Pobuna u Guglu: Zaposleni protiv saradnje sa Pentagonom - da li je veštačka inteligencija postala novo oružje?

Zaposleni u kompaniji Google pokrenuli su niz protesta zbog korišćenja proizvoda veštačke inteligencije ove kompanije u poverljivim vojnim operacijama. Više od 600 radnika Gugla potpisalo je 27. aprila pismo upućeno generalnom direktoru Sundaru Pičaiju, pozivajući ga da spreči Pentagon u takvim namerama.

Zapanjujuća je sličnost u formulaciji ovog pisma sa onim koje je više od 4.000 zaposlenih poslalo 2018. godine, moleći Pičaija da otkaže "Projekat Mejven" (Project Maven) - ugovor koji je koristio AI tehnologiju kompanije za analizu snimaka sa dronova. U oba pisma se naglašava da kompanija na kraju neće moći da kontroliše način na koji Pentagon koristi tehnologiju, uz upozorenje na "nepopravljivu štetu" po reputaciju Gugla.

Dok je 2018. godine Google odlučio da ne obnovi ugovor i sastavio niz kompanijskih principa koji su uključivali obećanje da se njihova veštačka inteligencija neće koristiti u vojne svrhe ili za nadzor, današnja politika kompanije napravila je zaokret od 180 stepeni. Ovoga puta, zaposleni su dobili drugačiji odgovor, što pokazuje koliko su se stvari promenile u kompaniji i u celoj Silicijumskoj dolini poslednjih godina. Google je na kraju potpisao sporazum.

Sektor odbrane više nije "crna ovca" u tehnološkoj industriji. Google je proteklih meseci izgradio bliži odnos sa Ministarstvom odbrane SAD nakon nekoliko hladnih godina. Kako druga Trampova administracija povećava troškove za odbranu, tehnološke kompanije koje se takmiče za dominaciju u oblasti AI žustro se bore za unosne vladine ugovore koji bi mogli odrediti pobednike i gubitnike u ovoj trci.

Nedavno je Ministarstvo odbrane objavilo da je, pored Gugla, sklopilo ugovore sa još šest tehnoloških giganata: Amazon, Microsoft, Nvidia, OpenAI, SpaceX i startapom Reflection AI, za korišćenje njihove veštačke inteligencije u poverljivim projektima.

"Ostajemo posvećeni konsenzusu privatnog i javnog sektora da se veštačka inteligencija ne sme koristiti za masovni unutrašnji nadzor ili autonomno oružje bez odgovarajućeg ljudskog nadzora", izjavio je portparol Gugla.

Tačke trvenja

Tanjug/AP/Gene J. Puskar

Kompanija je zauzela "agresivniji" stav u ovom sporu sa zaposlenima, ograničavajući političke diskusije i zabranjujući upotrebu određenih tema i reči na internim forumima, kao što su termini "ICE" (imigraciona služba) i "genocid". Osoblje navodi da je kultura slobode, koja je nekada karakterisala čuveni "Googliness", sada nestala.

"Sramota je što je jedna od najvećih i najsjajnijih tehnoloških kompanija izbegla iskrenu diskusiju o ovome", izjavio je Andreas Kirš, viši istraživač u Google DeepMind-u. On je na mreži X objavio: "Lično se osećam neverovatno posramljeno što sam u ovom trenutku viši istraživač u Google DeepMind-u".

Nekoliko drugih zaposlenih potvrdilo je da se sve više oslanjaju na medijske izveštaje kako bi se informisali o internim projektima. Jedna od glavnih tačaka spora je i "Projekat Nimbus", ugovor vredan 1,2 milijarde dolara između Gugla i Amazona potpisan 2021. za pružanje cloud usluga izraelskoj vladi. Nakon izbijanja rata u Gazi 2023. godine, pojedini zaposleni su izrazili zabrinutost kako kompanija pomaže izraelskoj vojsci. Tenzije su kulminirale 2024. godine kada je Google otpustio 50 zaposlenih zbog mirnog protesta (sit-in).

Google ipak tvrdi da se ovi ugovori odnose na administrativne zadatke, a ne na upotrebu AI u vojne svrhe ili za nadzor. Međutim, radnici strahuju da kompanija na kraju neće moći da nametne te granice i zahtevaju veću transparentnost.