Predstavljena Strategija "Srbija 2030": Sveobuhvatan, najambiciozniji i najobmniji plan za razvoj zemlje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je sa saradnicima najavljenu nacionalnu strategiju "Srbija 2030". On je na početku izlaganja istakao da je plan podeljen u 10 tačaka i obuhvata najvažnije delove za razvoj Srbije.

Događaj je počeo svečanim intoniranjem himne Srbije "Bože pravde". U Palati Srbija je pored predsednik Srbije prisutan ceo državni vrh, kao i gosti. Okupljenima se po intoniranju himne i dobrodošlice robota "Lumija", obratio predsednik Vučić.

"Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi predsedniče vlade Republike Srbije, ministri, dragi gosti, poštovani građani Srbije. Koliko god da smo se pripremali, koliko god da smo radili ovo je danas i za mene i za neke druge ljude koji će uzeti učešće u predstavljanju težak i gotovo nemoguć zadatak. Danas ću da govorim nešto drugačije nego što je uobičajeno i nemoguće je napisati, nemoguće je sačiniti i sastaviti takvo izlaganje u pisanoj formi zbog mnoštva podataka koji će vam biti dostupni, ali i zbog ogromnih promena koje se u današnjem svetu dešavaju", naveo je Vučić i dodao:

"Prvo pitanje koje se postavlja pred nas zašto izlazimo sa planovima za razvoj Srbije do 2030. i 2035. godine. Veliki deo naroda, mnogi ljudi, reći će da je to zato što želite da vladate do te godine, zato što razmišljate kako ćete vi da budete na tom mestu, nerazumevajući da pitanje strategije, planovi i programi razvoja jedne zemlje ne smeju da zavise, nije nevažno, ali ne smeju da zavise samo od toga ko je na vlasti, a da bez planova i programa ste ništa i da ne možete da uradite ništa. Plan i program napretka jedne zemlje je suština, fundament, osnova onoga na čemu zasnivate njen uspeh. Mi smo ovo podelili u 10 ili 11 tačaka što ćemo danas da predstavimo, što znači nećemo predstaviti sve važne grane, nećemo predstavljati i neću govoriti o njima, to će raditi nosioci izvršne vlasti drugog dela, bicefalne izvršne vlasti, dakle vlade Srbije u narednim danima".

Tanjug/Amir Hamzagić

On je istakao i da su posebno važne reči donedavnog direktora Google-a Erika Šmita, koji je rekao da će narednih deset godina opredeliti budućnost u narednih 100 godina.

"Danas ću govoriti i o dilemama i o problemima sa kojima se suočavamo i koje kao društvo i država moramo da rešimo u narednom periodu ukoliko želimo napredak, ukoliko želimo da imamo budućnost. Kasnije ćemo govoriti nešto o veštačkoj inteligenciji, robotima. Donedavno direktor Google-a Erik Šmit je rekao, narednih deset godina opredeliće budućnost u narednih sto godina. Želim samo građanima da kažem, jedan od problema sa kojima se mi suočavamo, a suviše je to komplikovano reći, videćete to i u prilogu oko radne snage, oko sveta, je to da mi sebe ne želimo da menjamo. To je da mi ne razumemo da mi sebe moramo da promenimo. Mi bismo sve druge da promenimo, sve nam smeta kod drugih, ali niko ne bi sebe da promeni", rekao je on i dodao:

"I polazim od sebe, polazim od mnogih koje poznajem, to je jedan od Suština i jedan od osnovnih problema sa kojima se suočavamo. Kada o tome govorim, ne pričam o svakodnevnim stvarima, iako bih i o tome mogao mnogo toga da kažem. Govorim o opredeljenju za više rada, više učenja, a ne sve manje rada, sve boljeg života i čemu treba da težimo, tom boljem životu, ali do njega neće doći ukoliko ne budemo radili više i ukoliko ne budemo učili. I videćete ovde da nemamo nikakvu šansu ako se ne promenimo. Narednih deset godina videćete i po fazama kako će to da ide u svetu. Mi živimo u eri, u vremenu najvećih i najbržih promena u čovečanstvu. Ikada. Mi ih ne osećamo jer nama je da prođe još jedan dan. Da prođe još jedan dan. To da prođe još jedan dan ne vodi nigde - mi moramo da donosimo strateške odluke".

"Živimo u vreme početka velikih sukoba"

On je rekao da je Srbija po pitanju pripremljenosti za pitanja veštačke inteligencije pripremljenija od većine zemalja.

"Zamislite da Nemcima kažete: 'Morate da radite više', pa se naljute. Ne Moram da vam govorim da mi radimo manje, značajno manje nego prosečni Nemci. Onda pogledajte samo kakvu budućnost imamo i hoćemo li moći nešto da promenimo ili ne. Kada na to dodate takozvanu digitalnu lenjivost i to da na poslu provedemo tri sata gledajući u telefon, uglavnom ne zanimajući se poslom i obavezom, već trivialnostima i ličnim stvarima, onda vam je jasno koliko smo daleko od velikog uspeha u budućnosti. Nismo mi mnogo gori od ostalih, čak po ovom pitanju veštačke inteligencije, pripremljeniji smo od većine zemalja, a svega će 10 do 15 odsto zemalja biti potpuno pripremljeno. Kao u prvoj industrijskoj revoluciji kada Velika Britanija postaje najveća sila sveta te zemlje će biti sile u svetu i uspeće, a svi ostali će zaostajati narednih stotina i dve stotine godina", rekao je on i dodao:

Tanjug/Amir Hamzagić

"Živimo u vreme početka velikih sukoba. Do sada me malo ko slušao, ljudi su normalni, Rene Dekart je davno rekao da je racio nešto što je najbolje raspoređeno među ljudima, svi misle da ga imaju dovoljno i niko se ni sa kim ne bi menjao. Zašto bi neko slušao moja promišljanja o sukobima u svetu i onome kuda svet ide, kad svaki čovek to zna bolje od mene? Ja sam ipak uradio nešto drugo, ne verujući svojim nedovoljnim znanjem, svojim instinktima, mogu da budu ovakvi ili onakvi, svojim poznanstvima ili saznanjima dobijenim iz tih poznanstava. Trudio sam se da ređam činjenice zahvaljujući tome što sam umeo da ređem činjenice sa lakoćom sam predviđao šta će se dogoditi na istoku Evrope šta će se dogoditi u Iranu i kao što ste videli to sam najavljivao mesec dana a niko se nije usudio da to kaže. Čak su me napadali posle pregovora u Ženevi rekli su Vučić je opet promašio evo pregovori napreduju samo dva dana, 48 sati posle toga krenuo je veliki rat".

"Biće korišćeno oružje koje je samo jednom korišćeno"

Vučić je, govoreći o dešavanjima u svetu, istakao da predviđa širenje sukoba.

"Doći će do pauze u tome, uništiće Amerikanci svu vojnu infrastrukturu, arhitekturu Irana, Iranci su hrabri ljudi, borit će se, čuvajući svoj teritorijalni integritet, trajaće ti problemi, ali u jednom trenutku jasno je čije je sila dominantna i moraće da se dođe do nekakvog primirja i uslovnog mira. I to je tek početak sukoba. Ne sa Iranom, već širom sveta. Zato što širom sveta se događaju tektonske promene u dušama ljudi koji neće da trpe ni svoje predstavnike, niti bilo koga drugog jer su nezadovoljni novom geopolitičkom pozicijom svoje zemlje. U skladu sa tim, u velikim zemljama ćete moći da očekujete ogromne pritiske. Sve su veći pritisci na to kako da se okonča rat između Rusije i Ukrajine, a neće se skoro okončati. To završit će se za dva ili tri dana ili sedam dana, pregovori nekih, nema ništa od to posle. Nastaviće se to i rađaće se novi i još teži sukobi", rekao je on i dodao:

"I predviđam da će sukobi završiti I sa najtežim žrtvama u istoriji čovečanstva, zato što će biti korišćeno oružje koje je samo jednom u svetu korišćeno. Kada sve to sagledate, i opet kažem, voleo bih da ne budem upravo i da kažem, mnogo sam srećan što sam pogrešio, a plašim se da posle svih napada koje će ponovo da izvrše na mene, opet će morati da kažu da pogodio je bio pravo nisam pogađao, samo sam ređao činjenice i ne želim da vam objasnim kako sam došao do tog zaključka zato što bi se možda neko naljutio, a ja sam vrlo precizno to izveo sam veoma malo nepoznatih da bih mogao da ostavim rezervu da se tako nešto ne dogodi kada o tome govorimo dolazimo do prvog cilja najvažnijeg cilja za našu zemlju u narednom periodu u narednih 9 ili 10 godina taj cilj je da sačuvamo mir i da sačuvamo stabilnost u zemlji mi smo uvek bili hrabri i ponosni narod koji je ljubio, štitio i čuvao slobodu više od svega. To smo plaćali ogromnom cenom u prvom svetskom ratu, gotovo 29 odsto našeg stanovništva smo izgubili".

Tanjug/Amir Hamzagić

Govoreći o odnosima sa velikim silama, predsednik Vučić je istakao važnost sklapanja prijateljstava, ali i snaženje sopstvene armije.

"Mi moramo da snažimo našu armiju, ona mora da sarađuje sa svima, uvek smo imali dobre odnose sa Ruskom Federacijom, imamo sve bolje sa Narodnom Republikom Kinom, mi moramo da gradimo i strateški i taktički dobre odnose i sa NATO zemljama, posebno sa alijansom, jer ne smemo nikada više sebi da dozvolimo da budemo žrtva njihovih napada, a više ništa u današnjem svetu nije apsolutno sigurno. Zato je za nas veoma važno da gradimo poverenje prema svima, da razgovaramo sa svima. Zato sam srećan kada čujem da smo imali vežbe na ovoj strani, na onoj strani".

On je naveo i da su izdvajanja za opremljenost vojske i policije mnogo veća.

"Želim samo građanima Srbije da kažem, u nameri da sačuvamo mir i stabilnost, mi izdvajamo mnogo više od 2,5 odsto ukupnog BDP-a za vojsku i policiju. To je ono što samo onaj ko veoma uspešno, mudro i pametno čita budžete, što nije uvek slučaj sa političarima, ne bih ni ja da nemam toliko iskustva pa jedva mogu ja da pročitam i da vidim to je ponekad dođe i na pet i na šest i preko šest posto BDP-a to su ogromni novci koje mi ulažemo. Mi samo u poslednjih tri meseca sa nečim što ćemo potpisati za sedam dana, to je više od šest milijardi samo za naoružanje i opremu, samo da to imate u vidu. Dakle, pričamo o ogromnom novcu za malu Srbiju", naveo je Vučić.

"Vojna neutralnost donela mnogo toga dobrog Srbiji"

Govoreći o vojnoj poziciji Srbije, Vučić je naveo da Srbija neće menjati svoj stav po pitanju vojne neutralnosti.

"U skladu sa tim, i sada govorim i o drugoj tački oko evropskog puta Srbije, vojske Srbije i politike, u skladu sa tim Srbija će da čuva svoju poziciju vojne neutralnosti. Nije je menjala pod velikim pritiscima, neće je menjati ni u narednih deset godina. Vojna neutralnost donela je mnogo toga dobrog Srbiji, donela je ogromno poštovanje, pošto smo uvek govorili o onome što je loše. Da, plaćali smo cenu, jer nas neki nisu videli u svom kampu, u svom delu sveta, zato nismo mogli da dobijemo neka finansijska sredstva, zato su o nama pisani najodvratniji tekstovi svuda kako jedva čekamo da započnemo ratove na Balkanu iako smo mi bili ti sve vreme koji su ćutali na sve provokacije, na proterivanje našeg stanovništva, na sve drugo ne bismo li taj mir sačuvali, ne bismo li sačuvali suštinu obnove srpskog nacionalnog bića i identiteta sveukupnog".

Tanjug/Rade Prelić

On je takođe naveo da će u Srbiji da se otvara fabrika dronova.

"Uskoro otvaramo prvu fabriku ozbiljnih dronova, ovde u našoj zemlji, kad kažemo ozbiljnih, veoma ozbiljnih, najozbiljnije svetske produkcije. Radili smo mi do sada i kao vojska i privatne kompanije različita sklapanja asemblije manjih dronova, Komarac 1 Komarac 2, privatne kompanije imate koje to rade, ali ono što ćemo sada da radimo to je nešto mnogo ozbiljnije i to ćemo već od kraja aprila imati punu proizvodnju na teritoriji Republike Srbije zajedno sa jednim inostranim partnerom u ovakvim vremenima neretko iluzorno pozivati ljude na zajedništvo i ujedinjenje ja to moram da učinim jer tada smo mnogo snažni i mnogo jači".

Vučić je naveo i to da Srbiju očekuje i proizvodnja humanoidnih robota.

"I sa ponosom mogu da vam kažem da kada govorim o tome, mislim na to da ćemo već, nadamo se u junu, guraćemo da bude u junu, najkasnije u septembru, otvoriti prvu fabriku za izradu ovakvih, ja ih nazivam čovekolikih robota, oni ih nazivaju pravilnije, humanoidnih robota. U našoj zemlji biće proizvedeni u fabrici Mint. Ponosan sam što sam i lično učestvovao u dovođenju te fabrike u Loznicu koja je danas četvrti izvoznik iz Republike Srbije. Kad su se mnogi smejali i bili protiv toga. Krenućemo u Šapcu a u Indiji pravimo kompletan ekosistem. Kompletan ekosistem za treninge, za R&D centre, za robotiku na nivou Srbije. I mi ćemo veoma brzo, recimo ovakvih se robota proda na nivou godine oko 6 do 9 hiljada, u zavisnosti kako to ide, tako i dalje je malo tržište za robota, ali će roboti sve da preuzimaju, mi ćemo u Srbiji da proizvedemo hiljadu ovakvih humanoidnih robota za različite potrebe i za dvostruke namene, dvostruke upotrebe i proizvešćemo 10.000 onih pasa, robota ili robot-dogova, kako god hoćete, takođe sa višestrukom namenom i višestrukom upotrebom. Ovo sam vam samo rekao da bih vam objasnio da veštačkoj inteligenciji i ulozi veštačke inteligencije dajem najveći primat i najveći značaj u narednom periodu".

"Što se tiče Kosova i Metohije jedini način da se reše problemi su razgovori"

Vučić je govoreći o problemima na Kosovu i Metohiji istakao da su razgovori najvažniji.

"Sramota bi bilo da ne govorimo o Kosovoj Metohiji. I biću, koliko je moguće, jasan i kratak po tom pitanju, u ustavu republike Srbije nedvosmisleno zapisano šta je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina u sastavu republike Srbije, zapisano je i u Povelji Ujedinjenih nacija, zapisano je u rezoluciji Ujedinjenih nacija. Da li to priznaje dobar deo sveta? Jedan deo sveta ne, veći deo sveta priznaje i pošto jedan najrazvijeniji deo sveta to ne priznaje zato što su oni sprovodili agresiju nad Srbijom ne bi li ostvarili svoje u to vreme lako ostvarive geopolitičke interese a danas ste mogli da vidite i bezbroj njihovih slabosti u ostvarivanju novih geopolitičkih interesa da ne smetneme s uma, želim da obavestim sve građane Srbije da mi u rukovodstvu naše zemlje i našem vojnom rukovodstvu znamo znamo tip i broj svake ispaljene rakete i granate na persijskom ratištu", rekao je i dodao:

Tanjug/Amir Hamzagić

"Odlično pratimo kako se stvari odvijaju, razvijamo odgovore za svaku eventualnu krizu u budućnosti i mnogo, mnogo, mnogo smo spremniji nego što neki misle i mnogo smo spremniji nego što bi neki očekivali. Što se Kosovo i Metohije tiče, jedini način da se reše problemi su razgovori. Mi ne želimo sukobe, ne želimo ratove, ne želimo ništa. Razgovor, razgovor, razgovor. Nekada smo imali neke s kojima koliko god je teško, makar dolazilo do ivice fizičkog sukoba u tom procesu dijaloga, na kraju morali ste da sednete pa da probleme rešavate. Danas mi nemamo partnera sa kojim možemo da razgovaramo uopšte. Njihova jedina želja je proterivanje Srba, sa vekovnih ognjišta i isterivanje Srbije. Mi moramo da osnažimo naše škole, naše bolnice, domove zdravlja, naše ljude. I to, i kroz stambeno zbrinjavanje kao temelja opstanka na Kosovu i Metohiji, ulaganje u obrazovanje mora da se osnaži i poveća".

"Prosečna plata 2035. godine biće 1700 evra"

Predsednik je govoreći o rastu plata istakao da projekcije govore da će 2035. godine prosečna plata da bude 1700 evra.

"Naša računica, naša procena je da će biti 1700 evra prosečna plata 2035. A negde 1.320 evra 2030. godine. Dakle, treba zapamtiti dva broja, jedan broj ovde ne stoji, prosečna plata na nivou Republike Srbije, ne na nivou Beograda, tu će biti mnogo veća nažalost ne zato što će Beograd imati mnogo veću, ali zato što će mu to značiti da će imati delove Srbije gde će biti značajno manja o čemu moramo poslovno da razgovaramo i to ćete videti kroz dalje projekte dakle. To su dramatične i neverovatne promene u samo 20 godina, bukvalno u 20 godina gotovo neverovatne promene".

Govoreći o penzijama, Vučić je istakao da će i one da rastu.

"Penzija nam je bila 204 evra 2012., a 484 evra u decembru 2025. I to verujem da je bolje od onoga što smo obećali. Obećali smo penzionerima 430 evra. Ok, 484 je bila prosečna penzija. U decembru 2030. očekujemo 750 evra. Neće to biti lako. Neće to biti lako posebno ne zbog veštačke inteligencije što ću vam kasnije pročitati. Bez velikih problema ćemo da imamo sa tim, ako to ne prigrabimo, nestaćemo. Bukvalno ćemo da nestanemo. Govorićemo kasnije o problemima koje imamo sa radnom snagom, kako i na koji način i zbog čega smo mogli danas da isplaćujemo plate i penzije koje su na ovakvom nivou. Za mene je veoma važno da ljudi razumeju da plate i penzije ne zavise od odluke države", rekao je on i dodao:

"Minimalna zarada zavisi od odluke države, ali i ona nije nevezana sa svim onim što morate da pratite naprotiv, svako povećanje minimalne zarade nama u siromašnim krajima Srbije zatvori neku fabriku koju drže stranci jer ta minimalna zarada im je preveliki trošak".

Mali o rastu i minimalnoj zaradi: Minimalna zarada 2030. će biti 760 evra

Ministar finansija Siniša Mali se takođe obratio okupljenima i govorio o minimalnoj zaradi i rastu BDP-a.

"Tri su stuba rasta životnog standarda građana Srbije. Plate, penzije i minimalna zarada. Mi smo godinama unazad povećavali i podizali nivo minimalne zarade i ono što je predsednik govorio, od januara meseca ove godine, rekordno visoka minimalna zarada. U Srbiji 551 evro, a 2012. godine nešto oko 170 evra, dakle tri puta veća minimalna zarada u ovih 12 ili 13 godina, što je ogroman iskorak napred i na tome nećemo i ne želimo da stanemo. Do 2030. godine idemo na 760 evra minimalna zarada u Srbiji. Zašto je to važno za sve nas, za sve građane Srbije? Minimalna zarada, ono čemu i predsednik rekao, gura i pokreće prosečnu zaradu u Srbiji, pri čemu moramo da budemo pažljivi, da održimo balans i ravnotežu između porasta broja zaposlenih i visine minimalne zarade, ali u tome smo do sada bili veoma uspešni pa ćemo nastaviti na takav način i dalje".

Tanjug/Amir Hamzagić

Mali je naveo i to da će u razvoj Srbije biti uloženo skoro 50 milijardi evra.

"Poštovani predsedniče, poštovani građani Srbije, malo pre ste čuli obim ovog programa, 17 milijardi plus 31 milijarda evra, dakle skoro 50 milijardi evra ulaganja u narednih, odnosno od 2028. do 2035. godine, ovo je najambiciozniji, najobimniji, najveći program koji smo ikada predstavili. Usmeren ka tome da ubrzamo rast, razvoj naše ekonomije, naše zemlje, naše privrede", rekao je Mali i dodao:

"Mi želimo da budemo jedna od prve dve ili tri zemlje po stopi rasta u naredne četiri godine da bismo sve ovo mogli da uradimo. Zašto? Zato što vrednost programa kapitalnih ulaganja do 2030. je 17 milijardi evra a još 31 milijardu od 30 do 35 ukupno 48 milijardi evra onoga što ćete da čujete bez vojske i policije a u međuvremenu na vojsku će da ode ne manje od 15 milijardi samo da to imate u vidu, 48 milijardi evra dakle ima bankara pa se hvataju za glavu, razumeju koliki je to novac, ovo sve menja lice Srbije, menja našu budućnost, menja sve".

Mali je naveo i to koliko je dug zemalja evrozone u odnosu na BDP, u poređenju sa Srbijom.

"U proseku Eurozona, udeo javnog duga u BDP-u 88,5 odsto. Jedna Srbija na današnji dan, udeo javnog duga u BDP-u 41,5 odsto. Tako da je moja molba svim vama u vladi, javnim preduzećima, da odgovorno nastavimo da koristimo svaki dinar, da vodimo računa o svakom dinaru, jer bez očuvanja ove makroekonomske stabilnosti nema nam napretka. Zašto je to važno i da li to samo kažemo mi? Ne. Sledeći slajd je upravo potvrda da po prvi put u istoriji Republika Srbija ima investicioni kreditni rejting. Kao jedina zemlja u regionu zapadnog Balkana, kao jedina zemlja koja je kandidat za punopravno članstvo u EU, koja je to ostvarila. Cilj Srbija 2030, Srbija 2035 je da upravo nastavimo da unapređujemo naš rejting".

Vučić o zdravstvu: Preko pet milijardi evra ulažemo u zdravstvo

Predsednik Vučić je istakao i to da Srbija za troškove za zdravstvo izdvaja oko pet milijardi evra.

"Neverovatni su naši troškovi za naš zdravstveni sistem. Gotovo da ni jedna zemlja u Evropi, proporcionalno svom budžetu i svojoj snazi, ne troši toliki novac na zdravstvo kao što trošimo mi. I sve što smo uradili, uradili smo uglavnom pogrešno u prethodnom periodu. Ne samo mi, već u nekoliko generacija. Naviknuti da je to nešto što nam pripada, naviknuti da je to nešto što ne moramo da platimo, a volimo da platimo uvek u inostranstvu, kao što nam je uvek strašno kada je cena nekog proizvoda ista u našoj zemlji kao u inostranstvu. U inostranstvu nam je da platimo hotel od 100, 120 evra sitnica i baš smo jeftino dobro prošli, ali kad treba platimo 120 evra u Srbiji, makar bi bio duplo bolji hotel, onda nam je tu uvek muka i strašno je kako je to skupo, jer valjda uvek sve tuđe je bolje nego naše, tako i u zdravstvenom sistemu", naveo je Vučić i dodao:

"Ja sam se šalio sa Ivicom Dačićem, pošto je za one koji i dalje brinu, zaista u dobrom stanju, oporavlja se i uskoro će sledeće nedelje izaći iz bolnice. Razgovarao sam sa njim i računao sam koliko bi koštalo to njegovo lečenje u inostranstvu. Pet godina njegove velike plate, pet godina njegovog velikog rada ne može da plati samo ovo vreme koje je sad proveo u bolnici. Samo da imate u vidu koliko nije to kod nas besplatno i koliko je na raspolaganju svim građanima. Darko tebe 20 godina ne može da plati. Mene, za ono što sam bio, bar 3 godina. Dakle, samo hoću da vam kažem koliko toga činimo za ljude, koliko toga činimo za građane, misleći da nam to zbog nečega pripada, a nigde u svetu to nikome ne pripada. Samo da to ljudi mi uvidu. Međutim, ovaj naš model je neodrživ. I ono čime nisam zadovoljan to je nedostatkom hrabrosti da o tome govorimo", rekao je Vučić.

Tanjug/Amir Hamzagić

On je dodao i da će biti ulaganja u pojedine medicinske ustanove.

"Zadovoljan sam ovim. Uložićemo mi u zidove. Ali mi moramo da menjamo stvari u zdravstvu. Tu mora da se meri i da ljudi budu nagrađeni po učinku. Ne možete da radite dva sata, a da primate plate kao da radite deset. I oni koji rade deset sati moraju da dobiju za tih deset sati, a ne kao da rade tri ili četiri sata. Takođe, moraćemo u narednom periodu da povedemo računa više o unutrašnjosti Srbije, ne samo tri ili četiri velika grada", rekao je i dodao:

"Moraćemo Kragujevac da rešavamo mnogo bolje, ali ćemo morati da brinemo i o Smederevskoj Palanci u kojoj, kada uđete u onaj neobnovljeni deo, pošto smo jedan manji deo rekonstruisali, a onda kada uđete u onaj drugi deo, zapitate se je li ovo bolnica ili je javni toalet. I to je sramota za sve nas u prethodnih 40 godina. Reč je o bolnici Visoki Stefan, bukvalno tako, izgleda kako je moguće da 50 godina to nismo radili. A sad nam je došlo nekako, da vi građani Srbije znate, Videćete posle oko javno-komunalne infrastrukture, sve moramo da menjamo u Srbiji jer je sve građeno između 1970. i 1980. I svi su čekali poslednji trenutak, nikome nije bilo važno do sada. Mi sada to moramo da uradimo".

O dovođenju stranih univerziteta u Srbiju

Vučić je rekao da prema kazahstanskom modelu da je uključeno dovođenje stranih univerziteta u zemlju.

"Što se tiče kazahstanskog modela, sve sam proveravao tamo vredno i pažljivo slušao i zapisivao. Tu je pre svega reč o saradnji sa inostranim univerzitetima. Od dovođenja njihovih kampusa do saradnje kroz dualno obrazovanje i u poslednjim godinama studija sa obavezom povratka u našu zemlju - slanja u inostranstvo, do kupovanja franšiza od strane države na različite načine i mi imamo dobar memorandum sa njima i možemo i kroz veštačku inteligenciju da uradimo sve što je moguće kako bismo razgovarali o svima i dovodili nove tehnologije i sva druga čuda", kaže on i dodaje:

"Dakle, tri su vam modela ovde navedena, to je regionalno pozicioniranje stranih i zajedničkih univerziteta u blizini ključnih industrijskih i tehnoloških centara, poljoprivredni fakulteti, naravno na teritoriji severa Srbije pre svega, ili u Požarevcu, Petrovcu, ili u Levču, ili negde gde to može da dobije primenu svoju. Na isti način država subvencioniše i uvodi konkurenciju našim nekim dobrim, nekim lošim univerzitetima, a da su nam tako dobri ne bi nam toliko dece odlazilo u inostranstvo i zato su skočili zbog svojih ličnih privilegija na ideju da ovde dovedemo i Luiss iz Rima i Bocconi iz Milana i najpoznatije pariske univerzitete i sve drugo, jer bismo mi bili spremni da subvencionišemo da ljudi duplo manje plate to tamo, a da nam deca ostanu ovde".

On je istakao i da je "revolucija" direktno povezana za razgovorima o dovođenju stranih univerziteta u zemlju.

"E tad je revolucija krenula. Zašto? Dirnuli ste u osinje gnezdo. Dirnuli ste u neradnička prava onih koji prava zahtevaju samo tako što će plata da im bude veća, a da konkurencija ne postoji i da se nikada ništa u Srbiji ne promeni. Ja vas molim da hrabro razmotrite ovaj moj predlog, ovo nije dogovoreno dakle, dogovorene su ove škole, dogovoreni su vrtići, dogovoreno je sve ovo o čemu smo pričali. Ja vas molim da uzmete u obzir ovu moju primedbu, ovu moju molbu, da to sagledate, kao i dalje razvoj sistema dualnog obrazovanja u našoj zemlji bez koga ćemo načisto da propadnemo. To je moja molba, jer nama će sve da zavisi, mi moramo da imamo uskoro ne samo posebna odeljenja, već i fakultete za veštačku inteligenciju, jer će nam život zavisiti od toga, nemamo ni nastavnog kadra, ne znamo ni kako da to počnemo da provodimo, Moraćemo da imamo više odeljenja, od elektrotehničkog do drugih fakulteta mašinskog, i za robotiku i za sve drugo, dakle, moramo da se usklađujemo sa promenama koje dolaze u svetu, samo to moramo na vreme da predvidimo i da krenemo odmah da radimo. Da li će otpora da bude? Pa biće", naveo je.

"Ranije nije bilo izdvajanja za inovativne lekove"

Govoreći o lečenju dece, Vučić je istakao da je to jedan od prioriteta.

"Broj dece koja se lečila do 2012. u inostranstvu bio je 440, a od 2012. do danas 5873 deteta. Sredstva za inovativne lekove u milijardama dinara imali smo od... Ranije nismo ni imali. Ne mogu da govorim o ranijem periodu, pošto to nismo ni imali. Valjda nisu ljudi bolovali pa im nisu bili potrebni. Mi smo 6,2 milijarde uložili 2023. I taj nivo izdvajanja za inovativne lekove rašće u budućnosti. Broj dece pre svega koju lečimo od retkih bolesti raste svaki godin i povećavaćemo svake godine. Ponavljam ljudi moraju da razumaju da je to za nas izuzetno teško i samo još jednu stvar hoću da vam kažem. 5 milijardi ulažemo u zdravstvo. I kada neko na najpokvareniji način hoće da kaže lečimo decu SMS-om. Ne. Ovo je zemlja u kojoj se najmanje deca leče SMS-om. U najrazvijenijim zemljama sveta. Od Amerike do Danske se mnogo veći procenat njih leče na takav način nego li u Srbiji".

Tanjug/Rade Prelić

On je dodao i to da će biti povećana izdvajanja za majke koje treba da steknu nekretninu.

"E ono što je veoma važno sada, mnogo snažnije nego ikada je 229 miliona i 450 hiljada to obuhvata subvencije majkama za dodelu novčanih sredstava za izgradnju, učešće u kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta, podršku kupovine seoskih kuća za mlade, mere iz odluka o socijalnoj zaštiti lokalnih samouprava i mere koje se direktno ili indirektno odnose na pronatalnu politiku", naveo je Vučić.

On je dodao i to da će sveukupno 230 miliona evra biti odvojeno i za programe za mlade.

"Alimentacioni fond uspostavljanja omladinskih programa, programa za mlade, garantne šeme za mlade do 35 godina. Sve ukupno 230 miliona evra. Ono što sam rekao na početku, dakle, naš je cilj da prihvatimo svaku dobru ideju. Mi s ovim zakonom imamo fiskalni problem, imamo finansijski problem. Zato što u ovom trenutku možemo da govorimo kada pričamo o zakonu o roditelju-negovatelju možemo da govorimo o 6.500 plus 1.500 ili ukupno 8.000 do 9.000 maksimalno lice na koje se to odnosi. Ja ću vam odmah, mi računamo zahvaljujući različitim zloupotrebama do kojih će istog sekunda doći, sad ćete shvatiti šta će roditelj-negovatelj da dobije svim vezama i vezicama svemu drugom brzo će nam to doći na neverovatnih 70.000 iako nam je jasno da je realan broj do 9.000. Prošli put kada sam to najavio pojavili su se neki i otišli na mejnstrim opozicije, na medije, kažu ma ne, nas je 170.000. Nije", istakao je Vučić.

Peta tačka je obrazovanje - Radna snaga

Govoreći o obrazovanju, Vučić je naveo da nije pitanje ulaganja u zgrade, već u znanje.

"To je moja najveća briga i kao odlazećeg predsednika i kao nekoga ko nije zadovoljan svojim radom u toj oblasti. I nije nam problem da uložimo u zidove. To se radi i kroz ministarstvo prosvete, i kroz ministarstvo za kapitalne i javne ulaganja, pa i kroz neka druga ministarstva, javna preduzeća neke druge forme. Mi smo napravili veliki ulaz i napravili razliku u odnosu između nas i drugih kroz pilot dualno obrazovanje. Ogromnu energiju su neki ljudi uneli, krenuli smo dobro, onda smo se uplašili besmislenih kritika onih ljudi koji ne bi nikada ništa da menjaju. Jer i danas kad ih pitate šta biste da promenite, i razočaran sam pristupom svih nas, ne mogu da kažem više ministra nego svojim, ako su nam se sve ideje svela na to da skratimo časove na 35 minuta ili 30 minuta I na to da popravimo, da uredimo škole", kaže Vučić i dodaje:

"To radimo, radićemo još brže i pokazat ćemo vam tačno i koje i koliko. I presrećan sam kad odem u mesto Dobrice Ćosića i Patrijarha Germana, pa otvorimo velelepnu školu, ili kad najmoderniju otvorimo u Sjenici, koja nije ni sanjala da će ikada da dobije školu od 15 miliona evra, pa je dobije. Super. A šta će deca, sa čim će deca da nam izađu? Ne da li će deca lepo da jedu tu, da se kupaju, da trče i da imaju uredne i čiste stolove nego sa kakvim znanjem će nam izaći. Nivo našeg znanja je ok iznad, ne znam, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Mi smo ispod nekih drugih zemalja u regionu. Sramota me je da gledam te tabele liste zato što kad nas ljudi ne žele da pričaju o znanju i o učenju i o tome da sebe promene. Jedan deo nastavnika nam je divan čudesan, prate, menjaju i uče sve kao da su slušali Šimona Peresa koji je rekao odrasli koji ne uče ne mogu da napreduju a mladi koji ne rade ne mogu da napreduju ali o kurikulumu reč nisam dobio u ovom programu", naveo je.

Tanjug/Rade Prelić

Govoreći o obrazovanju, predsednik Vučić se dotakao i dualnog obrazovanja, koje je naveo kao ključno.

"Za mene od presudnog značaja dualno obrazovanje, govoriću sada i o radnoj snazi, o problemima sa kojima se suočavamo i o sistemu koji je primenio Kazahstan. Te vas molim, gospodine predsedniče vlade, da razmotrite to. Možete da mi odgovorite negativno jer sam siguran da će koliko danas svi oni koji žele veće poštovanje odnosno žele još veća primanja a imaju velika primanja, ali ne žele ništa da menjaju, to s indignacijom da odbiju ali da sagledate rezultate Kazahstana, Uzbekistana i nekih drugih zemalja koji rastu neverovatnom brzinom u odnosu na sve nas u Evropi i mogu časove po tom pitanju da nam drže i ih obično potcenjujemo pa da razmotrite ovo što ću vam predložiti", rekao je on i dodao:

"Najpre oko dualnog obrazovanja. Zamolio sam i vas, Gabriela i sve u ministarstvu prosvete, da sagledate, da uradimo makar nas bolelo više onako kako nam je to gospođa Ursula fon der Lajen predlagala. Niste me saslušali jer vi to znate mnogo bolje nego ja i mnogo bolje nego ona".

"Veštačka inteligencija će postati ključna"

Vučić je istakao da danas sve zavisi od energije i kapaciteta, a da je veštačka inteligencija ključ.

"Veštačka inteligencija postaje faktor proizvodnje. Ekonomski učinak jedne zemlje je sledeća tema posle veštačke inteligencije, biće energetika. Sve više zavisi od energije, računarskih kapaciteta, podataka, njihove dostupnosti i automatizacije. Te posledice su sledeće, obimne, temeljne, suštinski. Proizvodnja više ne zavisi direktno od rada, neće više zavisiti direktno od rada. Zato što mi nismo dovoljno spremni za to, zato ja pozivam da radimo više. Već će ekonomije moći da rastu, iako će ukupan obim ljudskog rada da opada. Prema istraživanjima možemo očekivati povećanje produktivnosti širom sveta od čak 700 odsto bez povećanja obima rada na osnovu veštačke inteligencije. Videćete kasnije, to će dovoditi i do otpuštanja ljudi. Svuda u svetu. Ono što je problem za ministarstvo finansija, javne finansije će da slabe zbog veštačke inteligencije. Zašto? Poreski sistemi koji su vezani za zarade postaju nedovoljno efikasni jer se prednost prebacuje na automatizaciju", kaže on i dodaje:

"Kapital migrira, investicije se usmeravaju ka računarstvu, proizvodnji energije, elektroenergetskim mrežama, proizvodnji čipova, poluprovodnika, data centrima, podacima, resursima potrebnim za data centre, zemljište, hlađenje, voda. Zato sam ja predlagao da LNG kada uvozimo, ako bude išlo preko teritorije Crne Gore, da data centre pravimo sve od Priboja i Prijepolja ka Beogradu, jer ćemo moći da koristimo LNG na minus 160 stepeni i za 30 odsto energije da hladi data centre".

Vučić je istakao i da će svega mali broj zemalja, 10 do 15 odsto, dostići maksimalni nivo učinka i spremnosti.

"Očekuje se da će veštačka inteligencija pokrenuti jednu od najvećih preraspodela kapitala u modernoj istoriji ekonomije. Ona će dovesti do toga da postojeći modeli rasta, načela tržišta, radne i fiskalni modeli više uopšte ne funkcionišu. Ona je toliko značajna da će sve zemlje koje nisu dovoljno pripremljene imati ogromne poteškoće da održe korak, ostanu konkurentne i suverene. Svega mali broj zemalja, 10 do 15 odsto, u ovom veku dostići će maksimalni nivo spremnosti i učinka. To će biti one zemlje, a nadam se da će Srbija biti među njima, koje uspeju da integrišu veštačku inteligenciju u osnovnu proizvodnju, u nauku, u javnu upravu, proizvodnju energije, omogućavajući maksimalnu produktivnost i sticanje prednosti", rekao je i dodao:

"Danas već govorimo o konceptima kao što su opšta veštačka inteligencija, AGI, i napredna ili nadljudska opšta inteligencija, SGI, gde se opšta veštačka inteligencija odnosi na sisteme veštačke inteligencije koji su sposobni da obavljaju širok spektar kognitivnih zadataka približno kao čovek u različitim oblastima, dok se nadljudska veštačka inteligencija odnosi na one sisteme koji nadmašuju ljudske kapacitete i performanse. Zato je Erik Šmit rekao, od narednih deset godina odrediće narednih sto godina, a Ilon Mask predviđa da će veštačka inteligencija učiniti poslove opcionim u narednom periodu. Automatizacija u smislu povezivanja i kombinovanja kognitivnih i fizičkih zadataka, softvera i hardvera postaće ključni faktor konkurentnosti. To je ova priča. Dakle, Amerikanci su najbolji u softveru na svetu, Kinezi odmah za njima, ali Kinezi su najbolji u hardveru, Amerikanci za njima. Evropa zaostaje u jednom i u drugom, mi svi zaostajemo, dramatično. Kod nas ćemo pokušati da povežemo dobre softvere sa robotima koji su hardver, da bismo mogli da imamo proizvedeno ono što donosi stvarni rezultati u oblasti rada. Drugačije šansu nemamo. Sledeće faze predstavljaju vremenske okvire koje koriste vladine institucije. Pod jedan, široka ekonomska automatizacija do 2030. 30 do 50 odsto u privredi. Kina je najavila da će biti 90 odsto. Da će u svako preduzeće da ubace veštačku inteligenciju u 90 odsto kineskih industrijskih preduzeća i da tako i na takav način utiče na njihovu produktivnost i na njihovu uspešnost".

Čadež i Jovanović o važnosti veštačke inteligencije

O ovoj temi su govorili i direktor kancelarije za informacione tehnologije Mihajlo Jovanović i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

"Srbija je u poslednjoj deceniji pokazala vizionarski duh u razvoju digitalne infrastrukture, izgradnjom državnog data centra u Kragujevcu i nabavkom prvog nacionalnog superkompjutera. Postali smo pionir u regionu primeni veštačke inteligencije i stekli smo status tehnološki suverene i bezbedne države. Pripremili smo strategiju Srbija 2030 sa jasnom svešću da su znanje, podaci i tehnologija ključni resursi moderne države. U svetu ubrzanih promena i geopolitičkih izazova i tehnološke konkurencije, naš odgovor je kroz ovu strategiju odlučan. Želimo izgradnju suverene, bezbedne, inovativne, digitalne Srbije, države koja sama upravlja svojom budućnošću. U narednih deset godina, kao što je predsednik republike rekao, veštačka inteligencija postaje ključni faktor proizvodnje. Samo one zemlje koje uspeju da integrišu veštačku inteligenciju u industriju, u javnu upravu, u nauku, u proizvodnju, ostaće konkurentne i digitalno suverene. A da bi država primenjivala veštačku inteligenciju, mora imati sopstvene temelje, sopstvene data centre, sopstvene sisteme i kontrolu nad podacima, jer bez podataka nema primene veštačke inteligencije", rekao je Jovanović i dodao:

"I zato do 2030. gradimo dva nova državna data centra u Nišu i Novom Sadu i proširujemo kapacitete data centara u Beogradu i Kragujevcu na način da podižemo snagu naših data centara na preko 200 mW. Samo da znate koliko je to u ovom trenutku u Kragujevcu kapacitet svega 14 mW. To znači da naši podaci ostaju u našoj zemlji sigurni, zaštićeni i dostupni, a da otvaramo vrata za mnoge strane kompanije koje žele da čuvaju podatke na bezbedan način u Srbiji. A do 2035. idemo još dalje i još ambicioznije. Ukupna snaga državnih data centara planiramo da poraste čak na 1 gigavat", naveo je on.

Čadež je dodao da je veštačka inteligencija od ključne važnosti za privredu.

Euronews Srbija

"Čuli smo mnogo o infrastrukturi i onome što posedujemo i verujte mi, mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima ovakvu infrastrukturu da napravi nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju. I ona nije samo važna za IT sektor. Mnogi od vas kad to čuju pomisle prvo na IT sektor. Ona je zajednička digitalna osnova za celu privredu. Ona je kao struja zajednička osnova za sve fabrike bez obzira šta one proizvode. Razlika je u tome što AI ne samo da pokreće procese, veštačka inteligencija ih optimizuje, predviđa i čini konkurentnim. Šta je srce svega toga? I voleo bih da to svi zajedno razumemo, Mihajlo je pomenuo. Srce te infrastrukture jeste nacionalni srpski, nacionalni jedinstveni model ili veliki jedinstveni model LLM. Šta je to za sve one koji se prvi put susreću sa ovim pojmom? Jedinstveni model je zapravo sistem veštačke inteligencije koji razume, generiše jezik, razgovara, analizira, predviđa, piše izveštaje, daje odgovore", rekao je Čadež i dodao:

"ChatGPT je, na primer, jezički model, jedan od. Kada vaša firma, vaša bolnica, vaše ministarstvo, bilo ko od vas unese podatke od njega, ti podaci, naravno, odmah fizički ne napuštaju Srbiju. I taj sistem nije izgrađen na našem znanju. On je izgrađen na svom onom znanju koje je mogao da pokupi sa interneta, delom ima tu i srpskog jezika, ali ne poznaje naše propise, ne poznaje naša pisma kako treba, ne poznaje našu administraciju, našu nekrozalaciju. Srpski jezički model jeste upravo odgovor na to. Dakle, jezički model koji u data centru u Kragujevcu radi, koji nikad ne šalje podatke van granica, koji razume srpski zakon, srpsku medicinu, srpsku birokratiju, obim pisma, sve nijanse".

O razvoju gasne infrastrukture

Govoreći o gasnoj infrastrukturi i energentima, Vučić je istakao da neće biti nedostataka nafte.

"Moram da kažem, zahvaljujući odgovornosti države i ozbiljnosti, posvećenosti, danas nemamo vidljivih problema, iako su oni strukturni, svakako teški i nelako promenjivi. Što se tiče nafte, da bi ljudi prekinuli da besomučno kupuju - neće biti nestašice nafte i naftnih derivata bez obzira na ratni sukob. Biće teška situacija za ministarstvo finansija, za vladu, za državu, ali neće biti problema sa tim", rekao je i dodao:

"Ja samo molim, ovo su planovi, ja ću vam iznati nešto drugo. Mi u ovom trenutku imamo dizel rezervi 418 hiljada tona, što je dovoljno za 74 dana, da ništa ne napravi rafinerija, da ništa ne uvezemo, mi imamo u našim skladištima, dakle, za 74 dana dovoljno dizela. Benzina, 94.860 tona, za 71 dan dovoljno rezervi imamo u našim skladištima. To je zato što smo se spremali, to je zato što smo vodili račune i oko cele priče oko NIS-a i svega, tako da ljudi budite mirni, mi imamo rezerve, samo što ja ne volim kad mi trošimo rezerve".

On je dodao i zbog čega ne voli da se troše rezerve.

"Ne volim kad trošimo rezerve. Rezerve su da budu rezerve. A kad trošiš rezerve, onda gledaj da ih popuniš što pre. Mazuta imamo 89.484 tone, što nam je dovoljno za 159 dana, tačno. Dakle, više nego dovoljno. Kerozina imamo, i to je inače najveći problem u svetu. Tu će možda, možda, ukoliko sve bude išlo loše, vojska morati da dodatno interveniše. Dakle, imamo bez vojske 16.123 tona, dovoljno za redovno funkcionisanje našeg avio saobraćaja za čak 31 dan da ništa litar aviogoriva ne napravimo u međuvremenu i da litar ne uvezemo u našu zemlju, zahvaljujući našem prethodnom radu. Ljudi ne morate da brinete što se tiče gasnih rezervi, Banatski Dvor je pun do čepa, ovo što su naše rezerve dakle, srpski deo rezervi je pun do čepa oko 400 miliona mislim da Rusi imaju oko 130 miliona ili tako, Bajatović, ako se ne moram 200 je nešto, dobro mi imamo 400 miliona kubnih metara puno do čepa i imamo u Mađarskoj u našem skladištu iznajmljenom još 155 miliona, tako da imamo 550 miliona kubnih metara", naveo je Vučić.

Instaram/buducnostsrbijeav

O budućim projektima, Vučić je istakao da nas očekuje gradnja.

"Mi ćemo da gradimo velike projekte, sad mi pokažite projekte gasovod i naftovod, ali hoću da vam kažem ono što je važno u periodu od 2028. do 2035. uložićemo najmanje 14,4 milijarde evra u energetiku i to neće biti dovoljno, pretpostavljam da će morati da bude više ali smo ovo opredelili i odredili kako i na šta se troši u proizvodne kapacitete uložićemo 6,5 milijardi evra posebno gasne elektrane koje obezbeđuju stabilnu i fleksibilnu proizvodnju i planirano ulaganje oko 940 miliona evra u to. Obezbedićemo dodatnih 1 gigavat proizvodnje električne energije iz gasa, a podsticaćemo i privatnu inicijativu".

O ovoj temi se okupljenima obratila i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

Euronews Srbija

"U našu mrežu moramo da uložimo 2,4 milijarde evra. Ona nije obnavljana od 70-ih, 80-ih godina. Moramo 13.000 km mreže da rekonstruišemo, 4.000 trafostanica, 1.000 km dalekovoda. Moramo da uložimo u industrijske zone, u Inđiji, u Čupriji, u Beogradu, u Novom Sadu, u Šapcu, u Leskovcu, da bismo mogli da jačamo privredu i privredni rast, ali pre svega da građani imaju sigurno snabdevanje, sigurno napajanje električnom energijom i to nam je mnogo važno. Predsednik je pričao o novim gasovodima, hiljadu novih kilometara gasovoda kroz Srbiju, jer je opet naša gasovodna mreža, 60 odsto naše gasovodne mreže je staro preko 40 godina. Ali i novi naftovod sa Mađarskom, 100 km naftovoda oko Srbije da bismo mogli naftne derivate da dopremimo brže, sigurnije, da ne zavisimo od vodostaja Dunava i od vozova kao što je to sada slučaj, a videli smo da smo ipak izdržali 100 dana bez kapi nafte u Srbiju, da je ušlo, nismo imali nikakve nestašice i građani su sigurno zahvalni za to, a mi pre svega da nastavimo odgovorno da radimo. Nalazimo se na čvorištu jugoistočne Evrope, ulaganje u energetiku je ulaganje u budućnost i da bi imali mir, stabilnost i privredni rast, moramo da snažimo našu energetsku infrastrukturu i sada je moment da završimo ono što smo počeli i da mnogo odgovornije, snažnije i odlučnije uđemo u novi investicioni ciklus posle gotovo 30 godina", navela je ona.

O ulaganjima u infrastrukturu

Okupljenima se obratila i ministarka privrede Adrijana Mesarović, koja je istakla najvažnije projekte.

"Govorilo se puno o novim tehnologijama, o potrebi da uvođenje investitora koji proizvode nove tehnologije, robote, o veštačkoj inteligenciji kako bi privukli te investitore i kako bi stvorili jedno još konkurentnije poslovno okruženje neophodno izgraditi industrijske kapacitete odnosno izgraditi industrijske parkove kako bi bili konkurentni. Predviđa se realizacija projekata odnosno izgradnja dva industrijska parka i četiri industrijske zone. Veliki industrijski park po modelu najrazvijenijih parkova koji obavljaju tu delatnost u Kini, Mihajlo Pupin u Beogradu, industrijski park o kom ste predsedniče govorili, koji će biti okrenut u celosti ka novim tehnologijama, u okviru kog će se razvijati i R&D centri, a u okviru kog će i poslovati čitav lanac snabdevanja, kada je u pitanju kompanija minti lanac snabdevanja. Industrijski park Mihajlo Pupin na površini od 320 hektara, industrijski park u Indiji na površini od 740 hektara, uz zbirno opremanje svih industrijskih zona koje smo predvideli i u Ćupriji, i u Leskovcu, i u Vranju, Indija, Kosjerić i, kako sam rekla, Mihajlo Pupin u Beogradu, ukupne površine 17 miliona metara kvadratnih, na kom će biti na tim korisnim površinama koje planiramo komunalno saobraćajno i elektroenergetski da opremimo, biće moguće izgraditi pet i po miliona metara kvadratnih proizvodnih pogona", rekla je i dodala:

"Svakako očekujemo da će to našu privredu i u budućnosti održati i jakom i stabilnom i otpornom na sve izazove i očekujemo da će u odnosu na ta ulaganja samo građani Srbije koji ne budu želeli da rade, neće imati radno mesto, biće značajnih ulaganja u turističku infrastrukturu koja će podizati privrednu aktivnost u onim delovima Srbije, gde je to, da kažem, grana razvoja i najveća šansa".

Tanjug/Rade Prelić

Predsednik Srbije je nabrajajući koji sve projekti su planu ili u izgradnji, istakao najvažnije.

"Gradi se Moravski koridor, još 40 km, obilaznice oko Valjeva 2,4, Sremska Rača - Kuzmin 18, Slepčević - Badovinci 15,3, Frošogorski koridor 44,4, Požarevac - Gradište - Golubac 36, severno obilaznice oko Kragujevca, strašno važna za celu Šumadiju, i Moravički okrug, posebno Milanovac - Svetilj 21,3 obilaznice oko Novog Sada i most 2,4 Beograd- Zrenjanin i Novi Sad 105,4 km i Smajli od Bačkog Brega preko Sombora, Vrbasa, Srbobrana, Novog Bečeja do Kikinde do 94,2 km. Ovo je do Srbobrana 94,2 km. Dakle, to je ukupno još 380 km koji se sad grade i predviđamo da uradimo još autoputeva do 2035., još 578 km, malo više. Sa ovih 622 kilometra koje smo uradili u prethodnih 12 godina i sa ovih 578 oborili smo proporcionalno veličini naše zemlje, sve rekorde, možda neka manja azijska zemlja da je proporcionalno na jugoistoku Azije mogla da bude uspešnija, ali i u Evropi svakako niko ni blizu nas".

O ulaganjima u vodovodnu mrežu

Govoreći o vodovodnoj mreži, Vučić je istakao da je potrebno mnogo rada na obnovi mreže.

"Mi imamo desetine hiljada azbestnih cevi koje sve moramo da zamenimo. I mi imamo još 10.000 km nedostajućih cevi za vodovodnu mrežu, a 20.500 km azbestnih cevi. Dakle, samo nove mreže, jer imamo gubitke na mreži i do 75 odsto u vodi. I onda ljudima izgleda skupo to što plate, a ne plate u stvari ništa, jer na kraju država to mora da nadoknadi upravo zbog mreže koja je loša, zbog svega što smo starog nasledili, a nije menjano. Nama svakako u narednom periodu mi moramo da izgradimo 30.000 kilometara, ne metara, 30.000 kilometara. Pa izračunajte koliko imate od Subotice do Vranja, pa puta 60. E toliko kilometara cevi samo za vodu moramo da postavimo. Samo da imate u vidu koliko je to. Neću da pričam o fabrikama za prečišćavanje, vodu, neću da pričam o svemu drugom što uz to ide i o cenama koje neko mora nekada da podigne da bi ti sistemi mogli da opstanu".

O ulaganjima u poljoprivredu

Na kraju, Vučić je govorio i o stanju u poljoprivredi i potrebama ulaganja.

"I ono čime sam najmanje zadovoljan jeste poljoprivreda. Najmanje zadovoljan našim radom. Ne, zato što se neko buni na ulicama, radiće to uvek. Naučili su šta je moć društvenih mreža i pojavljuju se kao grupe za pritisak, neretko. I prošlog februara, tad nema poljoprivrednih radova, i pred prošlog, i pre tri godine, i pre četiri, uvek u isto vreme, uvek ćemo da imamo demonstracije. I u maju ćemo da imamo demonstracije za otkupnu cenu ili maline, ako nije maline, onda je višnje, i uvek će tako da bude. I nikada se to neće promeniti. Ono što mene brine, uvaženi gospodine ministre i poštovani predsedniče vlade, je to što nema jasne strategije i vizije za upotrebu veštačke inteligencije u poljoprivredi, jer mi danas trošimo pet puta više novca nego 2012. godine, a nismo uradili gotovo ništa na navodnjavanju, a svake godine dođete da kukate, rešavajte probleme na politički način jer nam je suša. Mi je toliko mali procenat imamo zemlje koju navodnjavamo da je to sramota za to moraju se ponuditi najpovoljniji krediti na tome mora da se insistira svakog dana i da se ukazuje koliko će svaki poljoprivredni proizvođač da ima koristi od toga onaj ko hoće, hoće onaj ko neće, ne mora poljoprivreda je nekada bila 10, 11, 12% bruto domaćeg proizvoda danas je ispod 5 odsto", naveo je i dodao:

Tanjug/Rade Prelić

"Srbija se razvija u nekim drugim smerovima, ali Srbija nikad ne sme da zaboravi i da zapostavi poljoprivredu. Srbija mora da razvija hranu i industriju hrane. Srbija mora da obezbedi dovoljno vode i dovoljno hrane. I da ne podcenjujemo to što nam raste IT sektor i što će veštačka inteligencija da ima mnogo veći značaj, Moramo da povedemo računa, te vas molim da izađete sa ozbiljnom vizijom kako da se ti problemi rešavaju, ne da se dodvoravamo nekome, pošto me ne interesuju vaše svađe oko, niti bilo koga u Srbiji interesuju svađe oko agrarnih uprava, da li će da plate ovako ili onako. Pare koje dajemo su ogromne i to nije naša dužnost, već naša dobra volja. Ali napravite sistem po kojem ljudi mogu da znaju šta da planiraju, da naprave računicu, isplatim se, isplatim se, ne isplatim se, toliko možemo. Ali hoću da znam šta je to što mi radimo hoću da vidim kako ste to predvideli da napreduju sistemi za navodnjavanje kako ćemo da se borimo protiv poplava kako ćemo da se borimo protiv svih drugih stvari kako ćemo da se borimo protiv toga što ne možemo da izađemo na kraj sa subvencijama Evrope a ne možemo da ukidamo uvoz jer bi to značilo da ograničimo svoj uvoz u svim industrijskim sferama i u svemu drugomu".

Na kraju, predsednik Vučić je pozvao na rad, ali je i čestitao praznik 8. mart svim ženama.

"Srbija će da ide napred i snažno i jako i neće niko zaustaviti i Srbija će sačuvati mir. Živela Srbija!", zaključio je Vučić.