Položaj srpske kulturne baštine na KiM: U kojoj meri su ugrožene svetinje i da li nam preti falsifikovanje istorije

Dok se gotovo svakodnevno nižu vesti o obijanju i skrnavljenju crkava na Kosovu i Metohiji, paralelno se vodi i tiša, ali podjednako opasna borba - ona za istorijsko tumačenje i identitetsko nasleđe. Srpske svetinje nisu ugrožene samo fizički, već i kroz pokušaje prisvajanja i falsifikovanja njihove prošlosti, upozorava profesorka Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Jelena Pavličić Šarić.

"Napadi na crkve više nas, nažalost, ne iznenađuju. Postali su niz koji se gotovo podrazumeva. To je možda i najopasnije - ravnodušnost koja nastaje kada se nešto prečesto ponavlja", rekla je ona gostujući na Euronews Srbija

Srpska kulturna baština na KiM, kako ističe, trpi dvostruki pritisak. Prvi je onaj koji je bio najvidljiviji 1999. i tokom pogroma 2004. godine – organizovano fizičko uništavanje, paljenje i devastacija crkava, manastira i spomenika. Drugi, dugotrajniji i sistematičniji, jeste pokušaj reinterpretacije i prisvajanja nasleđa.

"Za većinu tih crkava postoje jasna istorijska dokumenta, natpisi, ktitorske povelje, arhivska građa. Ipak, uprkos tome, svedočimo upornim pokušajima da se njihovo poreklo i identitet predstave drugačije. To je ono što deluje gotovo neverovatno - da se i u naučnim krugovima pokušava progurati takva interpretacija", navela je Pavličić Šarić.

Posebno ,kako je istakla, zabrinjava činjenica da su pojedine srpske svetinje na digitalnim platformama, poput Google mapa, označene i imenovane na albanskom jeziku, što dodatno utiče na percepciju i kolektivno pamćenje. Deo srpske srednjovekovne baštine na Kosovu i Metohiji nalazi se i na Listi svetske baštine u opasnosti pri UNESCO-u, što potvrđuje njen osetljiv status i međunarodno prepoznatu ugroženost.

Euronews

Nije samo sakralno nasleđe

Kada se govori o kulturnoj baštini na KiM, javnost je najčešće fokusirana na crkve i manastire. Međutim, kako profesorka ističe, nasleđe je daleko šire.

"Pored sakralnog, postoji i bogato profano nasleđe – javne zgrade, spomenici, umetnička dela moderne i savremene umetnosti. O mnogim radovima danas ne znamo gde se nalaze. Stradali su, nestali ili su izmešteni tokom i nakon 1999. godine", kaže ona.

U tom kontekstu, kao simbol šireg problema navodi primer nekadašnje srednje umetničke škole u Peći, u stručnoj javnosti poznate kao Pećka škola. Osnovana 1949. godine, decenijama je radila po srpskom obrazovnom sistemu i iznedrila brojne umetnike. Danas funkcioniše po kosovskom sistemu i pod drugim imenom.

"Promena imena i identiteta institucija utiče i na kolektivno pamćenje. To je suptilan, ali snažan način brisanja sećanja“, ocenjuje Pavličić Šarić.

Upravo zato je organizovana izložba "Pećka škola – mesto razvoja veština i znanja", kao podsećanje na njen značaj i ljude koji su je gradili.

Obrazovanje kao sledeća linija fronta?

Posebnu zabrinutost izazivaju i najave da bi Priština mogla da pokuša preuzimanje kontrole nad Univerzitetom u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

"Ukoliko bi došlo do takvog scenarija, posledice bi bile dalekosežne – ne samo po obrazovni sistem, već i po očuvanje identiteta i kulturnog kontinuiteta Srba na Kosovu i Metohiji", smatra profesorka.

Obrazovne institucije, kako naglašava, nisu samo mesta učenja, već i čuvari kulturnog pamćenja. Gubitak institucionalne autonomije mogao bi da otvori prostor za dalje relativizovanje i reinterpretaciju istorije, a potom i za snažnije pritiske na same svetinje.

Identitet pod znakom pitanja

Srpska srednjovekovna baština na Kosovu i Metohiji višestruko je vrednovana i međunarodno priznata, ali je istovremeno i često osporavana kao "sporno nasleđe" na prostoru današnjeg Kosova.

"Zato je fokus na toj baštini dvostruk – identitetski i bezbednosni. Ona je nosilac identiteta, ali i ono što je najugroženije", dodala je sagovornica Euronews Srbija.

Između fizičkog nestanka i pokušaja falsifikovanja istorije, srpska kulturna baština na KiM ostaje na prvoj liniji borbe za očuvanje identiteta – ne samo kao skup građevina i umetničkih dela, već kao temelj kolektivnog sećanja jednog naroda.

Više pogledajte u videu iznas teksta.