Zaokret srpske spoljne politike: Šta se krije iza sve intenzivnijih odnosa Srbije i Ukrajine?

Spoljnopolitička pozicija Srbije nalazi se u specifičnom i osetljivom trenutku tranzicije, a događaji iz prethodnog perioda, poput učešća naše zemlje u Karpatskoj inicijativi i susreta najviših zvaničnika, jasno ukazuju na suptilan, ali primetan zaokret prema Zapadu. U apsolutnom fokusu ove geopolitičke promene jesu produbljeni odnosi sa Ukrajinom, koji sada uveliko dobijaju novu dimenziju, saglasni su domaći stručnjaci.

Politikolog Nikola Perišić i Petar Ivić iz Pupin inicijative, detaljno su u razgovoru za Euronews Srbija analizirali kako najnoviji diplomatski potezi utiču na međunarodni imidž Srbije i njene odnose sa ključnim globalnim akterima u vreme velikih svetskih kriza.

Iako deo javnosti promenu odnosa Beograda i Kijeva posmatra kao potpuno iznenadnu usled pritisaka, politikolog Nikola Perišić podseća da dve države zapravo neguju veoma kvalitetnu saradnju već decenijama unazad. On posebno ističe da se ovi bilateralni odnosi pre svega temelje na čvrstom uzajamnom poštovanju teritorijalnog integriteta.

"Ne znam zbog čega se toliko u javnosti govori o tim odnosima sa Ukrajinom, jer Srbija i Ukrajina već decenijama unazad imaju odlične odnose. Pre svega, tu je strateška podrška Ukrajini kada je u pitanju sve ono što Srbija želi da sprovede. To je najvažnije pitanje statusa Kosova i Metohije, koje Ukrajina ne priznaje kao nezavisnu državu", objašnjava Perišić i podseća da je to jasno potvrdio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prilikom nedavnih susreta.

Euronews Srbija

Pored neupitne političke podrške, Perišić napominje da dve zemlje sada spaja i zajednički interes koji se ogleda u ubrzanom putu ka Evropskoj uniji. Ipak, on upozorava da se Srbija i dalje suočava sa konstantnim pritiscima Brisela zbog svoje principijelne politike neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, što je zapravo politička odluka i ključni razlog zašto pregovarački klaster tri još uvek nije otvoren.

Sa druge strane, Petar Ivić iz Pupin inicijative ocenjuje da učešće Srbije u regionalnim formatima poput Karpatske inicijative nedvosmisleno ukazuje na plansko smanjenje ruskog uticaja u korist naših zapadnih partnera. On snažno naglašava da ovakvi multilateralni formati direktno doprinose poboljšanju međunarodne reputacije naše zemlje na globalnom nivou.

"Karpatska inicijativa svakako predstavlja veću vidljivost prozapadnog zaokreta srpske spoljne politike još od početka rata u Ukrajini, koji ide na štetu ruskog uticaja u samoj Srbiji. Mi od početka rata imamo situaciju gde beležimo nula poseta ruskih zvaničnika, prestanak zajedničkih vojnih vežbi, značajnu saradnju u bezbednosnom sektoru i početak energetske diversifikacije", naglašava Ivić.

Ivić dodaje da je srpsko rukovodstvo ove suštinske promene sprovodilo krajnje suptilno, istovremeno postepeno produbljujući sveobuhvatnu saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim razvijenim zapadnim zemljama. Prema njegovim rečima, direktna poseta predsednika Zelenskog i aktivno učešće u inicijativi osam zemalja čiji je dugoročni cilj privlačenje investicija i obnova ratom razorene Ukrajine, predstavljaju ključne katalizatore nove spoljnopolitičke vidljivosti Srbije. To zapadnom svetu jasno pokazuje, ističe Ivić, da naša zemlja na osetljivom području Balkana definitivno ne deluje kao nekakav "ruski proksi".

Euronews Srbija

Kada je reč o aktuelnim odnosima sa Vašingtonom i nedavnom saslušanju Majkla Janga, zvaničnog kandidata za novog američkog ambasadora u Srbiji, Ivić skreće pažnju da izrazito oštra pitanja pojedinih senatora o kineskom i ruskom uticaju ne reflektuju nužno i zvaničan stav administracije Bele kuće.

"Američki politički sistem je veoma disperziran i moć se ne nalazi u jednoj tački. Smatram da pomenuto saslušanje ne odražava konkretnu sliku trenutnog odnosa Vašingtona prema Srbiji. Spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država prema našoj zemlji možemo okarakterisati, upravo zahvaljujući nedavnom pokretanju strateškog dijaloga, kao jedan izuzetno pozitivan signal", zaključuje Ivić navodeći značaj podeljenih grana vlasti.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta