Tramp kod Si Đinpinga: Može li istorijska poseta Pekingu doneti mir na Bliskom istoku?

Dolazak američkog predsednika Donalda Trampa u dvodnevnu posetu Pekingu, koja će se zvanično održati 14. i 15. maja, može da predstavlja jedan od ključnih događaja tokom njegovog drugog mandata. U svetskoj javnosti se podigla velika bura jer postoje ogromna očekivanja od razgovora šefa dveju država, koji je uzgred trebalo da se održi u martu ali je odložen zbog rata u Iranu.

Da je Tramp došao sa velikom ambicijom ukazuje i sastav američke delegacije, koju sačinjavaju jako uticajni ljudi iz sveta biznisa i privrede. Među njima se nalaze Ilon Mask kao vlasnik Tesle, Džensen Huang iz Nvidije, kao i direktori Boinga, Epla i Blekroka.

Osim očigledne potrebe da se povrati obim trgovinske razmere koji je opao u poslednjoj godini zbog carina i drugih ograničenja (Sa 690 milijardi na 414 milijardi dolara), može se sasvim opravdano pretpostaviti da će jedna od tema biti i razgovor o krizi na Bliskom istoku.

Dok se održava važan susret u Pekingu, istovremeno (14. i 15. maja) u Vašingtonu se sastaju delegacije Izraela i Libana radi razgovora o sklapanju mira. Sasvim je izvesno da će Tramp i Si raspravljati i o Iranu, jer je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči bio u poseti Pekingu od 5. do 6. maja i razgovarao sa kineskim ministrom Vang Jiem.

Prema informacijama iz štampe i javnih saopštenja, Kina je tada potvrdila svoju rešenost da zastupa interese Irana i radi na odbrani njegovog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Američki predsednik je pre odlaska u Peking istakao da ne isključuje mogućnost posete Rusiji u toku ove godine, što može imati ozbiljnih implikacija na dalje rešavanje ukrajinskog konflikta.

Zaoštreni odnosi sa Iranom pred put u Peking

Tramp je radi eventualne nove eskalacije održao sastanak sa svojim timom u Vašingtonu pre dva dana, 11. maja, na kom su prisustvovali Stiv Vitkof, specijalni izaslanik za Bliski Istok, Marko Rubio, državni sekretar SAD, Džej di Vens, potpredsednik SAD, Den Kejn, načelnik generalštaba, kao i Džon Retklif, šef CIA. Kako je to preneo Aksios, izgleda je Tramp insistirao na ograničenim vojnim udarima na Iran kako bi pridobio tamošnje rukovodstvo na popuštanje oko nuklearnih pitanja koja su naročito sporna. Navodno bi se akcije fokusirale na 25% ciljeva koje su SAD planirale da napadnu u toku rata, ali se to nije desilo zbog obima operacija, pa bi se time vršio dodatni pritisak na Iran. Da se iskreno razmišljalo o ovoj mogućnosti govori i izjava Trampa, samo dan pre polaska u Peking: „primirje je na aparatima, a mirovni predlog Irana je smeće, nisam ga ni pročitao!“.

Tanjug AP/Mark Schiefelbein

Saudijska Arabija i Kuvajt ponovo su dozvolili američkoj vojsci korišćenje svojih baza i vazdušnog prostora, nakon ranije uvedenih ograničenja povezanih sa operacijom „Sloboda“ (koju je pokrenuo Tramp od 4. do 5. maja) i obezbeđivanjem plovidbe kroz Ormuski moreuz. Prema pisanju lista Vol Strit Žurnala, Trampova administracija razmatra ponovno pokretanje pomorske misije za zaštitu trgovačkih brodova, a Pentagon najavljuje mogućnost brze obnove operacija.

Odluka o ponovnom pristupu američkih snaga u Saudijskoj Arabiji usledila je nakon dužeg telefonskog razgovora Trampa sa prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom. Čak je i Velika Britanija izjavila da će rasporediti razarač u Zapadnu Aziju u pripremi za potencijalnu međunarodnu „misiju“ usmerenu na „zaštitu“ pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu, saopštilo je u subotu britansko ministarstvo odbrane.

Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Galibaf je u izjavi za štampu ukazao da je neophodno da SAD usvoje iranske predloge. On je naveo: Nema drugog izbora nego da se priznaju prava iranskog naroda kako je navedeno u predlogu od 14 tačaka. Bilo koji drugi pristup bio bi potpuno uzaludan; to bi bio samo jedan neuspeh za drugim. Što duže odlažu, više će američki poreski obveznici platiti za to“.

Slično je bilo i saopštenje portparola iranskog ministarstva spoljnih poslova Ismaila Bageia, koji je istakao: „Iran se pokazao kao odgovorna sila u regionu, a istovremeno, mi nismo nasilnici. Umesto toga, mi smo protiv maltretiranja. Samo pogledajte naše ponašanje, a zatim pogledajte ponašanje drugih. Da li smo mi ti koji su pokrenuli vojnu kampanju protiv zemlje udaljene hiljadama kilometara?“.

Rusija ponovo predlaže odlaganje obogaćenog uranijuma na njenu teritoriju

Dok traju ove nesuglasice Rusija nastoji da posreduje između strana, verovatno i u cilju kako bi olakšala kasnije pregovore oko ukrajinskog pitanja koje će kasnije doći na red, a u kome će SAD imati važnu ulogu. Kao što je to ranije istakla Marija Zaharova, sada je Vladimir Putin ponudio da je Rusija spremna da ukloni iranski obogaćeni uranijum. On je naglasio da: „Imamo ovo iskustvo i spremni smo da ga ponovimo. U početku su se SAD, Iran i Izrael složili sa ovim predlogom, ali je onda Vašington pooštrio svoj stav, zahtevajući uklanjanje uranijuma. Teheran ima dobar razlog da veruje Moskvi u nuklearnoj sferi, ali situacija na Bliskom istoku je sada došla do ćorsokaka“. Putin je naglasio da sukob u Iranu stavlja Rusiju u težak položaj zbog njenih dobrih odnosa sa Teheranom i drugim zemljama Persijskog zaliva. Prema njegovim rečima, ako ova situacija eskalira, „svi će patiti“.

Još teže posledice na svetsku privredu u slučaju obnove rata

Očekivanja od susreta Trampa i Sija su velika, ali u slučaju neuspeha kineskog posredovanja u krizi na Bliskom istoku, deluje sasvim izvesno novi talas eventualnih ograničenih udara na Iran. Ekonomske posledice takvog scenarija dodatno bi opteretile svetsku privredu i ugrozile položaj mnogih vlada. Takođe, ono što može da zabrine američke zvaničnike jeste izjava koja je stigla 12. maja od Ibrahima Rezaija, portparola Odbora za spoljnu politiku i bezbednost iranskog Parlamenta, da će njegova zemlja ići na obogaćivanje uranijuma iznad 90% u slučaju da administracija u Vašingtonu nastavi da insistira sa nerazumnim zahtevima.

Nezvanični kanali Iranske revolucionarne garde, (novine Tasnim i Fars) su čak preneli otvorenu pretnju da će preseći internet kablove u Ormuskom moreuzu, što može predstavljati novi bezbednosni i finansijski rizik. Preko tih kanala prolazi 20 % svetske finansijske razmene i skoro isto toliko internet saobraćaja. Mnogi analitičari i naučnici predviđaju još veće potrese u slučaju ovakvog razvoja scenarija.