Skupo plaćen evropski san: Zašto Skoplje odbija novi ultimatum Brisela o ustavnim promenama?

Poruka evropske komesarke za proširenje Marte Kos da Severna Makedonija mora da ispuni obećanje i unese Bugare u Ustav kako bi nastavila proces evropskih integracija, naišla je na snažan otpor u Skoplju. Nakon godina ispunjavanja teških uslova, uključujući i promenu imena države, tamošnje vlasti sada poručuju da je vreme za odbranu nacionalnog dostojanstva. Ministar lokalne samouprave Severne Makedonije i lider Demokratske partije Srba u toj zemlji Ivan Stoilković u razgovoru za Euronews Srbija ističe da su nova uslovljavanja iz Brisela suštinski usmerena na zadiranje u makedonski identitet i istoriju.

Osvrćući se na kategoričan stav evropskih zvaničnika, Stoilković je odmah ukazao na spornu terminologiju koja se koristi u komunikaciji sa Skopljem. On naglašava da postoji velika rezerva prema svemu što se od njih danas ultimativno traži, s obzirom na dosadašnje ustupke.

"Pitanje je sada šta sve 'mora', i šta je sve do sada moralo da se uradi da bi se stiglo, uslovno rečeno, tek na početak pregovora sa Evropskom unijom. U tom smislu, postoji veoma velika rezerva prema svim tim pitanjima", izjavio je Stoilković, dodajući da se u Severnoj Makedoniji, ali i u širem regionu, pitanje ustavnih promena tretira kao izuzetno problematično.

Glavni kamen spoticanja, kako objašnjava sagovornik, nije sama tehnička izmena Ustava, već ono što ta izmena sa sobom nosi kroz takozvani pregovarački okvir. Umesto da to bude samo pravni korak, ono postaje alat za otvaranje dubokih nacionalnih pitanja.

"Kada unesete Bugare u Ustav, ne otvarate pregovarački proces, nego otvarate pregovarački okvir koji zahteva pregovore o istoriji, identitetu, jeziku. To je sve van pregovaračkog procesa. Zamislite da vi pričate o svojoj istoriji, o svojoj tradiciji i kulturi, i da vam to bude uslov da otvarate klastere za pregovore", naglasio je Stoilković, opisujući takvu poziciju kao krajnje neprijatnu za državu i makedonski narod.

Leonid Andronov / Alamy / Profimedia

Zbog ovakvih pritisaka, aktuelna makedonska vlada nema nameru da jednostrano primeni sporazum koji je potpisala prethodna vlast. Umesto toga, Skoplje insistira na takozvanim kreativnim rešenjima, poput predloga da se ustavne promene sprovedu, ali da njihova primena stupi na snagu tek po završetku procesa ulaska u Evropsku uniju. Takođe, Vlada Severne Makedonije zahteva određene garancije od međunarodnih aktera i insistira na reciprocitetu, s obzirom na to da Bugarska do sada nije ispunila nekoliko obavezujućih presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

"Sva zalaganja Marte Kos, i ne samo nje nego i drugih evropskih političara, u ovom trenutku ne nailaze na pozitivan odgovor makedonske vlade. Jedno tehničko pitanje dignuto je na pijedestal važnog političkog pitanja, ali iza svega toga se krije dalje urušavanje makedonske državnosti, makedonskog naroda i makedonskog jezika", upozorio je ministar Stoilković.

Ministar je podsetio na sve dosadašnje bolne kompromise koje je država napravila na svom evropskom putu. Od Ohridskog sporazuma, preko usvajanja zakona o jezicima čime je zemlja faktički postala jezička federacija, pa sve do promene državne zastave i samog imena republike. Severna Makedonija je, prema njegovim rečima, ispunila gotovo svaki međunarodni zahtev.

"Cena koju je Makedonija platila da bi došla dovde je poprilično velika. Ova vlada je rešila da stavi kraj ucenama i da kaže: 'Previše smo toga uradili, a nemamo povratni efekat'. Nećemo sad tako, nego ćemo malo da vratimo nacionalno dostojanstvo i da vratimo državu u realne okvire", istakao je Stoilković, dodajući da primena problematičnog "francuskog predloga" direktno preti da Makedonija usput potpuno izgubi svoju državnost.