Slučaj "Marfin" ponovo trese Grčku: Posle 16 godina rasvetljena tragedija koja je postala simbol nasilja na protestima

Grčku ponovo potresa mračni slučaj "Marfin", vraćajući bolna sećanja na jedan od najtragičnijih dana u modernoj istoriji ove zemlje. Šesnaest godina nakon što je troje bankarskih službenika, među kojima i trudnica, živo izgorelo zarobljeno u zgradi banke koju su tokom masovnih protesta demonstranti zasuli zapaljivim bombama, istraga je dovela do novih, dramatičnih hapšenja. Pad osumnjičenih u Atini i Velikoj Britaniji, identifikovanih uz pomoć anonimnog mejla, ali i napredne biometrije, oživeo je nadu da će surova smrt nedužnih žrtava, kojima je masa tada vikala da "treba da izgore", konačno dobiti sudski epilog i zadovoljiti pravdu.

Četrdesetšestogodišnja žena, za kojom se tragalo u vezi sa podmetanjem požara uhapšena je u Velikoj Britaniji. Ovo hapšenje, uz privođenje još dvojice muškaraca u Grčkoj, predstavlja ogroman korak u rasvetljavanju tragedije koja je izazvala šok u Grčkoj i postala simbol nasilja tokom protesta. 

Ženu su u ponedeljak ujutru uhapsile britanske vlasti na osnovu međunarodne poternice, odnosno Interpolove crvene poternice. Očekuje se da će grčke vlasti u najkraćem roku pokrenuti postupak ekstradicije kako bi ona bila vraćena u domovinu radi suđenja. Osumnjičena, koja uporno negira krivicu i tvrdi da je nevina, živela je u Brajtonu u Engleskoj, najmanje poslednjih šest godina. Prema izveštajima britanskih i grčkih medija, ona je navodno pokazala spremnost da se dobrovoljno vrati u Grčku nakon što je protiv nje izdat nalog za hapšenje, ali su grčke vlasti ipak odlučile da postupe po zvaničnom međunarodnom zahtevu za hapšenje.

Šta se dogodilo 5. maja 2010?

Credit: Jussi Nukari / Lehtikuva / Profimedia

Slučaj Marfin Egnatia banke vuče korene iz 5. maja 2010. godine, kada je izvršen brutalni napad zapaljivim bombama na filijalu ove banke u samom centru Atine. Sve se dešavalo tokom masovnih, nasilnih protesta protiv strogih mera štednje, u kojima su učestvovale desetine hiljada ljudi tokom generalnog štrajka. Demonstranti su protestovali protiv drastičnih smanjenja plata i penzija, nametnutih od strane međunarodnih kreditora u zamenu za pakete finansijske pomoći.

U tom haosu, zgrada banke je zasuta Molotovljevim koktelima, a vatra se neverovatnom brzinom proširila kroz objekat, blokirajući izlaze. Troje zaposlenih ostalo je zarobljeno unutra. Žrtve ovog stravičnog napada bili su Paraskevi Zulija (35), Epaminondas Cakanis (36) i Angeliki Papatanasopulu (32), koja je tada bila u četvrtom mesecu trudnoće. 

Credit: Maro Kouri / Polaris / Profimedia

Kada su radnici, gušeći se od gustog, toksičnog dima, pokušali da nađu spas na malom balkonu zgrade, pojedinci iz naelektrisane mase ispod njih vikali su jezive parole, poručujući im da treba da izgore jer su radili tokom generalnog štrajka. Vatrogasne ekipe su imale ogromnih poteškoća da stignu do mesta nesreće zbog nepregledne mase ljudi i sukoba na ulicama.

Grčki mediji su juče objavili snimak na kom se vidi kako je počeo požar i kojom se brzinom proširio:

Kako je slučaj ponovo oživeo?

Premda su banka i rukovodstvo 2013. osuđeni zbog nemarnog ubistva i kršenja mera bezbednosti, oni koji su izazvali požar nikada nisu bili uhapšeni. Međutim,n akon 16 godina, slučaj je ponovo aktuelizovan zahvaljujući anonimnom mejlu policiji sa imenima osumnjičenih za koje se ispostavilo da su u tom periodu bili povezani sa anarhističkim krugovima.

Credit: DIMITAR DILKOFF / AFP / Profimedia

Hapšenje žene u Britaniji usledilo je ubrzo nakon što su u Grčkoj privedena dva muškarca stara 42 godine, osumnjičena za direktnu umešanost u isti napad. Inače, grčke vlasti su i 2020. godine ponovo otvorile istragu o ovim smrtnim slučajevima, ali prema navodima istražitelja, sadašnji dokazi su izuzetno čvrsti.

Glavna informativna emisija televizije "Star" objavila je detalje o tome kako su forenzičari uspeli da identifikuju lica kojima je sada određen pritvor, koristeći fotografije iz sada već daleke 2010. godine. Policijske laboratorije su sprovele složen proces biometrijske identifikacije. Prepoznatljivi beleg na čelu jednog od uhapšenih, koji se delimično video na starim fotografijama sa protesta, neosporno je uparen sa kasnijim fotografijama na kojima se jasno vidi celo lice osumnjičenog. Ista precizna metodologija primenjena je i na analizu očiju, nosa i ušiju.

Credit: DIMITAR DILKOFF / AFP / Profimedia

Istražitelji su toliko uvereni u svoje nalaze da dokaze nazivaju "neoborivim". Zanimljiv detalj otkriven je tokom pregleda digitalnih dokaza zaplenjenih od jednog osumnjičenog. Detektivi za krvne delikte pronašli su obimnu ličnu arhivu fotografija koja obuhvata godine pre i posle napada - 2007, 2008, 2009, zatim 2011. i 2012, ali sa jednim upadljivim, sumnjivim nedostatkom: ne postoji nijedna jedina fotografija iz 2010. godine.

"Izgledali su kao odred za likvidacije"

O atmosferi straha i nasilja tog dana svedočio je fotoreporter Ilijas Provopulos, koji je ovekovečio tragične trenutke. On se nalazio na međuspratu obližnje knjižare "Ianos". Prisetio se kako se neposredno pre napada atmosfera na inače mirnom protestu naglo promenila.

"Iznenada su se pojavili određeni pojedinci koje nikada ranije nismo videli. Instinkt me je naterao da pritisnem okidač na aparatu", ispričao je on.

Opisao je grupu od oko 12 ljudi koja se spojila na raskrsnici, primećujući njihov specifičan izgled.

"Bili su obučeni gotovo identično - u crnu odeću, sa rančevima i pokrivenim glavama, dok je druga polovina nosila maskirne detalje. Rekao bih da su izgledali kao pravi odred za likvidacije"

Credit: Tomasz Grzyb / AFP / Profimedia

Obojica muškaraca uhapšenih u Atini izjavila su na saslušanju da nemaju apsolutno nikakve veze sa ovim zločinom. Priznali su prisustvo na demonstracijama, ali su negirali učešće u nasilju. Ipak, policija jednog tereti za izvršnu ulogu i razbijanje stakla na banci, a drugog za koordinaciju napada. Njihov advokat Tanasis Kampajanis, izjavio je da istraga nije identifikovala počinioce, već "samo rančeve", izrazivši uverenje da će slučaj pasti na sudu.

Ministar za zaštitu građana Mihalis Hrisohoidis, ovim povodom poručio je da pravda mora biti zadovoljena: "Naša demokratija je snažna i uvek na kraju pobeđuje, ali ne pobeđuje osvetnički, već kroz sprovođenje pravde. Ne može postojati zločin, a kamoli oduzimanje ljudskih života, bez adekvatne pravosudne reakcije".