Peking i Vašington u duelu, ali i duetu: Koliki je značaj Trampove posete Kini i može li ona da bude istorijska?
Komentari14/05/2026
-17:15
Američki predsednik Donald Tramp posle devet godina ponovo je u Kini. Ceo svet pomno prati šta će biti zaključci razgovora lidera sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, čiji su odnosi poslednjih godina bili ozbiljno poljuljani. Prvog dana susreta Tramp obećava da će odnosi Kine i SAD biti bolji nego ikad, dok njegov domaćin poziva Vašington da zajedno grade svetlu budućnost.
Uoči posete, obojica predsednika jasno su stavila do znanja da će postizanje trgovinskog sporazuma biti za njih prioritet. Razgovaraće se, naravno, i o situaciji na Bliskom istoku, ali i o Tajvanu, koji je decenijama kamen spoticanja u odnosima Pekinga i Vašingtona.
Ono što se može zaključiti jeste da će sigurno svet nakon ovog bilateralnog sastanka drugačije gledati na odnose dve najveće svetske ekonomije i da je zapravo to bio cilj dolaska predsednika SAD Donalda Trampa, kako bi se trgovinski odnosi, ali i drugi odnosi kada je u pitanju razmena tehnoloških dobara, ali i ostalih privrednih grana u kojima sarađuju, zaista Sjedinjene Američke Države i Kina mnogo unapredio u narednom periodu.
Ono što kineski mediji stavljaju u prvi plan jeste da Donald Tramp predstavlja jednog od svetskih lidera koji uvek želi direktno da se susretne sa svojim partnerima i sa liderima velikih svetskih sila, kako bi direktno oči u oči sa njima rešio određene probleme i ono zbog čega se zapravo najviše spore dve najveće svetske ekonomije, a to je upravo trgovinska razmena.
Govoreći za Euronews Srbija, bivši dopisnik RTS-a Milorad Denda kaže da je važna sama činjenica da u Peking dolazi predsednik najveće sile na svetu ili sile s kojom Kina želi da ima dobre odnose, da se ono što su nesporazumi rešava u ovakvim susretima.
"Ono što je karakteristično, to je uobičajen protokol dočeka državnika u Kini, s tim što, naravno, da se u samoj prirodi i čoveku koji dolazi oseća naglašen značaj te posete i boravka tamo. Ovde bih takođe rekao jedan vrlo važan kod Kineza uvek prisutan, simbolični potez koji su napravili time što su organizovali posetu Donalda Trampa Nebeski hram. To je kulturno-istorijski spomenik na Uneskovoj listi. Mislim da su Kinezi, organizujući ovu posetu zapravo rekli da očekuju i od kinesko-američkih odnosa da u ovoj godini i u narednim godinama donesu dobru žetvu, odnosno dobre rezultate. Videćemo kada budu objavljeni detalji sa ovih razgovora da li je ta molitva već uslišena", rekao je on.
Kenny Holston/Pool Photo via AP
Novinar spoljnopolitičke redakcije Euronews Srbija Ljubiša Ivanović kaže, ipak, da ovaj susret nije istorijski.
Povezane vesti
"Istorijski je bio samo onaj 1972. godine kada je došao (Ričard) Nikson i otvorio Kinu, i eventualno u izvesnoj meri 2000. godine, na izmaku Klintonovog mandata, kad se sreo sa Đang Ceminom, kada je Kina primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju, što je nju katapultiralo u ekonomskom smislu uz Dengove reforme šest godina ranije. Nije ovo istorijska poseta. Mislim, ona bi mogla u teoriji biti ukoliko se napravi nekakav veliki sporazum oko Tajvana, recimo, što ja sumnjam da će se dogoditi. Ona je važna svakako, ali nije istorijska", istakao je Ivanović.
Kada je reč o Nebeskom hramu, Ivanović podseća da je u Trampovom prvom mandatu takođe napravljen presedan kod njegove posete Pekingu.
"Tramp voli pompu, on voli da mu se laska, pa je tako Si Đinping organizovao večeru u Zabranjenom gradu u njegovom prvom mandatu, što je takođe bilo u protokolarnom smislu bez presedana. Ali ovo nije istorijska poseta, ja bar ne očekujem da će biti istorijska. Gospodin Denda je u pravu kad kaže da Kinezi jako vode računa o ovome, jer moramo priznati da je već odnos Sjedinjenih Država i Kine istovremeno i duel i duet. Oni će biti u predvidivoj budućnosti permanentno i u sukobu i u sporu i partneri", rekao je on.
Na pitanje da li dvojica lidera sada prekrajaju neki novi svet u budućnosti, Denda kaže da bi pre rekao da se prilagođavaju promenama u svetu jer Kinezi ne bi želeli da imaju ulogu da prekrajaju stvari.
"Oni bi pre da sarađuju, da se dogovaraju, da zajednički ostvaruju rezultate i stvaraju benefite i za jednu i za drugu zemlju, ali i za ceo svet. To upravo naglašava i Si Đinping u ovom obraćanju Trampu, da odnosi te dve zemlje su značajni i za jednu i za drugu zemlju, ali pre svega i za ceo svet, da stabilnost tih odnosa značajno doprinosi stabilnosti opštoj u svetu. Zato je važan taj susret. Slažem se da nije istorijski, ali jeste značajan, možda čak da bude i prekretnički u nekom smislu, ukoliko se ostvare neki dogovori na trgovinskom planu i suzbijanju ovih svih nesporazuma, sankcija, potezanjem za sankcijama koje Tramp, vidimo, proteklih godina često radi, ali nailazi na odlučan odgovor iz Pekinga. I moguće je da će ti odlučni odgovori iz Pekinga malo smiriti te želje i ambicije da se pritiskom na Kinu, a to je unapred osuđeno na neuspeh, nešto ostvari", istakao je Denda.
Kenny Holston/Pool Photo via AP
Kako je naveo, primetno je da je pripremu posete, i prošlog puta i sad, pravio američki ministar finansija, a ne državni sekretar, u ovom slučaju Marko Rubio.
"Dakle, akcenat je u tim odnosima je na ekonomiji, na trgovini, na zajedničkim projektima. Sama činjenica da Kina i Sjedinjene Američke Države ostvaruju više od trećine svetskog ekonomskog proizvoda, da čine četvrtinu stanovništva sveta i petinu međunarodne trgovine, dovoljno govori o važnosti da te dve zemlje, ta dva lidera, nađu neki modus vivendi, da žive zajedno i da zajedno nastupaju u smislu stvaranja boljih uslova i za svoje zemlje, ali i za ceo svet", istakao je on.
Povezane vesti
A govoreći o Tajvanu, Denda kaže da je to možda i važnije pitanje od ekonomskog, odnosno pitanje izvoza oružja na Tajvan.
"To je središnje pitanje suvereniteta, principa i na kraju samopoštovanja i poštovanja Kine. Jako je bitno da je to Si Đinping naglasio u svom prvom obraćanju i vidim da to kineski mediji izvlače u prvi plan, da je rekao jednu stvar koja lebdi u vazduhu, znamo svi, ali to je prvi put na taj način rečeno, da ako ne bude tajvansko pitanje rešavano na pravi način, može doći do sukoba i čak konflikta. Time je, upozoravajući na tu opasnost, on je to i nazvao dovođenje dve zemlje i svet u opasnost, jasno stavio do znanja Trampu da je tajvansko pitanje značajno pitanje gde se ne mogu i ne treba da prelaze neke crvene linije. Jedna od tih crvenih linija je i to naoružavanje Tajvana i to sa sumom koja je preko 10-12 milijardi dolara, prvi put u tom obimu", rekao je Denda.
Ivanović podseća da je Tramp potpisao u decembru najveće do sada ugovore o isporuci naoružanja Tajvanu u istoriji, ali je istakao i da treba praviti razliku između onoga što Tramp govori i onoga što američke institucije rade.
Povezane vesti
"Recimo, to je bilo u decembru, a u oktobru je objavljena strategija nacionalne bezbednosti koja kaže da Amerika mora da se povuče iz Evrope, ne sasvim, nego da smanji efektive u Evropi i na Bliskom istoku da bi ih prebacila u ovaj azijsko-pacifički region, upravo da bi zauzdavala Kinu. A jedino što Kinu deli od toga da zaista bude supersila je upravo Tajvan. Dakle, ona je okružena, uslovno rečeno, neprijateljskim zemljama, jer od Japana, poslednja ostrva Japana su na 50 kilometra od Tajvana, Tajvan, Vijetnam, Filipini, Južno kinesko more. Ona je zagrađena de facto sa svih strana, Južna Koreja takođe, i Amerika percepira Kinu kao svog najvećeg rivala i pokušava da je zauzda. I u tom smislu, možda će Tramp nešto reći da relaksira atmosferu, ali ne mislim da će bilo šta uraditi što bi ugrozilo vitalne američke interese i dati bilo kakvu koncesiju oko Tajvana, kao što to ni Kina neće uraditi sa druge strane. Što se tiče Irana, uh, Kina uvozi 90 odsto iranske proizvodnje nafte i ona je esencijalna za Iran, a oko 40 odsto kineskih potreba se doprema iz Persijskog zaliva, iz Omana, Kuvajta, Katara i tako dalje. Tako da je Kina veoma zainteresovana da se ovaj konflikt reši, ne samo zbog sebe, nego zato što ovaj konflikt, ukoliko bude još potrajao, može da gurne svet u recesiju", rekao je Ivanović.
Opširnije o poseti Trampa Pekingu pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)