Autorski tekst Florens Bauer: Mladi u regionu vrednuju roditeljstvo, vreme je da uklonimo prepreke na tom putu

U vremenu kada ljudi širom sveta imaju sve manje dece, a zabrinutost za demografsku budućnost  raste, često čujemo kako je ova generacija mladih okrenula leđa porodici i izgubila interesovanje  za roditeljstvo.

Novi podaci iz globalnog istraživanja Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) o  demografskoj budućnosti (Demographic Futures Survey), objavljenog uoči Svetskog dana  stanovništva, menjaju ovaj narativ – barem kada je reč o zemljama Istočne Evrope i Centralne  Azije. Nalazi, zasnovani na odgovorima više od 13.500 digitalno povezanih mladih ljudi od 18 do  39 godina u 11 država i teritorija, ukazuju na izražen optimizam. Uprkos tome što žive u vremenu  obeleženom konfliktima, ekonomskom nesigurnošću i klimatskim promenama, mladi širom  regiona ostaju izuzetno optimistični i duboko posvećeni idealima porodice, braka i roditeljstva.

Kriza sa kojom se suočavamo nije kriza želja, već kriza prilika.

Na pitanje o tome kako vide svoju budućnost, čak 65% mladih izjavilo je da u velikoj meri sa optimizmom gleda na ono što ih očekuje. Da bismo to stavili u perspektivu, svega 50% njihovih vršnjaka u Zapadnoj Evropi i Istočnoj Aziji deli isti taj optimizam.

Mladi i dalje vide porodicu kao temelj ličnog identiteta i sreće:

● 79% njih želi da stupi u brak, u poređenju sa svega 63% mladih u zemljama Zapadne Evrope i Istočne Azije sa kojima je rađeno poređenje

● 87% navodi radost i sreću koje donosi roditeljstvo kao glavni motiv zbog kojeg žele decu.

Većina mladih izražava želju da ima dvoje ili više dece. U zemljama Istočne i Jugoistočne Evrope  sa nižim stopama ukupnog fertiliteta, idealna porodica u proseku podrazumeva između dvoje i  troje dece (statistički prosek 2,6 -2,9), dok se u zemljama Centralne Azije sa višim stopama  fertiliteta taj broj približava četvoro dece (statistički prosek 3,7). Jasno je da ova generacija i dalje  teži porodici i roditeljstvu. 

Zašto onda demografska slika u regionu prikazuje potpuno drugačiju stvarnost? Zašto su stope  fertiliteta u padu u Istočnoj Evropi i delovima Centralne Azije?

Istraživanje ukazuje na veliku razliku između onoga što mladi žele i onoga što zapravo mogu da  ostvare. Do trenutka kada uđu u kasne tridesete godine, većina ispitanika nije ni blizu ostvarenja  svojih porodičnih težnji. Više od jedne od pet žena (22%) starosti od 35 do 39 godina nema decu,  iako gotovo sve one navode da žele da postanu majke.

Rezultat je značajna razlika između željene i ostvarene veličine porodice. U proseku, i žene i  muškarci imaju znatno manje dece nego što bi želeli (statistički prosek 1,25 i 2). Ovo je  najuočljivije u Ukrajini, gde žene u proseku žele troje dece, ali je stvarnost sukoba svela stvarni  statistički prosek na tek nešto više od jednog deteta.

Šta sprečava mlade ljude da imaju decu? Podaci širom regiona ukazuju na očekivani sled  događaja: stabilan posao mora doći pre samostalnog stanovanja, samostalno stanovanje pre  stabilne veze, a stabilna veza pre roditeljstva.

Kada jedna karika u ovom lancu nedostaje, svaki sledeći korak se odlaže ili izostaje. Za mnoge  to znači da odluku o roditeljstvu odlažu ili u potpunosti odustaju. Novi podaci pokazuju da se  mfinansijska nesigurnost vidi kao glavna prepreka i za partnerske odnose i za roditeljstvo. Nakon  toga slede nedostatak pristupačnog stambenog prostora, zdravstveni izazovi, poteškoće u  pronalaženju pravog partnera, kao i zabrinutost zbog neravnomerne podele brige o deci i kućnih  poslova.

Demografske politike su se do sada uglavnom oslanjale na kratkoročne finansijske podsticaje,  često praćene retorikom koja podstiče žene da rađaju više dece.

Novi podaci pomažu da razumemo zašto ovakve mere ne daju rezultate. Za mladu osobu koja se  bori da pronađe stabilan posao, adekvatno mesto za život ili odgovarajućeg partnera koji je  spreman da podeli teret brige, novčani podsticaji ne znače mnogo. Oni jednostavno ne rešavaju  sistemske prepreke koje stoje na putu do roditeljstva. U Populacionom fondu UN, podržavamo  vlade da razumeju ove veze i kreiraju politike i programe koji su mladima potrebni da ostvare  svoje želje – od obrazovanja o životnim veštinama do planiranja porodice, od politika prilagođenih  porodici od kojih koristi imaju i muškarci i žene, do prevazilaženja štetnih rodnih normi i bolje  raspodele neplaćenog rada i nege.

Daleko od toga da okreću leđa porodičnom životu, mladi u regionu jednostavno ne vide da su  ispunjeni uslovi koji su im neophodni da ostvare svoje težnje. Ovo možemo posmatrati kao izazov,  ali to je takođe i ogromna prilika. Mlade ne treba ubeđivati da je porodica važna – njima je već  stalo. Potrebno im je samo okruženje koje im omogućava da u skladu sa tim i deluju.

Ako ih saslušamo, uklonimo prepreke i podržimo ih u ostvarivanju njihovih ciljeva, možemo  osloboditi veliki potencijal jedne optimistične, posvećene generacije koja je spremna da gradi  naše zajedničko sutra.

*Autorka teksta Florens Bauer je regionalna direktorka UNFPA (Populacionog fonda UN) za Istočnu Evropu i  Centralnu Aziju