Čović za Euronews Srbija: Nisu štedeli samo Tačija, sud je štedeo čitavu OVK kako bi sakrio pravu istinu

Nedavna presuda Specijalizovanih veća u Hagu, kojom su Hašim Tači i njegovi nekadašnji saradnici iz vrha takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora, delimično je razbila mit o njihovoj navodno besprekornoj oslobodilačkoj borbi. Međutim, nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović u razgovoru za Euronews Srbija ističe da ova presuda nije samo priča o Kosovu, već ogledalo duboko ukorenjenog međunarodnog organizovanog kriminala čije se posledice i slični obrasci danas mogu prepoznati i u aktuelnom sukobu u Ukrajini.

Analizirajući genezu zataškavanja zločina, Čović je povukao jasnu paralelu između nekadašnjeg odnosa međunarodne zajednice prema OVK i današnjih globalnih geopolitičkih previranja. Prema njegovim rečima, trgovina ljudskim organima predstavljala je vrhunac visoko organizovanog međunarodnog kriminala, koji je dugo bio zaštićen.

"Vilijamson je u trećoj tački konstatovao da nema dovoljno forenzičkih ostataka da bi napravili do kraja jasnu priču oko trgovine ljudskim organima, što nije čudo, jer je to visoko organizovani međunarodni kriminal, što sada pokazuje delimično i ovaj sukob, ili specijalnu operaciju koju imamo u Ukrajini", naglasio je Čović, direktno povezujući mehanizme globalnog zataškavanja sa modernim krizama.

Podsećajući na početke rasvetljavanja ovih događaja, on je objasnio da je državni vrh Srbije još 2001. godine apelovao na međunarodnu zajednicu i Haški tribunal da započnu istrage o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje je počinila OVK. Ipak, suočili su se sa zidom ćutanja i cinizma.

"Još 2001. smo pričali o Žutoj kući, pominjali Žutu kuću, govorili to Kušneru, koji je lekar, doktor, koji se onako cinično smejao i odbijao, iako su imali informacije za sve to. Karli Del Ponte smo to isto govorili, i ona je bila iskrena. U jednom trenutku nam je rekla da nema mandat i da joj ne daju da sprovodi istrage na prostoru Kosova i Metohije i na prostoru severne Albanije", citirao je Čović sećanja na tadašnje opstrukcije.

Preokret se, kako on objašnjava, dogodio tek 2011. godine sa izveštajem Dika Martija, što je rezultiralo ogromnim pritiskom i formiranjem specijalnih tužilaštava. Uprkos tome, konačne kazne izrečene liderima OVK su umanjene, te je sudsko veće odbacilo čak šest tačaka optužnice koje su se odnosile na neoborive dokaze o zločinima protiv čovečnosti. Čović smatra da je sud na taj način svesno štedeo čitavu terorističku organizaciju.

"Nisu oni tu samo štedeli Tačija. Oni su tu štedeli i OVK, kako se ne bi došlo do prave istine. Prava istina je početak, formiranje i nastanak OVK, koju su Amerikanci dobro tada deklarisali kao terorističku organizaciju, sve dok u Juniku nisu otišli u posetu Holbruk i onaj nesretni Hil, skinuli cipele, slikali se tamo i napravili od njih borce za ljudska prava", istakao je bivši potpredsednik Vlade.

Jedan od ključnih razloga zašto je pravda za srpske žrtve ostala nedostižna leži u hroničnom nedostatku zaštite svedoka. Osvrćući se na prethodna suđenja Haradinaju i Limaju, Čović je slikovito opisao taj problem: "Nekako je iz Haga kroz prozor ispala lista svedoka, i došla je do Limaja i Haradinaja, tako da su ti svedoci eliminisani".

Posebno zabrinjava činjenica da zločini počinjeni nakon 20. juna 1999. godine nisu ozbiljno tretirani, iako su tada ključnu ulogu na terenu imali KFOR i UNMIK. Prema Čovićevom mišljenju, upravo su međunarodne snage postale indirektni saučesnici zbog svog nečinjenja. Kada god bi se dogodio etnički motivisan zločin, predstavnici UNMIK-a i KFOR-a bi samo izvršili uviđaj i fotografisali scenu, a nijedan postupak nikada nije doveden do kraja, što je evidentno na tragičnim primerima ubistva dece u Goraždevcu ili tokom pogroma 17. marta 2004. godine.

Na kraju, sagovornik je podvukao da sistem eliminacije neistomišljenika koji je uspostavio vrh OVK nije praštao nikome, pa čak ni Albancima koji nisu podržavali njihovu ideologiju, te da je svaka žrtva zaslužila pravdu koja se i danas, kroz političke igre i prizmu novih geopolitičkih previranja poput onih u Ukrajini, vešto dozira i kontroliše iz zapadnih centara moći.

Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu na početak teksta