Veštačka inteligencija pred zakonom: Kako će Srbija ukrotiti moderne tehnologije?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Veštačka inteligencija ubrzano menja svakodnevicu, a pravni sistemi širom sveta pokušavaju da idu u korak sa tehnološkim razvojem. Srbija trenutno radi na nacrtu svog prvog zakona o veštačkoj inteligenciji, koji će se u velikoj meri oslanjati na nedavno usvojeni AI akt Evropske unije. Stručnjak za IT pravo Denis Tul i IT konsultant Vojislav Rodić objašnjavaju šta donosi nova regulativa i zašto je važno zaštititi građane od zloupotrebe podataka i automatskog profilisanja.
Pravo uvek teži da prati život, iako je prirodno nešto sporije od njega. Zbog toga se prvo dešavaju tehnološke promene, na koje država mora adekvatno da reaguje.
"Nacrt našeg zakona će da predstavlja deo pravne tradicije i regulative u Evropskoj uniji. Naš zakon će pratiti i po formi i po sadržini ono što AI akt predstavlja u EU", objašnjava Denis Tul u razgovoru za Euronews Srbija.
On ističe da je to nužno jer se nalazimo na zajedničkom tržištu, te bi kompanijama bilo veoma komplikovano da posluju ukoliko pravila nisu ujednačena. Domaći zakon će definisati nivoe rizika, odrediti šta je strogo zabranjeno, šta spada u visokorizične tehnologije i kako se komunicira sa AI sistemima kroz načelo transparentnosti. Ipak, on upozorava da donošenjem zakona posao nije završen.
"Ovo je nešto u čemu nemamo iskustva. Praksa će nam pokazati da li su odredbe primenljive. Tehnologija se brzo menja, ono što danas zapišemo za tri godine može biti zastarelo. Pravni sistem je fluidan i mora da se menja", ističe Tul.
Sa druge strane, Vojislav Rodić naglašava da je evropski pristup stroži i drugačiji od onog u Americi, gde ne postoji jedinstven savezni zakon u ovoj oblasti. Poput GDPR-a, evropska pravila o veštačkoj inteligenciji imaće globalni uticaj. Ako domaća firma pravi rešenje za EU klijenta koristeći alate giganata poput kompanija OpenAI ili Google, moraće da poštuje evropske standarde. Posebno su osetljiva pitanja obrade podataka o ličnosti i prepuštanja ključnih odluka mašinama.
"Automatsko korišćenje profilisanja ljudi, bilo kod zapošljavanja ili bilo gde drugde, samo na osnovu veštačke inteligencije, strogo je zabranjeno. Ako tražite kredit u banci i budete odbijeni kroz razgovor sa četbotom, u proces mora biti uključen i čovek", upozorava Rodić.
Povezane vesti
On dodaje da su korisnici često nesvesni koliko informacija otkrivaju u svakodnevnoj komunikaciji sa algoritmima. Svaka interakcija sa veštačkom inteligencijom predstavlja predaju ličnih podataka.
"Svako pitanje koje postavite je istovremeno učenje za ponuđača. Zato su tako radoznali. Mi često govorimo o veštačkoj inteligenciji kao da je to svestan entitet sa slobodnom voljom, a zaboravljamo da su u pitanju softveri koji sakupljaju naše podatke", zaključio je Rodić.
Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta
Komentari (0)