Đurđev: Rat ventilima ili ko ne kontroliše naftu, taj je kontrolisan
Komentari
22/02/2026
-18:01
Odluka Ukrajine da Evropskoj uniji ponudi korišćenje naftovoda ‘Odesa–Brodi’ kao alternativu blokiranom sistemu ‘Družba’ nije samo tehničko pitanje transporta nafte, već jasna geopolitička poruka – ulazak u novu fazu evropske geoekonomije je u toku, ocenio je predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.
On je ocenio da ova odluka pokazuje da energetski tokovi danas više nisu vođeni ekonomskom racionalnošću, već taktičkim i političkim kalkulacijama.
Pismom upućenim Evropskoj komisiji, Kijev je predložio da se ukrajinska infrastruktura iskoristi za transport nafte ka Mađarskoj i Slovačkoj, uz mogućnost morskog prevoza i dalje distribucije kroz „Odesu–Brodi“. Istovremeno, tranzit nafte preko „Družbe“ je odložen, što jasno pokazuje da energija postaje instrument političkog pritiska, a ne tržišna kategorija.
Reakcije Budimpešte i Bratislave dodatno potvrđuju ovaj trend. Premijer Slovačke Robert Fico najavio je da će, ukoliko se tranzit ne obnovi, obustaviti isporuku električne energije Ukrajini. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto povezao je deblokadu evropskog zajma od 90 milijardi evra sa obnovom naftovodnog tranzita. Budimpešta, svesna posledica po manjinu u Zakarpatju, za sada se ograničava na obustavu dizel goriva i blokiranje evropskih finansijskih mehanizama, dok Slovačka najavljuje prekid isporuke struje od 23. februara.
Energetika je time definitivno prestala da bude tržišna kategorija i postala sredstvo političkog pritiska – kako je Đurđev ocenio, „kontrola ventilom znači kontrolu pozicije za pregovaračkim stolom“.
Paralelno, Ministarstvo finansija SAD produžilo je radnu dozvolu srpskom NIS-u do 20. marta, omogućivši uvoz, preradu i prodaju sirove nafte preko Adrija naftovoda i nesmetano funkcionisanje rafinerije u Pančevu.
Širi evroazijski kontekst dodatno komplikuje situaciju. Iran, uprkos sankcijama i pritiscima, zadržava institucionalnu stabilnost i bezbednosni kapacitet, što ga čini ključnom tačkom u ravnoteži Kaspijskog basena. Svaka destabilizacija Teherana mogla bi imati ozbiljne posledice po Centralnu Aziju, gde države poput Kazahstana nemaju isti kapacitet za unutrašnju stabilnost.
Povezane vesti
Finansijski sistem takođe prolazi kroz rekonfiguraciju. BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju još nisu razvili operativni koncept koji bi bio alternativa anglosaksonskom sistemu, dok pokušaji Kine da preuzme vodeću poziciju u okviru američkog finansijskog sistema pokazuju njegove strukturalne granice. Istorijska paralela sa 1971. godinom, napuštanje zlatnog standarda i formiranje petrodolarskog sistema, pokazuje da dug može funkcionisati kao instrument upravljanja, a ne slabost.
"Svet se već menja. Od naftovoda „Odesa–Brodi“, preko Kaspijskog basena, do NIS rafinerije i finansijskih tržišta Volstrita – energija, dug i stabilnost više nisu odvojene kategorije, već povezani elementi globalnog upravljanja. Novi ciklus globalne politike i ekonomije oblikuje se kroz energiju, finansije i stratešku stabilnost, a pitanje koje ostaje je ko će definisati njegovu arhitekturu i po kojoj ceni", rekao je Đurđev.
Komentari (0)