EU ulazi u veliku letnju trku za gasom: Da li će skladišta biti puna pred zimu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropsku uniju ovog leta očekuje velika trka za gasom. Zbog ispražnjenih skladišta, nestabilnosti na svetskom tržištu i geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, Brisel procenjuje da će biti potrebno znatno povećati uvoz tečnog prirodnog gasa kako bi države članice spremno dočekale zimu. Istovremeno, nove ekološke regulative izazivaju otpor dela članica i najvećih svetskih izvoznika gasa, koji upozoravaju da bi mogle dodatno da otežaju snabdevanje.
EU će ovog leta morati da uveze znatno više tečnog prirodnog gasa (LNG) kako bi dopunila iscrpljene zalihe u skladištima pre početka zime, navodi se u najnovijoj proceni Agencije Evropske unije za saradnju energetskih regulatora (ACER).
Iako se evropsko tržište gasa i dalje oporavlja od nestabilnosti izazvane sukobom na Bliskom istoku i povremenim zatvaranjem strateški važnog Ormuskog moreuza, ACER u svom letnjem izveštaju upozorava da su skladišta gasa u EU na početku letnje sezone punjenja, 1. aprila, bila popunjena svega 28 odsto, što je najniži nivo u poslednje četiri godine.
To je izazvalo zabrinutost da bi Evropska unija mogla imati poteškoća da do 1. novembra dostigne zakonski propisan cilj od 90 odsto popunjenosti skladišta, koji je uveden nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Evropska komisija je ovog proleća preporučila državama članicama da popunjenost skladišta održe na najmanje 80 odsto, kako bi bile spremne za eventualne otežane okolnosti, ali je ostavila određeni prostor za fleksibilnost kako bi se izbegla panična kupovina gasa. Tako će pojedinim državama članicama biti dozvoljeno da skladišta napune i do najmanje 70 odsto.
Prema proceni ACER-a, za dostizanje cilja od 90 odsto biće potrebno da uvoz LNG-a bude povećan za oko 13 odsto u odnosu na 2025. godinu. Sa prošlogodišnjim obimom uvoza EU bi mogla da dostigne popunjenost skladišta od oko 80 odsto, ali bi za ispunjenje zakonskog cilja bilo neophodno znatno više isporuka.
Više cene gasa otežavaju punjenje skladišta
Situaciju dodatno komplikuju tržišni uslovi, jer rast cena gasa, delom izazvan ratom sa Iranom, smanjuje finansijsku isplativost za trgovce da gas skladište tokom leta.
Tanjug/AP/Edgar Frias
Povezane vesti
"Za Evropsku uniju direktan uticaj na snabdevanje je relativno ograničen – katarski LNG činio je oko osam odsto ukupnog uvoza tokom 2025. godine, iako su neke države članice izloženije od drugih. Međutim, tržište je i dalje veoma osetljivo na globalna kretanja cena i konkurenciju za isporuke, posebno sa azijskim tržištem", navodi se u izveštaju ACER-a.
Ronald Pinto, energetski analitičar kompanije Kpler, rekao je da su zbog sukoba na Bliskom istoku kupci iz Azije tokom maja i juna uvezli rekordne količine LNG-a iz atlantskog basena kako bi delimično nadoknadili smanjene isporuke preko Hormuškog moreuza.
Kako je objasnio za Euronews, povećana potražnja posledica je potrebe Kine da obnovi zalihe LNG-a, ali i stabilno visoke potrošnje u južnoj Aziji, naročito u Indiji.
"Veća potražnja za LNG-om u Aziji dovela je do manjeg uvoza ovog energenta u 27 država članica Evropske unije", rekao je Pinto.
On je dodao da, uprkos tome što su evropska podzemna skladišta gasa trenutno popunjena za oko 10 procentnih poena manje nego u isto vreme prošle godine, evropski kupci nisu agresivno povećavali ponude kako bi obezbedili dodatne količine LNG-a.
Prema podacima kompanije Kpler, Evropska unija je tokom maja i juna 2025. godine uvezla 2,37 miliona tona više tečnog prirodnog gasa (LNG) nego u istom periodu ove godine.
"Naša procena je da učesnici na tržištu računaju na postepeno obnavljanje izvoza LNG-a sa Bliskog istoka tokom leta. To bi moglo da dovede do pada cena i povećanja globalne ponude LNG-a, što bi Evropi omogućilo da u septembru i oktobru, a potencijalno i tokom zime, nabavlja isporuke po nižim cenama", rekao je Pinto.
Povezane vesti
EU nastavlja smanjenje uvoza ruskog gasa
Dodatni pritisak na snabdevanje očekuje se i zbog planiranog postepenog ukidanja kratkoročnih ugovora za uvoz ruskog LNG-a i gasa iz gasovoda, u skladu sa propisima Evropske unije.
Uvoz ruskog gasa gasovodima na osnovu postojećih kratkoročnih ugovora zabranjen je u EU od juna, nakon što je prethodno obustavljen uvoz na osnovu novih ugovora, kao i uvoz ruskog LNG-a po kratkoročnim ugovorima. Ipak, uvoz ruskog LNG-a u Evropsku uniju ove godine veći je nego prošle.
Tanjug/AP/Jon Gambrell
"Korak po korak ukidamo sav preostali uvoz ruskog gasa iz našeg energetskog sistema", izjavio je pre nekoliko nedelja evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen, te dodao:
"Cilj je jasan – da taj uvoz svedemo na nulu. To je ključno za našu energetsku bezbednost i nezavisnost, otpornost naših tržišta i nastavak podrške Ukrajini u njenoj borbi za slobodu".
Evropski gasni sistem i dalje otporan
Uprkos svim izazovima, ACER ocenjuje da evropski gasni sistem ostaje otporan. Kao ključni razlog navodi značajno proširene kapacitete za regasifikaciju LNG-a, koji bi trebalo da omoguće Evropskoj uniji da nadoknadi niži nivo popunjenosti skladišta i obezbedi dovoljno gasa za zimu, pod uslovom da na svetskom tržištu bude dostupno dovoljno LNG-a.
"Postojeća evropska gasna infrastruktura, uključujući novoizgrađene LNG terminale, povećava uvozne kapacitete i fleksibilnost sistema, omogućavajući veći priliv tečnog prirodnog gasa i bolju saradnju među državama članicama", navodi se u izveštaju ACER-a.
Ipak, evropski energetski regulatori upozoravaju da je trenutno punjenje skladišta gasa i dalje sporije od proseka za poslednjih deset godina, kao i od prošlogodišnjeg tempa. Skladišta su trenutno popunjena oko 49 odsto, što je približno nivou zabeleženom 2021. godine.
Regulatori su pozvali države članice Evropske unije da pažljivo prate napredak u dopunjavanju skladišta i, po potrebi, preduzmu dodatne mere kako bi obezbedile energetsku sigurnost uoči predstojeće zime.
Pravila o metanu izazivaju podele
Istovremeno, energetske kompanije i države članice EU sa nestrpljenjem očekuju odluku Evropske komisije o primeni novih pravila koja se odnose na emisije metana – izuzetno snažnog gasa sa efektom staklene bašte, čiji je potencijal zagrevanja planete u periodu od 20 godina više od 80 puta veći od ugljen-dioksida.
Kritičari upozoravaju da bi trogodišnje oslobađanje od kazni, koje se pominje u nacrtu dokumenta u koji je Euronews imao uvid, moglo da ugrozi energetsko snabdevanje Evropske unije. S druge strane, zagovornici novih pravila odbacuju te tvrdnje, ističući njihove klimatske koristi u vreme sve učestalijih toplotnih talasa, kao i potrebu za regulatornom izvesnošću.
Najmanje 12 država članica EU pozvalo je Evropsku komisiju da odustane od novih pravila o metanu, dok su veliki izvoznici gasa u Evropsku uniju – među kojima su Sjedinjene Američke Države, Katar, Alžir i Nigerija – upozorili da bi mogli da smanje ili obustave isporuke ukoliko nova pravila povećaju njihove troškove poslovanja.
Međunarodno udruženje proizvođača nafte i gasa (IOGP) saopštilo je da se njihovi zahtevi prvenstveno odnose na obaveze uvoznika u vezi sa praćenjem, izveštavanjem i verifikacijom emisija metana, koje bi trebalo da stupe na snagu 1. januara 2027. godine.
"Od naše industrije se očekuje da ispuni administrativne zahteve, iako ključni elementi sistema – poput odgovarajućih modela sertifikacije, usaglašenih protokola za verifikaciju, akreditacionih tela i procedura – još nisu uspostavljeni, iako je do roka za usklađivanje ostalo manje od šest meseci", rekao je portparol IOGP-a za Euronews.
Evropska komisija nije odgovorila na zahtev Euronewsa za komentar pre objavljivanja teksta.
Komentari (0)