Koji objekti ne mogu da budu upisani po Zakonu "Svoj na svome": Advokat objašnjava pet ključnih prepreka
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zakon "Svoj na svome" otvorio je mogućnost za upis prava svojine na brojnim nelegalno izgrađenim objektima, međutim to ne znači da će svaka prijava da bude prihvaćena. Gradnja na tuđem zemljištu, sporovi oko vlasništva, ali i objekti izgrađeni nakon stupanja zakona na snagu samo su neke od situacija koje mogu da budu prepreka za upis. Advokat Lazar Borozan objasnio je za Euronews Srbija u kojim slučajevima građani ne mogu da ostvare ovo pravo.
Jedan od razloga zbog kojih prijava može da bude odbijena je kada je predmet upisa poseban deo objekta u stambenoj zgradi koji je nastao od zajedničkih prostorija.
"Neko je, na primer, pretvorio tavan u stan ili je pripojio deo podruma stanu, a nije dostavio ugovor sa stambenom zajednicom i saglasnost 51 odsto vlasnika drugih stanova. Takav prostor može biti predmet ovog zakona, ali je neophodno da se dostave ugovor i odgovarajuća saglasnost. Ukoliko ne postoji odgovarajuća dokumentacija objekat neće moći da bude upisan", kazao je advokat.
Problem može da nastane i kada objekat nije vidljiv na satelitskom snimku za teritoriju Srbije. Do toga može da dođe zbog tehničkih okolnosti, poput guste vegetacije ili velike oblačnosti. U takvim slučajevima građani uz prijavu moraju da dostave i elaborat geodetskih radova.
Među važnim ograničenjima za upis prava je i vreme izgradnje objekta. Zakon se ne odnosi na objekte koji nisu bili izgrađeni do njegovog stupanja na snagu. To znači da oni koji su nakon tog datuma započeli gradnju bez građevinske dozvole ne mogu da računaju na upis po Zakonu "Svoj na svome".
"Ako je neko pre šest meseci uzeo da zida i izgradio objekat, on ne bi mogao da se evidentira u skladu sa ovim zakonom. Ako je neko nakon stupanja zakona na snagu počeo da gradi bez građevinske dozvole, prema trenutno važećem zakonodavstvu ne bi mogao da se izvrši ovaj upis", istakao je.
Dodao je da nije isključeno da u budućnosti bude donet neki novi propis koji bi omogućio rešavanje statusa takvih objekata, ali da za sada za to ne postoji mogućnost u okviru ovog zakona.
Promo
Četvrta situacija u kojoj prijava za upis može da bude odbijena jeste kada je objekat izgrađen na zemljištu koje je u svojini drugog lica.
"Osnovno pravilo je da podnosilac prijave mora da dokaže da je vlasnik ili suvlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi. Ukoliko zemljište pripada drugom licu koje nije saglasno sa upisom, postupak, po pravilu, ne može da se sprovede", ukazao je Borozan.
Ipak, zakon predviđa poseban izuzetak za određene slučajeve gradnje na tuđem zemljištu. Da bi građanin mogao da ga primeni, potrebno je da ispuni pet uslova.
"Prvi uslov je da je u trenutku izgradnje objekta imao pravni osnov za korišćenje zemljišta, koji je prestao da postoji nakon izgradnje. Drugi uslov je da je objekat najmanje 20 godina služio za stanovanje podnosioca prijave", rekao je.
Treći uslov koji građanin mora da ispuni jeste da je najmanje 10 godina u kontinuitetu plaćao porez.
"Četvrti i peti uslov su da u međuvremenu nije doneto rešenje o uklanjanju objekta i da podnosilac prijave nema drugu nepokretnost u svom vlasništvu koja mu služi za stanovanje.
Peti razlog zbog kojeg može da dođe do odbijanja prijave za upis jeste kada više osoba podnese prijavu za isti objekat, odnosno kada više njih tvrdi da polaže pravo na istu nepokretnost.
Advokat je objasnio da to može da se dogodi kada se članovi porodice ili druga lica ne slažu oko toga ko je finansirao izgradnju objekta i ko je njegov stvarni vlasnik.
"Ako postoji više konkurentskih prijava za istu nepokretnost, Agencija na osnovu priloženih dokaza i dostupnih podataka donosi potvrdu ukoliko na nesumnjiv način može da utvrdi koje od tih lica je nosilac prava svojine. Ako nema mogućnosti da to nedvosmisleno utvrdi, sve podnosioce prijava obaveštava da nisu ispunjeni uslovi za upis i upućuje ih da pravo svojine prethodno reše pred nadležnim organom", zaključio je za Euronews Srbija Lazar Borozan.
Da li će objekat biti upisan ne zavisi, dakle, samo od podnete prijave, već i od toga da li su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. U slučajevima u kojima postoje nerešeni imovinsko-pravni odnosi, građani će najpre morati da razreše pitanje vlasništva kako bi mogli da ostvare pravo na upis.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)