Erdoganov trijumf i Trampov šou: Šta se stvarno dešavalo iza zatvorenih vrata najnapetijeg NATO samita?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Glavni grad Turske prethodna dva dana izgledao je kao neprobojna tvrđava ukrašena hiljadama zastava i digitalnim bilbordima koji slave savezništvo. Bezbednosni protokoli bili su rigorozni - novinari su prevoženi isključivo specijalnim autobusima, a pristup sopstvenim prevozom bio je praktično nemoguć.
Medijski centar, smešten u modernoj biblioteci s pogledom na Belu palatu, bio je strateški postavljen tako da svaka televizijska kamera u kadru mora uhvatiti masivnu tursku zastavu pored one NATO-a. Redžep Tajip Erdogan nije štedeo trud da Samit pretvori u sopstveni komunikacioni trijumf, ali iza besprekorne organizacije krili su se duboki politički ponori.
Ukrajina i budžeti: Transformacija pod pritiskom
U srcu agende bila je podrška Ukrajini i rastući odbrambeni apetiti Alijanse. NATO se obavezao na paket pomoći Kijevu u iznosu od neverovatnih 70 milijardi evra, uz obećanje o daljem povećanju vojnih rashoda. Generalni sekretar Mark Rute izjavio je da prisustvujemo "istinskoj transformaciji NATO-a", naglašavajući da će evropski saveznici postati znatno sposobniji za saradnju sa SAD kako bi osigurali bezbednost za milijardu ljudi.
Dok je Donald Tramp samit opisao kao "veoma uspešan" uz tvrdnje o "ogromnom jedinstvu", realnost na terenu bila je znatno kompleksnija. Pored istorijskih obećanja, Samit su obeležile i neočekivane tenzije koje su ponovo potekle iz Vašingtona.
Trampov šou u senci Irana i Grenlanda
Tanjug/AP/Alex Brandon
Donald Tramp je u Ankari nastupio u svom prepoznatljivom stilu - mešavini verbalne agresije i hvalisanja. Iznenada je proglasio da je memorandum o razumevanju sa Teheranom "istekao", nazivajući iransko rukovodstvo "bolesnim, zlobnim i nasilnim ljudima". Ove izjave došle su neposredno nakon američkih napada na iranske ciljeve, što je Vašington opravdao kao odmazdu za napade na trgovačke brodove u Ormuskom moreuzu.
Iako su kritičari u Vašingtonu optužili Trampa za loše rukovođenje pregovorima, Mark Rute mu je neočekivano pružio pokriće, nazivajući američke udare "apsolutno neophodnim" jer Iran krši primirje i ugrožava slobodu plovidbe.
Međutim, to nije bilo sve. Tramp je nakon višemesečnog ćutanja ponovo aktivirao temu kupovine Grenlanda, napao Španiju pretnjama o prekidu trgovinskih odnosa i uputio oštre kritike Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. Na konferenciji za novinare, gledajući u stotine novinara koji su se gurali za reč, Tramp je ushićeno uzviknuo: "Mnogo novinara, vau!", uživajući u pažnji dok je kasnije tvrdio da ga evropski lideri "vole" i da mu govore: "Volimo vas, gospodine".
Povezane vesti
Kraj evropskog straha: Od udovoljavanja do samopoštovanja
Tanjug AP/Francisco Seco
Ipak, ono što smo zaista videli u Ankari nije bila "ogromna ljubav", već radikalna promena u stavu Evropljana. Kako primećuju svetski mediji poput "Njujork tajmsa" i "Politika", era u kojoj je glavni cilj evropskih lidera bio da odobrovolje hirovitog američkog predsednika definitivno je završena.
Evropa je odlučila da "spusti loptu", ali ne iz straha, već iz zamora. Diplomate NATO-a Trampa sve češće upoređuju sa dečakom iz Ezopove basne koji je stalno vikao "Vuk!". Njegove pretnje se i dalje uzimaju za ozbiljno, ali više ne izazivaju paniku.
"Povećavamo troškove odbrane zbog nas samih, a ne zbog tebe," poruka je koja se mogla čuti u kuloarima. Ministar spoljnih poslova Luksemburga Gzavije Betel, bio je brutalno iskren: "Dosta mi je panike zbog Trampa. Nismo ovde da bismo mu se ulizivali ili učestvovali u njegovom teatru. Radimo ono što moramo za našu bezbednost".
Ova nova evropska samouverenost temelji se na ubrzanom jačanju sopstvenih vojnih kapaciteta. Iako podaci pokazuju da će do 2026. godine samo pet od 32 države članice dostići cilj od 3,5 odsto BDP-a za odbranu, trend je jasan: Evropa više ne traži spas u Trampovom osmehu, već u sopstvenim resursima.
Albanija sledeća stanica?
Tanjug/AP/Alex Brandon
Dok se prašina u Ankari sleže, Alijansa već gleda ka budućnosti. Sledeći samit je okvirno planiran za Albaniju 2027. godine, mada ekonomske poteškoće Tirane i nedostatak entuzijazma sugerišu da bi se događaj mogao pomeriti za 2028. godinu.
Do tada, geopolitička scena će nesumnjivo biti neprepoznatljiva, ali će "lekcije iz Ankare" - o turskoj ambiciji, američkoj nepredvidivosti i novorođenom evropskom prkosu, ostati temelj novog svetskog poretka.
Komentari (0)