Gorivo postaje nova briga Rusa: Da li posledice rata konačno stižu do građana?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok predsednik SAD Donald Tramp poručuje da veruje u mogućnost dogovora o okončanju rata u Ukrajini, u Rusiji se posledice sukoba sve više osećaju i u svakodnevnom životu građana. Nestašice goriva, dugi redovi na benzinskim pumpama i rastuća zabrinutost otvaraju pitanje da li bi ekonomski pritisak mogao da utiče na raspoloženje javnosti i politiku Kremlja.
Moskva tvrdi da situacija nije kritična, ali vlasti istovremeno preduzimaju mere kako bi ublažile posledice problema sa snabdevanjem. Ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu, zajedno sa teškoćama u preradi goriva, dodatno opterećuju domaće tržište.
Prema pisanju BBC-ja, koji je razgovarao sa građanima i analizirao posledice krize, rat koji je Kremlj godinama pokušavao da udalji od svakodnevnog života Rusa sada postaje sve vidljiviji.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da veruje da će rat u Ukrajini biti okončan i izrazio nadu da će dogovor biti postignut uskoro. Tokom sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom na samitu NATO u Ankari, Tramp je rekao da je imao "veoma dobar" i dug razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Istovremeno, iz Moskve stižu oštre poruke o ulozi Ukrajine i njenih saveznika.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da će zemlje NATO-a na samitu koristiti Zelenskog za sopstvene interese.
"Rukovaće se jedni sa drugima. Bacaće Zelenskog kao ping-pong lopticu, koristeći ga za svoje interese. Sve kao što je uobičajeno", rekla je Zaharova.
Povezane vesti
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da Rusija ne predstavlja pretnju Evropi i da neće biti inicijator trećeg svetskog rata.
"Rusija je suviše velika i odgovorna zemlja da bi postala inicijator trećeg svetskog rata", rekao je Peskov, dodajući da i SAD razumeju posledice takvog sukoba.
Redovi na pumpama u Moskvi
Ako želite da steknete utisak o krizi sa gorivom koja pogađa Rusiju, dovoljno je da provedete jedan dan vozeći se Moskvom, navodi BBC. Na gotovo svakoj benzinskoj pumpi koju su novinari BBC-ja obišli mogli su da se vide redovi automobila i kamiona. Negde su kolone bile duže, negde kraće, neke su stajale, dok su se druge sporo pomerale. Tamo gde nije bilo redova, razlog je često bio jednostavan – pumpe su ostale bez goriva i bile zatvorene.
Posebno je značajno što se problem vidi u Moskvi, najbogatijem i najmnogoljudnijem ruskom gradu, koji privlači veliki deo resursa zemlje. Ipak, među građanima koje je BBC intervjuisao preovlađuje frustracija, ali ne i otvoreni bes. Jekaterina kaže da nije zadovoljna situacijom i da među ljudima postoji zabrinutost.
Alexander NEMENOV / AFP / Profimedia
"Ljudi misle da će nestati goriva. Ali biće u redu, samo treba bolje organizovati njegovu distribuciju", rekla je ona.
Elmar ocenjuje da je situacija "veoma loša" i žali se na rast cena dok zalihe goriva opadaju.
"Gubite sate čekajući da natočite gorivo. Planirao sam put u Dagestan, ali više nisam siguran da li da krenem automobilom zbog svih problema sa benzinom“, rekao je on.
Povezane vesti
Na pitanje ko je odgovoran za krizu, odgovorio je uz osmeh: "U našoj zemlji ne možete da kažete šta je krivo i ko je kriv.“
U Rusiji većina građana izbegava javnu kritiku predsednika Vladimira Putina ili Kremlja.
Rat se sve više oseća u Rusiji
Valerij, jedan od vozača koji je čekao na pumpi, smatra da je paradoksalno da se redovi za gorivo pojavljuju u zemlji koja je među najvećim proizvođačima nafte na svetu. On smatra da problem nije samo u ukrajinskim napadima na energetsku infrastrukturu, već i u nedovoljnoj pripremljenosti Rusije.
"Nemam želju da se navikavam na redove. Nadam se da će se situacija uskoro promeniti", rekao je.
Prema oceni BBC-ja, posledice rata sada postaju vidljivije za veliki broj ruskih građana. Putin je godinama pokušavao da zaštiti stanovništvo od direktnih posledica onoga što Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom". Na ulicama Moskve rat se i dalje ne vidi u velikoj meri, osim propagandnih plakata posvećenih ruskim vojnicima.
Tanjug/AP/Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin
Međutim, vlasti sve teže mogu da ignorišu ukrajinske napade dronovima i raketama duboko unutar ruske teritorije, posebno na rafinerije nafte. Dodatni pritisak stvaraju i ograničenja pristupa internetu, kao i problemi sa snabdevanjem gorivom.
Iako je Rusija jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, suočava se sa problemom da preradi dovoljno goriva za domaće potrebe.
Racionalizacija goriva i strah od pogoršanja
Andrej, koji je prvi put čekao u redu za gorivo zajedno sa suprugom Jekaterinom, smatra da je uzrok problema ono što naziva "geopolitikom".
"Nadamo se da će sve strane početi da se približavaju jedna drugoj i razgovarati o uslovima za postizanje mirovnog sporazuma. Ali, nažalost, za sada to ne vidimo od naših evropskih partnera. Zato je moguće da će situacija postati još gora", rekao je.
Ipak, dodao je da ga trenutna situacija ne plaši.
"Preživeli smo devedesete. Sećamo se vremena koja su bila mnogo teža", rekao je.
Na društvenim mrežama objavljuju se snimci dugih kolona vozila, a na pojedinim mestima zabeleženi su i sukobi među vozačima. U crnomorskom gradu Anapa angažovani su pripadnici Kozaka kako bi održavali red na benzinskim pumpama. U mnogim regionima uvedena je racionalizacija prodaje goriva, a neke lokalne vlasti zabranile su punjenje kanistera kako bi sprečile gomilanje zaliha.
U pojedinim oblastima smanjen je broj autobuskih linija, dok poljoprivrednici upozoravaju da bi problemi sa gorivom mogli da ugroze ovogodišnju žetvu.
Može li kriza da izvrši pritisak na Kremlj?
Pitanje koje se sada postavlja jeste da li će ekonomski problemi prerasti u politički pritisak na Kremlj. U Kijevu postoji nada da bi nezadovoljstvo među građanima moglo da dovede do zahteva za završetak rata, ali analitičari upozoravaju da takav scenario nije izvestan.
Kremlj pažljivo prati situaciju. Putin se javno oglasio povodom nestašica goriva, priznavši da ukrajinski napadi na energetsku infrastrukturu "očigledno stvaraju probleme", ali je insistirao da stanje "nije kritično".
Vlasti su već povećale uvoz goriva, subvencionišu cene i dozvolile prodaju goriva nižeg kvaliteta, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućeg uticaja na motore vozila.
Tanjug/AP
Najnovije istraživanje nezavisnog centra Levada pokazuje da podrška Putinu iznosi oko 74 odsto, dok je broj građana koji veruju da se zemlja kreće u dobrom smeru pao na 52 odsto, sa 61 odsto u maju. Galup je objavio da su Rusi pesimističniji prema ekonomiji nego u bilo kom trenutku u poslednjih 20 godina, dok oko 60 odsto ispitanika smatra da se ekonomska situacija pogoršava.
Ekonomista Kristofer Vifer iz konsultantske kuće "Macro Advisory" ocenjuje da bi kriza sa gorivom mogla da bude "prelomna tačka" za ruski privredni rast.
"Troškovi sukoba rastu. Dugotrajnija kriza značajno je umanjila izglede za privredni rast u ostatku godine", rekao je Vifer.
Putin ne pokazuje znakove promene kursa
Ipak, analitičari upozoravaju da ekonomski pritisak ne mora nužno dovesti do promene politike Moskve. Nina Hruščova, profesorka međunarodnih odnosa na univerzitetu "The New School" u Njujorku, ocenjuje da Putin verovatno neće popustiti.
"Što veći pritisak oseća, veća je verovatnoća da će reagovati agresivnije i represivnije. Mislim da je situacija ozbiljna, ali očekivanje Zapada da će Rusi jednostavno srušiti režim veoma je nerealno", rekla je ona za BBC.
Prema njenim rečima, među građanima postoji bes i očaj, ali i velika rezignacija.
"Ideja da će Rusi primorati Putina da sedne za pregovarački sto je fantazija. To se jednostavno ne dešava", rekla je Hruščova.
Umesto promene kursa, signali iz Moskve ukazuju na nastavak tvrde politike. Putin je prošlog petka viđen u vojnoj uniformi tokom sastanka sa komandantima, gde je govorio o uspesima ruskih snaga i obećao dalje osvajanje teritorija.
Tanjug/AP/Russian Presidential Press Service
"Oružane snage Ruske Federacije nastavljaju da samouvereno drže stratešku inicijativu u zoni specijalne vojne operacije", rekao je Putin.
On je od svojih generala zatražio i analizu učešća evropskih saveznika Ukrajine u, kako tvrdi, "realnim borbenim dejstvima" koja produžavaju rat.
"Potrebna nam je ova analiza kako bismo u budućnosti donosili odgovorne odluke", rekao je Putin.
Komentari (0)