Nekad utočište, danas "tvrđava": Zašto Evropa steže obruč oko migranata
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od Evropskog parlamenta do nacionalnih skupština, mere protiv neregularne migracije postale su nova politička praksa širom Evrope. Evropski parlament je 2024. godine usvojio restriktivni pakt o migraciji i azilu koji je stupio na snagu ovog juna. Taj talas pooštravanja brzo se preliva na nacionalne parlamente.
U Švedskoj su usvojeni zakoni koji pojačavaju mere prema migrantima, uključujući i mogućnost oduzimanja boravišnih dozvola na osnovu kriterijuma lošeg ponašanja i obavezu za deo zaposlenih u javnom sektoru da prijavljuje osobe za koje se sumnja da borave u zemlji bez dokumenata.
Govoreći o ovim merama, Predrag Dragosavac, koji već 15 godina prati švedsku politiku i medije, kaže za Euronews Srbija da ove mere neće uticati samo na migrante, već na atmosferu u čitavom društvu.
"Jasno je na koji način će biti taj prvi nivo uticaja tih novih mera, znači na te ljude koji su neposredno pogođeni koji su u Švedsku došli u neko skorije vreme. To je pojačavanje represivnih mera koje onda proizvode paranoju, anksioznost, razne vrste, da kažem, osećanja srodnih tome. Ali, ono što je mnogo dublja promena jeste promena na nivou čitavog društva, jer u principu, te mere produbljuju ionako prilično duboke podele koje postoje u Švedskoj poslednjih godina", rekao je on,
Kako je dodao, narušava se taj jedan dugoročni ekvilibrijum na kome je bilo zasnovano švedsko društvo kroz veliki deo 20. veka i, na početku 21. veka.
"Švedska je počela od 40-ih, još 50-ih godina prošlog veka, bila useljenička zemlja. S jedne strane postojao je demografski imperativ, a postojao je i imperativ tržišta rada, bili su potrebni radnici, i dalje su joj potrebni ljudi. Tako da će ovo, ja bih rekao, ne samo dugoročno, već i srednjoročno, a možda i kratkoročno, proizvesti efekte, na tržišta rada, a onda i na nekom demografskom nivou, jer će se vrlo brzo suočiti sa problemima. Švedska naprosto neće više biti, i već ona nije na taj način atraktivna, za ljude da se doseljavaju u nju, jer ona ne može da ponudi više standard koji je mogla da ponudi pre 30, 40 ili 50 godina. Sa druge strane, ljudi koji dolaze suočavaju se sa ovom vrstom mera, i sa nekim nejasnim pravilima igre gde praktično sve može da bude upotrebljeno i protiv njih", dodao je Dragosavac.
Na pitanje da li su nove mere deo kampanje uoči parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u septembru, kaže da može da bude deo kampanje, ali i da je ovo deo dugoročne politike, pre svega ekstremno desne partije.
profimedia
Povezane vesti
"Nije formalno u sadašnjoj vladi. Već četvrtu godinu ta vlada, kako je zovu, desnog centra, u kojoj su konzervativci, liberali, i hrišćanske demokrate, formalno u vladi, ali ta vlada zavisi od švedskih demokrata koje su veće od bilo koje partije u vladi, i ovo je neka vrsta sprovođenja politike švedskih demokrata. Tako da može da se kaže da su oni svoja obećanja ostvarili. S druge strane, već i kratkoročno se sprovođenje ovih mera pokazuje kao, što u Švedskoj kažu, poljubac smrti za te tradicionalne partije, znači za liberale i za konzervativce, koji nikada u istoriji nisu bili na nižem nivou. Liberali koji su jedna od tih istorijski najdugovečnijih švedskih partija koje praktično postoje od kad postoji partijski pluralizam u Švedskoj, oni su danas na jedan odsto podrške po poslednjim merenjima. Konzervativci su isto najniži u nekoliko poslednjih decenija, tako da i na tom nivou ne može da se govori o nekom profitu. A s druge strane, rekao bih da za skretanje u tu vrstu populizma prosto čitavo društvo vuče u nekom pogrešnom pravcu i da su posledice vidljive, iako zakon praktično još nije ni stupio na snagu", rekao je on.
Na pitanje kako je Švedska od zemlje koja je rado godinama primala sve nacije sveta postala "negostoljubiva", Dragosavac kaže da je sistem nesumnjivo bio u nekoj vrsti krize.
"Postoje racionalni odgovori na krize koji obično nisu tako jednostavni i popularni u širokim narodnim masama, a postoje i neki populistički odgovori na krizu. I ono što je, rekao bih, žalosno, ali pokazuje se da i jedna zemlja koja je imala tako, može se reći, razvijen demokratski sistem poput Švedske, nije imuna na viruse populizma. I ovo je prosto jedan populistički trend koji nije samo karakterističan za Švedsku, ali stvarno nije bilo tako za očekivati, rekao bih, da Švedska tako lako sklizne tako nisko", dodao je on.
Da Švedska nije izolovan slučaj potvrđuju prakse drugih evropskih država, poput vlade Đorđe Meloni u Italiji, koja već godinama sprovodi politiku ograničavanja dolazaka i sporazuma sa trećim zemljama, dok je Nemačka, dugo simbol liberalnijeg pristupa, u poslednjih godinu dana značajno pooštrila kontrole na granicama i ubrzala procedure deportacija.
Danska, koja je među prvima krenula restriktivnijim putem, zabeležila je nagli pad migracija, a do kraja novembra prošle godine registrovan je istorijski minimum od 839 odobrenih zahteva za azil. Migracionu politiku Danske više od dve decenije oblikuju stranke desnice, dok premijerka Mete Frederiksen i njene Socijaldemokrate od dolaska na vlast 2019. godine sprovode politiku "nultog prihvata izbeglica".
Komentari (0)