanik Zelenih/EFA Ignacio Marino, definišući zakon kao "masovni nadzor". 

Potez za preuzimanje prednosti 

Međutim, Evropska narodna partija (EPP), najveća grupa u Parlamentu, ponovo je pokrenula pitanje privremenog produženja kroz retko korišćenu zakonodavnu proceduru. 

Poslanici EPP-a su u martu uglavnom glasali protiv, zbog određenih amandmana na prvobitni tekst koje su uveli socijalistička izvestiteljka Birgit Sippel i drugi levičarski poslanici, sa ciljem da se ograniči obim skeniranja, naveli su zvaničnici grupacije desnog centra za Euronews. 

Lider EPP-a Manfred Weber zalagao se da produženje bude usvojeno bez ikakvih izmena i pronašao način da se to ostvari. 

Prema rečima osoba upoznatih sa situacijom, EPP je 17. juna zatražio od predsednice Parlamenta Roberte Mecole da pokrene privremeni predlog i nijedna druga grupa nije uložila prigovor. 

Dan kasnije, ona je tokom obraćanja na samitu EU pozvala lidere Unije da "nastave dalje" sa zakonodavstvom, a države članice su potom prošle nedelje dogovorile ponovno uvođenje privremene mere. 

Tanjug/AP Photo/Pascal Bastien

Verzija produženja koju su usvojile države EU ne sadrži suštinske izmene i omogućila bi pružaocima onlajn usluga da do 2028. godine otkrivaju, prijavljuju i uklanjaju sadržaj seksualnog zlostavljanja dece na internetu. 

Sada je potrebno da ga odobri i Parlament, ali potez EPP-a podrazumeva proceduralni obrt koji pristalicama zakona daje značajnu prednost. 

Prema "redovnom zakonodavnom postupku", tekst se usvaja ukoliko ga apsolutna većina svih poslanika Evropskog parlamenta (najmanje 361 poslanik) ne odbije ili ne izmeni. 

Uprkos svom nazivu, ova procedura se retko koristi prilikom izrade zakona EU, jer Parlament i Savet često zauzimaju sopstvene stavove o pojedinačnim zakonima, a zatim pregovaraju o detaljima konačne verzije. 

"Obično, kada Parlament odbije neki tekst, Savet prestaje da radi na njemu, a Komisija ga na kraju povuče. Sada smo primorani na drugo glasanje koje dovodi u pitanje suštinu demokratije“, rekla je za Euronews poslanica Zelenih/EFA Markéta Gregorová, optužujući EPP da neobičnim potezom nameće svoje prioritete. 

Glasanje o produženju biće održano u četvrtak, ukoliko Parlament u utorak odobri hitnu proceduru koju je zatražila EPP, koja nastoji da se privremena pravila usvoje što je pre moguće.  Euronews takođe navodi i da je izvestiteljka Birgit Sippel kontaktirana je za potrebe ovog teksta. 

Jedni podržavaju, drugi upozoravaju

Najveća polemika odnosi se na pitanje privatnosti i enkripcije. Kritičari upozoravaju da bi mogućnost skeniranja privatnih poruka mogla da ugrozi komunikaciju zaštićenu end-to-end enkripcijom, tehnologijom koja omogućava da sadržaj poruke vide samo pošiljalac i primalac.

Protivnici predloga tvrde da bi takav sistem mogao da dovede do masovnog nadzora građana koji nisu osumnjičeni ni za kakav prekršaj. Sa druge strane, zagovornici regulative navode da tehnološke kompanije moraju imati efikasnije mehanizme za otkrivanje i uklanjanje ilegalnog sadržaja, jer se veliki deo seksualnog zlostavljanja dece odvija upravo kroz digitalne platforme.

Međutim, Bojan Perkov iz fondacije "Share" upozorio je ranije u razgovoru za Euronews Srbija da bi se ovim zakonom ugrozila zaštita komunikacije.

"Na taj način bi se značajno ugrozila zaštita komunikacije, odnosno poverljivosti komunikacije od korisnika, i to svih korisnika. Kroz zakonske mere bilo bi onemogućeno tehnološkim kompanijama, koje pružaju, na primer, uslugu dopisivanja kao što su WhatsApp, Facebook, Messenger, da oslabe svoje zaštitne mehanizme i da zapravo se na taj način izlože riziku komunikacije svih građana", istikao je tada Perkov.

Alfred Hofer / imageBROKER / Profimedia

Takođe, zanimljivo je da, na primer, čet aplikacija WhatsApp dnevno obradi više od 130 milijardi poruka. Viber svakog sata identifikuje oko 70 miliona interakcija, dok, na primer, aplikacija Signal ima desetine miliona korisnika širom sveta. Ukoliko "čet kntrol" zakon bude usvojen, pred zemljama članicama Evropske unije biće težak zadatak.

Belgija, Austrija, Holandija i Poljska upozoravaju da je "čet kontrol" zakon čudovište koje napada privatnost i ne može se ukrotiti, a aktivisti za zaštitu privatnosti otišli su korak dalje i osnovali sajt za borbu protiv tog zakona. S druge strane, spisak pristalica je duži i čine ga države poput Francuske, Italije, Španije, Švedske i Kipra.