Rat sa Iranom uzima maha: Kako "Zakon" od 29 milijardi vrši pritisak na Trampa i deli Kongres
Komentari
14/05/2026
-09:00
Jedanaest nedelja nakon početka vojnih operacija protiv Irana, administracija Donalda Trampa suočava se sa sve većim pritiskom Kongresa zbog rastućih troškova i nejasne izlazne strategije. Iako Bela kuća insistira na tome da su neprijateljstva završena uspostavljanjem prekida vatre, novi podaci Pentagona ukazuju na to da rat nastavlja da crpi ogromne američke resurse.
Sekretar odbrane Pit Hegset pojavio se pred Kongresom kako bi odbranio predloženi budžet za odbranu od rekordnih 1,45 biliona dolara, ali je odbio da precizira kada će administracija podneti zahtev za novi paket hitnog finansiranja rata.
Trenutna procena troškova sukoba porasla je na 29 milijardi dolara, što je skok od četiri milijarde u odnosu na podatke iznete pre samo dve nedelje.
Rat koji "košta“ uprkos prekidu vatre
Zvaničnici Pentagona potvrdili su da se na Bliskom istoku i dalje nalazi 15.000 američkih vojnika i više od 20 ratnih brodova. Pomorska blokada u Ormuskom moreuzu ostaje na snazi, što izaziva stalne tenzije na globalnim tržištima osiguranja i energenata.
Republička senatorka Lisa Murkovski izrazila je sumnju u tvrdnje administracije da je rat gotov, ističući da aktivna blokada i prisustvo hiljada vojnika govore suprotno.
Ova formulacija je ključna: ukoliko se rat proglasi aktivnim, Kongres ima šira ovlašćenja za nadzor, dok Bela kuća pokušava da situaciju predstavi kao puko "upravljanje prisustvom".
Kontrolor Pentagona Džej Herst priznao je da cifra od 29 milijardi dolara nije konačna, jer u nju nisu uključeni troškovi popravke više od deset američkih baza oštećenih u iranskim napadima, za koje procena još uvek ne postoji.
Povezane vesti
Pitanje municije i globalna ravnoteža
Posebnu debatu izazvalo je pitanje vojnih zaliha. Dok sekretar Hegset tvrdi da su strahovi o smanjenju zaliha municije preuveličani, budžetski zahtev Pentagona istovremeno traži istorijski visoka sredstva upravo za obnovu potrošenog materijala.
Kina kao mirotvorac u ratu sa Iranom
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp doputovao je juče u Peking u državnu posetu Narodnoj Republici Kini, na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga, javlja Sinhua.
Tramp će boraviti u Kini od 13. do 15. maja, a to je prva poseta jednog američkog predsednika toj zemlji posle gotovo devet godina, kao i njegova druga poseta Kini od novembra 2017. godine.
Samit dvojice najmoćnijih svetskih lidera, Donalda Trampa i Si Đinpinga, dolazi u trenutku kada su globalna trgovina, tehnološka trka i tenzije na Tajvanu postali prioriteti Vašingtona, nakon višemesečnog fokusa na unutrašnje probleme i sukobe na Bliskom istoku i zapadnoj hemisferi.
Tanjug AP/Mark Schiefelbein
Jedna od centralnih tema razgovora biće uloga Kine u rešavanju rata sa Iranom, koji traje već tri meseca.
Peking, u saradnji sa Pakistanom, pokušava da se pozicionira kao posrednik, promovišući plan od pet tačaka za prekid vatre i ponovno otvaranje strateški važnog Ormuskog moreuza.
Iako Peking javno pokazuje snagu, ekonomski podaci ukazuju na to da Kina želi hitan kraj sukoba; rast cena nafte povećao je troškove proizvodnje u Kini za čak 20%, pogađajući sektore od tekstila do plastike.
Povezane vesti
Više o ovome možete pročitati u našem posebnom tekstu OVDE.
General Den Kejn, predsednik Združenog generalštaba, potvrdio je da SAD imaju dovoljno resursa za trenutne misije, ali kritičari upozoravaju da se materijal povlači iz Evrope i Azije.
To otvara pitanje globalne bezbednosti, s obzirom na to da Vašington i dalje posmatra Rusiju i Kinu kao primarne strateške konkurente.
Povezane vesti
Institucionalni sukob oko ovlašćenja
Pitanje "ko odlučuje o ratu" postalo je centralna tema u Vašingtonu. Hegset je naglasio da Trampova administracija ne namerava da traži novo odobrenje Kongresa za nastavak operacija, pozivajući se na predsednikova ustavna ovlašćenja kao vrhovnog komandanta.
Međutim, otpor nije ograničen samo na demokrate. Republikanci, predvođeni Kenom Kalvertom i Suzan Kolins, zahtevaju jasnije rokove i fiskalnu transparentnost.
Kolins je javno upitala da li je administracija predvidela uticaj blokade moreuza na cene goriva, na šta Pentagon nije dao jasan odgovor.
Na pitanje o opravdanosti ogromnih troškova, Hegset je uzvratio kontra-pitanjem o "ceni iranskog nuklearnog oružja“, pokušavajući da fokus pomeri sa budžetskog deficita na egzistencijalnu pretnju.
Ipak, jedanaest nedelja nakon početka operacije, Vašington ostaje podeljen oko toga da li SAD imaju jasan plan za završetak sukoba ili je reč o ratu koji je samo zamrznut, uz neprestani rast troškova.
Komentari (0)