Zatišje ili bura u pregovorima: Zbog čega se odlaže dijalog sa Prištinom i šta poručuje Evropska unija

Pitanje nastavka političkog dijaloga između Beograda i Prištine našlo se ponovo u centru pažnje javnosti, posebno nakon formiranja nove političke realnosti i promene vlasti u Srbiji. Evropska unija kategorično insistira na tome da se sve ranije preuzete obaveze, uključujući Briselski i Ohridski sporazum, moraju bespogovorno poštovati. Međutim, postavlja se legitimno pitanje kakav je stvarni manevarski prostor novih donosioca odluka, te da li je moguća pravna i politička revizija već dogovorenih okvira.

Advokat i nekadašnji vojni tužilac Dragan Pašić smatra da će doći do određenih pozitivnih pomaka kada je reč o pregovaračkom procesu. On ističe da buduće državne institucije raspolažu punim poverenjem i neophodnim legitimitetom kako bi pred međunarodnom zajednicom odlučno insistirale na zaštiti prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Kada je reč o primeni dosadašnjih dogovora, Pašić objašnjava složenost pravnog okvira.

Prema njegovim rečima, svaki potpisani međunarodni ugovor ima primat nad unutrašnjim zakonodavstvom i obavezuje aktuelne nosioce vlasti, u skladu sa striktnim pravilima Bečke konvencije. Ipak, on ostavlja prostor za institucionalno preispitivanje.

"Ukoliko delovi nekog međunarodnog sporazuma, Briselskog sporazuma ili drugih međunarodnih akata, direktno su u suprotnosti sa našim Ustavom kao najvišim pravnim aktom, onda bi to bila posebna tema za raspravljanje", precizirao je Pašić.

Euronews Srbija

On je dodao da bi u tom specifičnom slučaju parlament morao da se izjasni da li su ti delovi dogovora usklađeni sa nacionalnim interesima zemlje i pravnim standardima.

Unutrašnje reforme i sudbina dijaloga

Sa druge strane, istoričar Stefan Radojković pruža nešto drugačiju perspektivu, oslanjajući se na dostupne političke programe novih aktera, pre svega na dokument Studentskog pokreta. On ukazuje na to da će u fokusu biti unutrašnje reforme, dok će pregovori sa Prištinom verovatno pretrpeti određene modifikacije usled novonastalih okolnosti.

Radojković naglašava da pomenuti program eksplicitno predviđa detaljnu reviziju svih neustavnih bilateralnih sporazuma koji su nesporno sklapani tokom prethodnog perioda i prethodnih pregovora. Zbog toga veruje da Evropska unija upravo sada šalje preventivne poruke upozorenja, konstantno insistirajući na čvrstom kontinuitetu poštovanja ranije dogovorenog.

"Meni se ne čini da ćemo mi imati tek tako otpočinjanje tog Briselskog dijaloga, da će se to tek tako desiti. Meni je to indicija da će doći do ponovnog promišljanja da li uopšte treba da učestvujemo u Briselskom dijalogu", naglasio je istoričar tokom televizijskog gostovanja.

Euronews Srbija

On je takođe pojasnio da Srbija kao ugovorna strana ima pravo da u potpunosti preispita svoje učešće u pregovaračkom procesu, posebno imajući u vidu često problematično ponašanje druge strane. Radojković otvoreno podseća da je prištinska administracija na čelu sa Albinom Kurtijem godinama potpuno ignorisala sve što je potpisano, što Beogradu daje sasvim legitimno pravo da po istom principu uvede recipročne mere ili čak traži zvanične izmene postojećih dokumenata.

Pored toga, on detaljno prognozira da će se nova vlada u narednih godinu do dve dana apsolutno primarno posvetiti dubinskom oporavku svih institucija i striktnoj vladavini prava. Zbog te činjenice, kako tvrdi, glavna i goruća spoljnopolitička pitanja biće privremeno stavljena sa strane ad acta, sve dok se unutar same države ne reše ključni unutrašnji reformski problemi.

"Mi imamo, na primer, za onaj čuveni francusko-nemački plan i Ohridski aneks, da tu nije ništa potpisano, već da su postojali neki usmeni dogovori. Ako vi nemate ništa potpisano, nova garnitura na vlasti ima svako pravo da revidira i da pokuša da vidi šta može da uradi u domenu međunarodnog prava, kako bi popravila pregovarački položaj Republike Srbije", zaključio je Radojković, ostavljajući širom otvoreno izuzetno važno pitanje kakvih ćemo tačno biti svedoci novih diplomatskih i političkih koraka koje će naša država zvanično preduzeti u narednom osetljivom periodu.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta