Od Niksona do Trampa: Kako se menjala Amerika prema Kini?

Kada je Ričard Nikson otputovao u Peking 1972. godine, bio je to veliki rizik. Kladio se da će diplomatsko otvaranje prema komunističkoj vladi i zahlađenje odnosa sa Tajvanom služiti američkim interesima. Sve potonje posete američkih predsednika Kini temeljile su se na toj ideji. S druge strane, kineski lideri su ove samite videli kao način za smirivanje tenzija, isticanje svojih ključnih interesa i pružanje nade u jačanje odnosa u godinama koje dolaze.

Ove posete deo su neprekidnog smenjivanja mračnih i svetlih perioda u međusobnim odnosima – od sumornog doba nakon masakra na trgu Tjananmen, do naelektrisane atmosfere 2001. godine kada je Kina ušla u Svetsku trgovinsku organizaciju i postala zamajac globalne ekonomije.

Sve to vreme, američki predsednici su se nadali da će integracija kroz trgovinu jednog dana dovesti do političkih promena u Pekingu. Međutim, kako je moć Kine rasla, a njihova država postajala sigurnija u sebe, mnogi tvrde da se dinamika samita promenila. Veliki broj kineskih zvaničnika i analitičnika danas na Sjedinjene Države gleda kao na naciju u nepovratnom opadanju.

Pre dolaska u Peking u sredu, američki predsednik Tramp je na mrežama objavio da planira da zatraži od Si Đinpinga, "lidera izuzetnog ranga", da "otvori" Kinu – što je formulacija koja odjekuje načinom na koji su američki predsednici oblikovali odnose sa Kinom već pola veka.

1972, Ričard Nikson

Credit: Pictures From History / akg-images / Profimedia

Niksonova poseta Kini jedna je od najvažnijih inostranih turneja nekog američkog predsednika u periodu nakon Drugog svetskog rata. Do nje je došlo 1972. godine, nakon što je Henri Kisindžer, tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost, godinu dana ranije tajno boravio u Pekingu kako bi ispitao mogućnosti diplomatskog približavanja Mao Cedungu i premijeru Džu Enlaju.

Sjedinjene Države nisu imale zvanične odnose sa Narodnom Republikom Kinom još od njenog osnivanja 1949. godine, već su antikomunističku vladu Kuomintanga na Tajvanu priznavale kao legitimnu suverenu vlast Kine. Ipak, dogodio se značajan geopolitički pomak koji je podstakao napore Niksona i Kisindžera: Sovjetski Savez i Kina su se udaljili, a upravo je taj razdor motivisao Niksonovu administraciju da pruži ruku Pekingu.

Niksonova poseta iznedrila je nezaboravne trenutke, uključujući šetnju Kineskim zidom; "Morate zaključiti da je ovo veliki zid i da ga je morao sagraditi veliki narod", izjavio je tada. Kasniji dolazak para pandi u Nacionalni zoološki vrt u Vašingtonu postao je trajni simbol ove međunarodne veze.

1975, Džerald Ford

Credit: Pictures From History / akg-images / Profimedia

Američki predsednik Džerald Ford boravio je u petodnevnoj poseti Kini u decembru 1975. godine, samo deset meseci pre smrti Mao Cedunga. Kina se tada nalazila u završnoj fazi Kulturne revolucije, desetogodišnjeg perioda koji je proistekao iz Maove kampanje za očuvanje vlasti, a koji je razorio društvene, ekonomske i političke temelje zemlje.

Komunistička partija je i dalje bila posvećena kursu diplomatskog približavanja SAD-u tokom Fordove posete, a razgovori su utrli put normalizaciji odnosa koju će 1979. godine ozvaničiti predsednik Džimi Karter. Zanimljivo je da Karter nije posetio Kinu tokom svog mandata, kao ni predsednik Džo Bajden.

1984, Ronald Regan

Credit: Universal History Archive/Universal Images Group / Universal images group / Profimedia

Kada je nepokolebljivi borac protiv komunizma Ronald Regan kročio u Kinu 1984. godine, nije govorio o potrebi za svrgavanjem Kineske komunističke partije ili podrivanjem njene politike - što je bio rečnik koji je koristio u odnosima sa Sovjetskim Savezom.

Regan je posetio Peking kao praktični političar, forsirajući razgovore o trgovini, koja će kasnije postati centralni stub američko-kineskih odnosa. Nakon posete, izjavio je novinarima da ga je ohrabrila "injekcija duha slobodnog tržišta" u kinesku ekonomiju.

1989, Džordž Buš Stariji

Credit: Pictures From History / akg-images / Profimedia

Kada je predsednik Džordž Buš Stariji sleteo u Peking u februaru 1989. godine, vratio se u zemlju koju je dobro poznavao. Njegovo poznavanje Kine zasnivalo se na funkciji šefa Američke kancelarije za vezu u Pekingu (1974–1975), što ga je činilo de fakto ambasadorom u periodu pre uspostavljanja zvaničnih odnosa.

Odnosi su bili u usponu mesecima pre posete, ali su protesti i masakr na trgu Tjananmen kasnije te godine ozbiljno zakomplikovali situaciju. Jedan incident tokom Bušove posete nagovestio je nadolazeći "zemljotres": američka ambasada je kineskim zvaničnicima dostavila listu zvanica za svečanu večeru, na kojoj se našao i Fang Lizi, poznati astrofizičar i disident. Kineska vlada ga je izbrisala sa liste neposredno pre banketa, što je izazvalo oštre proteste Amerikanaca.

1998, Bil Klinton

Credit: Ron Sachs / Zuma Press / Profimedia

Poseta Bila Klintona Kini odigrala se u euforičnoj deceniji nakon pada Sovjetskog Saveza, kada se činilo da su Amerika i njen političko-ekonomski sistem neprikosnoveni. Bio je to "kraj istorije", kako je pisao Frensis Fukujama.

Kineski lider Đijang Cemin pokazao je veliku spremnost za povezivanje. Pokušavao je da govori engleski na javnim događajima, pa čak i citirao Linkolnov govor u Getisburgu. Tokom Klintonove posete, Đijang je povukao neočekivan potez - dozvolio je direktan prenos njihove konferencije za novinare. Klinton se šalio sa Đijangom i bilo je očigledno da uživaju u međusobnom društvu, što je odavalo utisak da je Kina "otvorena za saradnju".

2001, 2002, 2005, 2008, Džordž Buš Mlađi

Credit: LUKE FRAZZA / AFP / Profimedia

Predsednik Džordž Buš prisustvovao je ceremoniji otvaranja Letnjih olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine, što su mnogi videli kao "izlazak" Kine na veliku svetsku scenu. Bila je to njegova četvrta poseta u eri visoke globalizacije, kada je kineska ekonomija cvetala.

Međutim, ova poseta se dogodila uoči svetske finansijske krize. To je, uz rat u Iraku, dovelo do jačanja uverenja kod kineskih zvaničnika, uključujući i Hu Đintaoa, da su SAD i njeni saveznici izgubili put. U njihovim očima, uspon Kine bio je nezaustavljiv, dok su zapadni sistemi delovali dekadentno.

2009, 2014, 2016, Barak Obama

Credit: LUKE FRAZZA / AFP / Profimedia

Prva poseta Baraka Obame 2009. godine protekla je u senci finansijske krize. Dok se Obama borio da izvuče zemlju iz recesije, kineska ekonomija je nastavila da raste zahvaljujući stimulativnim merama.

Do 2014. godine, odnosi su počeli da se pogoršavaju. Pod vlašću Si Đinpinga, Kina je postala agresivnija u okolnim morima i redovno se bavila sajber špijunažom protiv SAD. Tokom njegove poslednje posete 2016. godine, Obamin avion je sleteo u Hangdžou, ali je predsednik bio prinuđen da izađe na zadnji izlaz jer kineski radnici nisu dopremili stepenice do prednjeg dela aviona - što su mnogi protumačili kao namerno ponižavanje i simbol nove kineske samouverenosti.

2017, Donald Tramp

Kenny Holston/Pool Photo via AP

Tramp je tokom kampanje 2016. oštro kritikovao Kinu, posebno njenu trgovinsku praksu. Njegova poseta 2017. godine bila je uokvirena željom da se postave granice globalizaciji.

Iako tokom puta nije štedeo pohvale za Sija, nazivajući ga "veoma posebnim čovekom" dok su šetali praznim Zabranjenim gradom, Tramp je imao drugačije planove. Ubrzo nakon puta, u januaru 2018, pokrenuo je trgovinski rat sa Kinom. Odnosi su postali znatno teži, mada je Tramp izbegavao teme demokratije i ljudskih prava, što je odgovaralo kineskom rukovodstvu. Bio je to nagli zaokret u odnosu na decenije američke politike, zaokret koji je Tramp učinio još očiglednijim u svom daljem delovanju.