Migracioni paradoks Evropske unije: Ekonomiji radnici neophodni, politika sve restriktivnija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropa se suočava sa paradoksom: privredama su potrebni radnici, dok vlade istovremeno pooštravaju pravila za migracije. Ta tenzija postaje sve izraženija u trenutku kada je 12. juna stupio na snagu Pakt EU o migracijama i azilu, koji predstavlja najstrožu reformu evropske migracione politike u poslednjih nekoliko decenija.
Evropa se, s jedne strane, suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, dok je, s druge strane, odlučna da ograniči ulazak većeg broja migranata. Upravo ta kontradikcija nalazi se u središtu jedne od politički najosetljivijih tema na kontinentu i postaje sve teže ignorisati je.
Uz istorijski nisku stopu nezaposlenosti i rekordno visoku zaposlenost, tržišta rada širom Evropske unije suočavaju se sa ozbiljnim manjkom radnika. Strukturni nedostatak radne snage pogađa zdravstveni sektor, građevinarstvo, poljoprivredu, saobraćaj i tehnološku industriju. Razlog je dobro poznat - Evropa ubrzano stari. Tokom 2022. godine oko 22 odsto stanovništva EU bilo je starije od 65 godina. Istovremeno, broj ljudi radno sposobnog uzrasta opada, posebno u Nemačkoj, Italiji, kao i zemljama centralne i istočne Evrope.
Početkom juna, institucije EU postigle su dogovor o uspostavljanju novih "centara za povratak" van granica Unije, u kojima bi bili smešteni migranti koji nemaju pravo da ostanu na teritoriji EU. Samo nekoliko dana nakon toga, 12. juna, na snagu je stupio i kompletan Pakt o migracijama i azilu. Reč je o najobimnijoj reformi evropskog migracionog zakonodavstva u poslednjih nekoliko decenija, zasnovanoj na strožim proverama, ubrzanim deportacijama i pojačanoj kontroli granica.
Brojke koje ne idu u prilog restriktivnoj politici
Od 2019. godine, državljani zemalja koje nisu članice EU činili su više od polovine ukupnog neto rasta zaposlenosti u Uniji.
profimedia
U Italiji migranti, kroz doprinose za socijalno osiguranje, pomažu finansiranje oko 600.000 penzija. Godišnje u sistem socijalne zaštite uplaćuju približno osam milijardi evra, dok iz njega koriste beneficije u vrednosti od oko tri milijarde evra.
U Nemačkoj svaki zaposleni migrant uplaćuje doprinose za penzioni sistem po istoj zakonskoj stopi kao i domaći radnici, čime direktno učestvuje u finansiranju sadašnjih penzionera.
Povezane vesti
Evropska komisija, Evropska centralna banka i brojne istraživačke institucije saglasne su da je imigracija jedna od retkih održivih opcija za očuvanje ekonomskog rasta i stabilnosti socijalnih sistema u Evropi.
Bivši evropski komesar za zapošljavanje i socijalna prava, a danas poslanik Evropskog parlamenta iz redova Socijalista i demokrata (S&D) i predsednik Fondacije za evropske progresivne studije (FEPS), Nikola Šmit, to ocenjuje vrlo direktno.
"Oni koji tvrde suprotno ne govore istinu. Ako Evropa krene putem nulte migracije, završiće kao mrtav kontinent", poručio je Šmit.
Međutim, javna rasprava retko odražava ove brojke. Umesto toga, njome dominiraju slike prenatrpanih prihvatnih centara, poput onih na italijanskom ostrvu Lampeduza ili u nekadašnjem kampu Morija u Grčkoj, kao i sve snažniji politički pritisak krajnje desnih i konzervativnih stranaka koje zahtevaju vidljive i strože mere na granicama.
Priča o dva paralelna kursa
Kao rezultat toga, razvija se ono što istraživači nazivaju "politikom dva koloseka". Vlade, s jedne strane, pooštravaju pravila za azil i kontrolu granica kako bi odgovorile na očekivanja dela javnosti, dok istovremeno, daleko od reflektora, šire programe za ciljano useljavanje radnika u sektorima koji se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom zaposlenih.
Tako je, na primer, italijanska vlada vodila politiku sa snažnom antiimigracionom retorikom, dok je paralelno usvajala takozvane "dekrete o kvotama", kojima se svake godine omogućava dolazak desetina hiljada radnika iz zemalja van Evropske unije.
Slično tome, Nemačka je reformisala Zakon o useljavanju kvalifikovane radne snage, otvarajući nove mogućnosti za dolazak radnika koji nemaju univerzitetsku diplomu, ali poseduju tražena stručna znanja i veštine.
Volodymyr Melnyk / Alamy / Profimedia
Povezane vesti
Nikolas Šmit, koji je zajedno sa tadašnjom evropskom komesarkom za migracije Jilvom Johanson pokrenuo inicijative EU "Partnerstvo za talente" i "Baza talenata", smatra da jaz između političke retorike i stvarnosti nije dugoročno održiv.
"Moramo da ovu toksičnu raspravu o migracijama pretvorimo u stvarnu debatu zasnovanu na činjenicama. Ali svestan sam da u današnje vreme činjenice nisu uvek u centru pažnje", upozorava Šmit.
Sličnog je stava i Teseltje de Lange, profesorka i direktorka Centra za migraciono pravo na Univerzitetu Radboud u Najmegenu.
Povezane vesti
"Retorika o smanjenju migracija zasniva se na pogrešnom narativu. Evropska privreda, ali i domaćinstva, ne mogu da funkcionišu bez rada migranata", ističe ona.
Kada sistem sam sebi postane prepreka
Čak i tamo gde postoje legalni putevi za dolazak stranih radnika, sistem često ne funkcioniše efikasno.
Istraživanja profesorke De Lange ukazuju na niz svakodnevnih prepreka koje poslodavcima otežavaju popunjavanje radnih mesta radnicima iz inostranstva. Među njima su priznavanje stručnih kvalifikacija koje može da traje i do godinu dana, pri čemu pravila nisu usklađena među državama članicama EU, zatim termini za podnošenje zahteva za vize koje često unapred rezervišu posrednici, kao i testovi tržišta rada koji dodatno usporavaju i komplikuju proces zapošljavanja.
Zbog takvih administrativnih prepreka, kompanije se često suočavaju sa višemesečnim čekanjem na radnike koji su im hitno potrebni, iako formalni mehanizmi za njihovo zapošljavanje postoje.
"Ponekad je potrebno i do devet meseci samo da bi se dobio termin u ambasadi. Razlog je to što su posrednici unapred rezervisali gotovo sve raspoložive termine", navodi De Lange.
Glavni instrument Evropske unije za privlačenje visokokvalifikovanih radnika, takozvana Plava karta EU, reformisan je kroz izmene koje su sprovođene od 2023. do 2025. godine. Promene uključuju niže pragove zarada, šire kriterijume za priznavanje kvalifikacija i veću mogućnost mobilnosti unutar EU. Ipak, rezultati su i dalje ograničeni. Primena sistema razlikuje se od države do države, konkurencija nacionalnih programa stvara dodatnu fragmentaciju, a spora administracija i nedovoljna informisanost poslodavaca dodatno umanjuju njegov efekat.
Istovremeno, pojedine evropske vlade pooštravaju pravila za spajanje porodica migranata, dok paralelno pokušavaju da privuku radnike iz inostranstva. De Lange smatra da je takav pristup kontraproduktivan.
"Ako želite da privučete i zadržite kvalifikovane ljude, istraživanja pokazuju da je mogućnost porodičnog života jedan od ključnih faktora uspešne integracije. Zbog toga pooštravanje pravila za spajanje porodica deluje suprotno cilju privlačenja i zadržavanja migrantskih radnika", upozorava ona.
Šta je Evropi zaista potrebno
Prema rečima Nikolasa Šmita, upravo sektor nege i brige o starijima pokazuje koliko je pitanje migracija postalo egzistencijalno za evropska društva.
"Bez imigracije, u društvima koja ubrzano stare, jednostavno ne možemo da obezbedimo dovoljno usluga u sektoru nege i brige", ističe on.
Međutim, problem nije ograničen samo na poslove koji zahtevaju niži nivo kvalifikacija. Evropa se suočava i sa nedostatkom inženjera, IT stručnjaka, kao i radnika neophodnih za zelenu i digitalnu tranziciju – oblasti koje su ključne za dugoročnu konkurentnost evropske ekonomije.
Kada je reč o rešenjima za narednu deceniju, De Lange zagovara pristup zasnovan na pojednostavljenju procedura i boljoj zaštiti prava radnika. To podrazumeva usklađivanje i ubrzavanje procedura za izdavanje viza i priznavanje kvalifikacija, formiranje lista deficitarnih zanimanja koje bi omogućile bržu obradu zahteva, kao i snažnije mehanizme zaštite za strane radnike koji već rade u EU.
"Migrantski radnici trebalo bi da imaju aplikaciju putem koje bi mogli da dobiju sve informacije o svojim pravima i načinima zaštite od eventualnih zloupotreba", predlaže ona.
Šmit se zalaže za sveobuhvatniju i transparentniju reformu migracione politike, koja bi uključivala i bližu saradnju sa zemljama porekla migranata. To bi, prema njegovom mišljenju, podrazumevalo zajednički rad na razvoju veština, podsticanje doznaka koje migranti šalju svojim porodicama, kao i modele cirkularnih migracija, u kojima bi radnici imali mogućnost da se nakon određenog perioda vrate u svoje matične zemlje.
"To je ono što je Evropi potrebno i ono što moramo da radimo bolje. Takav sistem mora da bude koristan za obe strane. Ne može da funkcioniše samo u interesu jedne strane", poručuje Šmit.
Politička zamka
Primena Pakta o migracijama i azilu već nailazi na prve ozbiljne probleme. U izveštaju Evropske komisije od 8. maja navodi se da politička volja za sprovođenje reforme postoji, ali da praktična realizacija značajno kasni.
Pre svega, pojedine ključne komponente sistema još nisu spremne. Informacioni sistemi za praćenje migranata, kao i kapaciteti za njihov smeštaj i zadržavanje na granicama, zaostaju za planiranim rokovima u Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Španiji i na Kipru.
Međutim, prema mišljenju stručnjaka, najveći problem nije administrativne ili logističke prirode.
Suštinski izazov leži u tome što se evropska politička debata gotovo u potpunosti fokusirala na neregularne migracije, dok se pitanje legalnih i organizovanih migracionih tokova, koji su od ključnog značaja za evropsku ekonomiju, nalazi u drugom planu.
Kako ističe Nikolas Šmit, neregularne migracije čine manje od deset odsto ukupnog broja dolazaka migranata u Evropu, ali upravo one dominiraju političkim i medijskim diskursom.
"Evropska politika zarobljena je u raspravi o neregularnim migracijama, koje predstavljaju manje od 10 odsto dolazaka. Zbog toga se mnogo važnije pitanje organizovane radne migracije potiskuje u drugi plan", upozorava on.
Po njegovom mišljenju, Evropa više nema luksuz da ignoriše ekonomsku realnost i potrebe tržišta rada.
"Moramo mnogo više da ističemo pozitivne strane migracija, a ne da se fokusiramo isključivo na one aspekte koji ponekad mogu biti problematični", zaključuje Šmit.
Komentari (0)